18.05.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

PROVIDENCA U JDP

Predstava Providenca Stevana Koprivice po delu A.P. Čehova u režiji Egona Savina gostovaće u subotu 23. maja na Sceni “Ljuba Tadić”. Produkcija Centra za kulturu Tivat, koja je u oktobru već gostovala u JDP-u, na prošlogodišnjem Festivalu mediteranskog teatra Purgatorije u Tivtu nagrađena je kao najbolja predstava u celini a Vojin Ćetković je dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje.

Providenca je locirana u Boki Kotorskoj pred početak Drugog svetskog rata. Ovo je priča o čežnji, o bokeškoj melanholiji, o neostvarenim snovima, autodestrukciji, zatomljenoj seksualnosti, ali i vremenu nadolazećeg fašizma.

U predstavi igraju Vojin Ćetković, Nebojša Ilić Cile, Ana Vučković, Mladen Nelević, Jelena Petrović, Dubravka Drakić i Dejan Đonović.

Reč pisca…

… Anton Pavlovič Čehov ponudio nam je savršenu dramsku matricu da na njoj ispričamo priču koja se odmakla od apatije ruskih majura i naslonila na naše, primorske i mediteranske tuge i melanholije. Samo smo, eto, oduzeli primat „bolne ruske duše“ Čehovu i napravili ogled koji dokazuje da je su čežnje i neostvareni snovi, san o lijepom, a nedostižnom, svevremenske i sveprostorne kategorije. Boka Kotorska sapeta brdima klaustofobije suprostavljenim moru otvorenom i širokom, što je samo po sebi fenomenološki agon, imala je ili ima ljude sklone hroničnoj fjaci, depresiji, inertnosti i energijskoj samodestrukciji. Baš onakvi ljudi koji koračaju Čehovljevim komadima, ali mentaltiteski drugačiji. PROVIDENCU, suštinski, od UJKA VANJE razlikuje mentalitet, samim tim i karatkteri glavnih junaka. Shodno mentaliteskoj diferenci specifici akteri PROVIDENCE, prividenja, slutnje, božasnkog znaka, na trenutak povjeruju da u njima postoji neke forca koja će ih potaći da se otrgnu letargiji i osjećanju da su promašili sve što se promašiti može. Naravno, u zabludi su, hroničnoj i neizlječivoj, da će ljubav promijeniti svijet i njihove straćene živote osmisliti i oplemeniti. Ljubav je providenca, a kad providenca pasa ostaju sa hamartijom krivih izbora. Ishodi PROVIDENCE, iako smo poštovali Čehova, nisu kao u UJKA VANJI, u eliptičnoj putanji ponavljanja duranja i tavorenja . Neko će nešto ipak uraditi.

17.05.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

RAZBIJENI KRČAG NA FESTIVALU U MARIBORU

Predstava Razbijeni krčag Hajriha fon Klajsta u režiji Igora Vuka Torbice u ponedeljak, 19. oktobra, biće izvedena na jubilarnom 50. Festivalu “Borštnikovo srečanje” (Borštnikovi susreti) koji se održava u Slovenskom narodnom gledališću u Mariboru od 15. do 25. oktobra.

Predstava Razbijeni krčag učestvovala je na Međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci, Danima satire Fadila Hadžića u Zagrebu, Glumačkim svečanostima „Milivoje Živanović” u Požarevcu, Festivalu “Teatar u jedenom dejstvu” u Mladenovcu i Festivalu Mediteranskog teatra Purgatorije u Tivtu a otvorila je i ovogodišnji Grad teatar u Budvi. Tokom leta, Razbijeni krčag je gostovao u kazalištu Ulysses na Brionima.

16.05.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

PROMOCIJA KNJIGE TEORIJA DRAMSKIH ŽANROVA

U sredu 18. novembra u 19h na Sceni Studio JDP biće održana promocija knjge Teorija dramskih žanrova. Izbor, predgovor i redakciju knjige u izdanju Pozorišnog Muzeja Vojvodine potpisuje dr Svetislav Jovanov. O knjizi će govoriti prof. dr Nebojša Romčević, prof. dr Ivan Medenica i priređivač, Svetislav Jovanov.

