15.09.2015

NARODNA DRAMA (POZORIŠTE “BORA STANKOVIĆ” IZ VRANJA)

Olga Dimitrijević
Režija: Snežana Trišić

Scenografija: Snežana Trišić, Izbor muzike: Olga Dimitrijević i Snežana Trišić, Kostimograf:Ema Bogdanović, Muzičar: Marko Mitrović, Izrada scenografije: Dragoje Vasojević

Gostovanje pozorišta “Bora Stanković” iz Vranja
Predstave je izvedena 15. 09.2015. na Sceni Studio JDP u okviru Nedelje ponosa

Kroz srpsku istoriju kafane su uvek bile nezaobilazne institucije u kojima su se prelamale najveće “Narodne drame”. Na kafanskim stolovima u jednoj od srpskih zabiti u sudaru porodične sreće i slobodne ljubavi, rodiće se pesma. Ova drama se peva i njen vapaj traje dokle god kafanski stoljnjaci, upijaju suze nesrećnih ljubavi a patrijarhat rađa sinove ubice.Probali smo da volimo – pevali smo. Probali mo da ubijamo – pevali smo. Probali smo da pevamo – umrli smo.

Narodna drama pokreće ključne probleme autoritarnosti i  nejednakopravnosti u srpskom društvu. Ovo je pastoralna slika dogme patrijarhata i njegovog nasleđa koje su ustaljene u svim strukturama našeg društva.  Kroz institucionalni i zakonodavni sistem, društveni i porodični život uspostavlja se hijerarhijski profil nacije. Taj profil marginalizuje razne manjinske grupe i organizacije ili još gore, izražava netoleranciju, netrpeljivost i čini nasilje nad njima. Odupreti se tom profilu nacije i napraviti iskorak u borbi za svoju drugačijost, je već, po sebi, drama – naša narodna drama.

Pobuna protiv strogog porodično klišea, nasleđenih bračnih običaja i obaveza i stereotipiziranja srpske žene u sveticu-majku ili kurvu –pevaljku , opevana je u ovoj drami kroz izraz i krik lezbejske ljubavi. Ta ljubav smeštena je u jednu od blatnjavih srpskih varošica u kojoj je zakasnela tranzicija izvitoperila pastoralnost sela u šićardžijsku lokalnu politiku sitnih preduzetnika i mufljuza. Izvorni partijarhat pretvara se u potencijalno preteći ineresni sistem u trci za sitnim i krupnim kapitalom. U njemu je čista , slobodna, neprofitabilna, nekonvencionalna   ljubav nepoželjna i alarmira na potrebu promene položaja žene u društvu  ali i na promenu položaja svih ljudi u tom društvu. U takvom poretkuindividualnost je nepoželjna a pojedinac ne ume ili se boji da proba da promeni svoj položaj.   Ako se to desi, kao u Narodnoj drami, onda je  samo izuzetak, incident ili nesrećan slučaj koji nam obruka celu familiju, krv i poreklo .

Sudbine se odigravaju kao po nekom nesleđenom ‘s kolena na koleno’  prenošenom scenariju dobro poznatih sevdalinki. Kada se takav melodramski zaplet mitologizuje, mitomanizuje i  proširi na tragediju širih razmera o herojstvu, nemoći, ropstvu i slobodi žene i njene ljubavi, videćemo, da li je moguća pobuna protiv sudbine u kafanskoj pesmi zapisane?

Reč reditelja

Odštampajte Odštampajte