20.03.2016

HAMLET (GOSTOVANJE SNP-A)

Gostovanje Srpskog narodnog pozorišta, koje je u nedelju 20. marta 2016. na Sceni „Ljuba Tadić” trebalo da izvede Šekspirovog Hamleta u režiji Nikole Zavišića, otkazano je zbog bolesti glumca. 

Vilijam Šekspir
Režija: Nikola Zavišić

Dizajn svetla: Nikola Zavišić, Asistenti reditelja: Sonja Petrović i Lidija Kraljić Zavišić,Dramaturzi: Svetislav Jovanov i Vladislava Vojnović, Asistent dramaturga: Kristina Bojanić,Scenograf: Željko Piškorić, Asistent scenografa: Vladimir Savić, Kostimograf: Marina Sremac, Saradnik kostimografa: Senka Ranosavljević, Kompozitor i dizajner zvuka: Goran Simonoski, Vokalna solistkinja: Jaroslava Benka, Scenski govor: dr Dejan Sredojević

Četiri stotine i petnaest godina nakon nastanka Šekspirove najduže drame, jedino što možemo pouzdano o njoj da izjavimo jeste da je lakše utvrditi šta Hamlet (i Hamlet) nije, nego šta jeste. Jer, ovaj misteriozni biser drame i pozorišta , nakon svih razmišljanja, teza, teorija i inscenacija, i dalje izmiče čak i okvirnom definisanju: Hamleta ne možemo svesti niti na voditelja pokolja u “ambasadi smrti” (Vilson Najt), niti na “figuru Nemezisa”/oličenja sudbine (Nortrop Fraj), ali isto tako ni na junaka “povesti opšteg trovanja”(Majnard Mek), ili na “plemenitu dušu, suočenu sa preteškim zadatkom” (Gete). Hamlet, i danas, može biti sve – ali u tome se krije i srž stare klopke: sve ne može biti Hamlet.

Hamletovsko polazište Nikole Zavišića – u čijem smo razvijanju, menjanju i povremenom lutanju (jer, ko pogodi cilj, promašuje sve ostalo) svi učestvovali – može se, barem okvirno, razjasniti već pomalo zaboravljenom izrekom Kad su živi zavideli mrtvima. Naime, u njegovoj postavki, sukob – kako onaj izvan, tako i onaj unutar lika Hamleta – se odvija između sveta iluzorne moralnosti i sveta prizemne realnosti (ponekad se to poklapa sa sudarom Elsinora i Vitenberga, ali ne uvek). Međutim, iza i iznad toga – a što teže da pokažu lavirinti televizijskog nadzora u funkciji neke vrste “političkog trilera” – odvija se sudar iluzije i obmane – tačnije, srozavanje prve (teatar) u drugu (politika). Zavišić se ni time, međutim, ne zadovoljava, već nastoji da hamletovske dileme modernog pojedinca,stavi u kontekst sukoba koji nas vodi do saznanja da je onaj, koji danas teži da dela autonomno i uprkos strahu, osuđen da živi (i umire!) kao avet.

I to je, naravno, samo jedan od (mogućih) Hamleta. Ali, jedino se tako može na nov – naš – način ponovo otkriti kako je Hamlet – da parafraziramo Stivena Buta – ne samo “tragedija publike koja ne može da se odluči”, već i priča o pozorištu i svetu kao nerešivim dilemama koje nas nikada ne napuštaju.

Svetislav Jovanov

Premijera: 29. januar 2016. na sceni “Pera Dobrinović

Odštampajte Odštampajte