Zbornik Teorija dramskih žanrova je prva knjiga takve vrste u nas i stoga predstavlja neku vrstu pionirskog poduhvata u našoj teatrologiji.

16.05.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

I JA VOLIM POZORIŠTE

Jugoslovensko drаmsko pozorište i Fondаcijа Jugoslovenskog drаmskog pozorištа pokrenuli su 2014. projekаt „… i jа volim pozorište” da bi učenicima završnih rаzredа gimаnzijа i srednjih školа pružili mogućnost dа se upoznаju s procesom stvаrаnjа i prikаzivаnjа pozorišnih predstаvа u uslovimа visoko profesionаlne produkcije i nа vrhunskom umetničkom nivou.

Prošle godine projekat je izveden s velikim uspehom. Tаdа je preko dvesta gimnаzijаlаcа sа svojim profesorimа dobilo priliku dа poseti pozorište, prisustvuje izvođenju predstаvа i rаzgovаrа s glumcimа i predstаvnicimа pozorištа, pa je Ministarstva kulture i informisanja podržalo projekat i 2015.

Ovog decembra, u projektu „… i jа volim pozorište”, učestvovaće đaci Filološke gimnazije, I beogradske gimnazije, V beogradske gimnazije, XIV beogradske gimnazije, IX beogradske gimnazije, Arhitektonsko-tehničke škole, X beogradske gimnazije, Matematičke gimnazije i Muzičke škole „Kosta Manojlović”.

Pre svаke predstаve učenici će imаti priliku dа u organizovanom obilаsku pozorištа „zavire izа kulisа“ i saznaju kako pozorište funkcioniše. Učenicimа i profesorimа obezbeđene su besplаtne ulaznice zа predstаve. Pre svаke predstаve učenici će dobiti smernice i instrukcije nа štа posebno trebа obrаtiti pаžnju u predstаvi, kаko bi se unаpredilа recepcijа konkretnih književnih delа kojа su drаmski obrаđenа. Zа svаku predstаvu izrađena je progrаmskа knjižicа, kojа sаdrži informаcije o sаdržаju književnog delа i o pozorišnoj predstavi.

16.05.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

MAJSTORSKO PISMO: VEČE SA DEJANOM MIJAČEM

Seriju predavanja Majstorsko pismo: Veče sa… večeras, u subotu 16. maja, zatvara reditelj Dejan Mijač predavanjem na sceni Studio JDP u 19:30. Do sada su predavanja održali Robert Vilson, Dušan Jovanović i Slobodan Unkovski.

Dejan Mijač se školovao na Pozorišnoj akademiji u Beogradu. Bio je stalni reditelj u Narodnom pozorištu u Tuzli, a zatim u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Pokondirena tikva Jovana St. Popovića, koju je režirao 1973. godine bila je prekretnica u tumačenju Sterije, ali i za postavku klasike u tadašnjem jugoslovenskom pozorištu. Predavao je glumu u Dramskom studiju SNP-a i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Mijač je režirao na svim važnijim scenama bivše Jugoslavije. Uveo je niz inovacija u savremeno tumačenje Jovana Sterije Popovića i Branislava Nušića.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu je režirao 27 predstava – od prve, Vasa Železnova (Maksim Gorki, 1976) , nižu se predstave koje su obeležile stil JDP-a: Branislav Nušić Pučina, Ljubomir Simović Putujuće pozorište Šopalović, Sterija Rodoljupci i Nahod Simeon, Molijer Mizantrop, Ćosić Valjevska bolnica, Šekspir Oluja, Selenić Ruženje naroda u dva dela, Harvud Garderober, Nušić Narodni poslanik, Gogolj Mrtve duše, Andrejev Pseći valcer, B. Srbljanović Skakavci… Neke od njegovih postavki još su na repertoaru JDP-a. Zvanično je zaokružio svoj rediteljski opus poslednjom režijom u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, predstavom Višnjik A.P. Čehova.

Višestruki je dobitnik najviših profesionalnih i društvenih priznanja.

15.05.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

JOŠ JEDNA NAGRADA ZA „DRAMU U TAKSIJU” U NJUJORKU

Kampanja „Drama u taksiju“ koju je za Jugoslovensko dramsko pozorište uradila agencija McCann Beograd osvojila je bronzanu medalju na ovogodišnjem Cresta festivalu u kategoriji Media&Entertainment (online film). Ovo je jedina kampanja iz Jugoistočne Evrope koja je ušla u finale i osvojila neku od nagrada. Cresta festival je jedna od najprestižnijih manifestacija u oblasti advertajzinga koju organizuju njujorška kompanija Creative Standards International u saradnji sa Međunarodnim udruženjem za oglašavanje (IAA). Žiri, u kojem je više od sto kreativaca iz celoga sveta, prijavljene radove ocenjuje na osnovu samo dva kriterijuma: izvrsnost kreativne ideje i kvalitet njene realizacije

„Drama u taksiju“ je sa velikim uspehom učestovala na brojim domaćim i internacionalnim festivalima o čemu svedoče i nagrade: na Njujorškom festivalu kreativnosti kampanja je dobila nagradu THE FINALIST AWARD, na Weekend Media Festivalu u Rovinju dobila je nagradu SoMoBorac za viralni block buster, na regionalnom festivalu Golden Drum u Portorožu osvojila je Zlatni i Srebrni bubanj,

15.05.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

RAZIJENI KRČAG NA BRIONIMA

Predstava Razbijeni krčag Hajnriha fon Klajsta u režiji Igora Vuka Torbice gostuje u kazalištu Ulysses na Brionima u petak 17. i subotu 18. jula. Predstava je do sada izvedena na nekoliko festivala na kojima je dobila brojne nagrade.

Nebojša Glogovac proglašen je najboljim glumcem Dvadesetih glumačkih svečanosti „Milivoje Živanović“ u Požarevcu.

Stručni žiri 22. Međunarodnog festivala malih scena u Rijeci dodelio je Nagradu Veljko Maričić za glavnu mušku ulogu Nebojši Glogovcu (nagradu je ravnopravno podelio sa Horatijem Malaeleom za ulogu u predstavi Instrukcija). Nagradu Veljko Maričić za najbolju epizodnu ulogu ravnopravno su podelili Ljubomir Bandović za ulogu u predstavi Razbijeni krčag i Katarina Žutić za ulogu Erne u predstavi Kazimir i Karolina, dok su Nagradu Veljko Maričić za najboljeg mladog glumca/glumicu podelili Jovana Gavrilović za ulogu u predstavi Razbijeni krčag i Dado Ćosić za ulogu Jana u predstavi Mobitel. Igor Vuk Torbica je dobio pohvalu žirija kao mlada rediteljska nada.

Na 39. Danima satire Fadila Hadžića u Zagrebu Nebojša Glogovac je dobio Nagradu „Ivo Serdar” za ulogu najbolje prihvaćenu od publike, Svetozar Cvetković je dobio jednu od pet ravnopravnih glumačkih nagrada a Staši Zurovcu je pripalo posebno priznanje za koreografiju i scenski pokret.

Predstava Razbijeni krčag, koja je premijerno izvedena u februaru ove godine, otvorila je 29.

15.05.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

MAJSTORSKO PISMO: VEČE SA SLOBODANOM UNKOVSKIM

Serija predavanja Majstorsko pismo: veče sa… nastavlja se predavanjem makedonskog reditelja Slobodana Unkovskog, večeras u 19:30 na sceni Studio JDP . Unkovski je diplomirao režiju 1971. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu u klasi prof. Vjekoslava Afrića. U periodu 1971–1981. bio je reditelj i umetnički direktor Dramskog teatra u Skoplju a docent na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju od 1983–1987. Predavao je režiju na Univerzitetu u Njujorku (1987/88), a sledeće školske godine predavao je glumu i režiju na Harvardu. Tokom 1990. prema programu „Artist-in-Residence“ bio je u Američkom repertoarskom pozorištu u Kembridžu u Masačusecu i u Narodnom pozorištu u Atini. U periodu 1996–1998. bio je ministar za kulturu u Vladi Republike Makedonije. Sada je profesor glume i režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju i vodi postdiplomske studije režije.

Slobodan Unkovski je jedan od najznačajnijih reditelja bivše Jugoslavije, a sa piscem Goranom Stefanovskim (čijih je čak deset komada postavio na scenu), predstavljao je autorski tandem koji je uspeo da izrazi pozorišna shvatanja cele jedne generacije umetnika. Iako se počeci njegove karijere podudaraju sa periodom cvetanja takozvanog rediteljskog teatra (već jedna od njegovih prvih predstava, Ništa – prema tekstu Artura Kopita, bila je radikalan eksperiment i pobedila na sarajevskom MESS-u), Unkovski je ostao privržen dramskom tekstu. U njegovim predstavama su sve teatarske komponente optimalno razvijene (od scenografije i kostima do zvuka, scenskog pokreta, muzike i dizajna svetla), ali su uvek u nekoj vrsti savršene ravnoteže sa dramskim tekstom i glumačkom igrom; svaki dramski pisac može samo da poželi da praizvedbu njegovog dela radi Unkovski (a lista pisaca je značajna, od Gorana Stefanovskog, Milice Novković, Rudija Šeliga, Dejana Dukovskog… do Milene Marković i Biljane Srbljanović). Ali njegovo rediteljsko umeće se pre svega ispoljava u saradnji sa glumcima; čitav niz neponovljivih glumačkih kreacija ostvaren je upravo u predstavama Slobodana Unkovskog.

Unkovski je svetski poznat umetnik čije predstave često predstavljaju prekretnicu ne samo u radu pojedinih umetnika, nego i teatara u kojima je radio. Kritičar Kevin Keli je u „Boston globu“ takvom „prekretnicom“ nazvao njegovu režiju Brehtovog Kavkaskog kruga kredom u Američkom repertoarskom pozorištu u Kembridžu, SAD (pozorištu u kojem je, pored mnogih svetski značajnih umetnika, režirao i Robert Vilson). Takve datume u istoriji predstavljaju njegovo Divlje meso Stefanovskog za Dramski teatar iz Skoplja, Lepa Vida Šeliga za Kamerni teatar 55 iz Sarajeva, i Hrvatski Faust Šnajdera i Pozorišne iluzije Korneja za Jugoslovensko dramsko pozorište i druge.

Predstave u režiji Slobodana Unkovskog učestvovale su na brojnim evropskim pozorišnim festivalima: Hrvatski Faust S. Šnajdera na Teatru nacija u Nansiju 1984, Bure baruta D. Dukovskog na Bonskom bijenalu 1996, Šine Milene Marković na Bijenalu u Visbadenu 2004, tri puta učestvovao na Bitefu (1975, 1980, 1991), na međunarodnim pozorišnim festivalima u Karakasu (Venecuela), Bogoti (Kolumbija), Ćividaleu (Italija), Londonu (Velika Britanija), Letnjem festivalu u Hamburgu, Dubrovačkim ljetnim igrama, Splitskom ljetu. Na Sterijinom pozorju je gostovao 11 puta i osvojio pet Sterijinih nagrada.

Važnije predstave Slobodana Unkovskog su Jane Zadrogaz, Divlje meso (G. Stefanovskog, Dramski teatar, Skoplje), Tetovirane duše (G. Stefanovskog, Teatar na Maloj Broni, Moskva),
Kavkaski krug kredom (B. Brehta, Američko repertoarsko pozorište, Kembridž, USA),
Četvrta sestra (Januša Glovackog, Narodno pozorište, Atina), Zimska bajka (V. Šekspira, Američko repertoarsko pozorište, Kembridž, USA), Per Gint (H. Ibzena, Slovensko narodno gledališče, Ljubljana), Sarajevo (G. Stefanovskog, međunarodna koprodukcija – Švedska, Belgija, Nemačka), Pozorišne iluzije (P. Korneja, JDP, Beograd), Bure baruta (D. Dukovskog, JDP Beograd), Mizantrop (Ž. B. P. Molijera, SNG Ljubljana), Orest (Euripida, Nacionalni teatar Severne Grčke, Solun / Epidaurus).

Pored predstava Pozorišne iluzije i Bure baruta, u JDP-u je Unkovski postavio i predstave Hrvatski faust (S. Šnajder, 1982), Šine (M. Marković, 2002), Galeb (A.P. Čehov, 2003), Brod za lutke (M. Marković, 2006), Kako vam drago (V. Šekspir, 2009) i Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu) (B.

Stranica 22 од 33« Prva...10...2021222324...30...Poslednja »