11.11.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

KOMEMORACIJA I SAHRANA POVODOM SMRTI NIKOLE SIMIĆA

Komemoracija povodom smrti Nikole Simića biće održana u petak 14. novembra u 12h na Sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Nikola Simić će biti sahranjen istog dana u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Opelo počinje u 14h.

09.11.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

PREMINUO NIKOLA SIMIĆ

Danas je u Beogradu preminuo dramski umetnik Nikola Simić.

Nikola Simić je rođen 18. maja 1934. godine u Beogradu.

Član je Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1959.  godine u kome je igrao do januara 2014. godine.

Na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta je igrao brojne likove iz komičnog i dramskog repertoara: Guverner i Trgovac (“Kandid ili Optimizam”); Lakej Ivan (“Pseći valcer”); Poco (“Čekajući Godoa”); Arkadije Arkadijevič (“Punjene tikvice”); Amori de Šatel Taro (“Velika auto trka”); Bopčinski (“Revizor”); Vića i Jerotije (“Sumnjivo lice” iz 1969. i 1990); Pomet (“Dundo Maroje”); Pukovnik, Ljudmila Brandahlistova, Islednik (“Veseli dani ili Tarelkinova smrt”); Grobar (“Hamlet”); Vitvud (“Takav je svet”); Sava Savić (“Protekcija”); Mita (“Zunzara”); Nikola (“Rat i mir u kafani Snefl”); Čovek koji se najviše boji (“Otkriće”); Gospodin Simić (“Skakavci”).

U najdugovečnijoj predstavi u repertoarskim pozorištima „Buba u uhu“ Žorža Fejdoa, Nikola Simić je tumačio uloge Viktor-Emanuela Šandebiza i Poša.

Predstava “Buba  u uhu” prvi put je izvedena 7. juna 1971. godine na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta nalazila se preko četrdeset godina, imala blizu dve hiljade repriza. Svaku od njih, sa generacijama glumaca  koji su dali svoj doprinos dugom životu i uspehu predstave,  predvodio je Nikola Simić u svojoj dvostrukoj, neponovljivoj, životnoj ulozi.

Dobitnik je Sterijine nagrade i tri godišnje nagrade JDP-a.

Ostvario je brojne zapažene uloge  na televiziji i filmu.

Dobitnik je Srebrne arene u Puli i nagrade za zivotno delo na filmu, “Pavle Vuisić”.

07.11.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

ZMAJEUBICE ZAVRŠILE MINI TURNEJU

Posle velikog uspeha u Narodnom pozorištu u Pragu, Zmajeubice su nastavile mini turneju u okviru koje su sinoć izvedene na sceni Šaušpilhausa u Gracu. Ansambl  je, kao i pre nekoliko večeri u Pragu, doživeo ovacije.

Gostovanja su deo programa „Pali anđeo istorije“ u okviru obeležavanja sto godina od početka Prvog svetskog rata koje su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Unija teatara Evrope.

04.11.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

OVACIJE ZA ZMAJEUBICE U PRAGU

Sinoć je pred punim gledalištem u Narodnom pozorištu u Pragu odigrana predstava Zmajeubice Milene Marković u režiji Ive Milošević. Ansambl predstave ispraćen je ovacijama a Jugoslovensko dramsko pozorište nastavlja turneju izvođenjem predstave Zmajeubice na sceni Šaušpilhausa u Gracu u četvrtak 6. novembra.

Gostovanja su deo programa „Pali anđeo istorije“ u okviru obeležavanja sto godina od početka Prvog svetskog rata koje su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Unija teatara Evrope.

31.10.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

ZMAJEUBICE PUTUJU U PRAG I GRAC

Predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta Zmajeubice po tekstu Milene Marković u režiji Ive Milošević 3. novembra gostuje na sceni Narodnog pozorišta u Pragu dok će 6. novembra biti izvedena u pozorištu Šaušpilhaus u Gracu. Reč je o gostovanjima koja su deo programa „Pali anđeo istorije“ u okviru obeležavanja sto godina od početka Prvog svetskog rata koje su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Unija teatara Evrope.

Kao deo programa „Pali anđeo istorije“ planirana su i gostovanja na sceni Jugoslovenskog dramsko pozorišta. U subotu 22. novembra na repertoaru je predstava 1914 u režiji Roberta Vilsona u izvođenju Narodnog pozorišta iz Praga a u četvrtak 27. novembra  gostuje predstava Talerhof u režiji Ane Badore i izvođenju Šaušpilhausa iz Graca.

„Pali anđeo istorije“ nastavlja se predstavom Dnevnik o Čarnojeviću Miloša Crnjanskog koju režira Miloš Lolić a čija premijera se očekuje sredinom decembra.

23.10.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

KOMEMORACIJA I ISPRAĆAJ ZA KREMACIJU POVODOM SMRTI MARIJE CRNOBORI

Komemoracija povodom smrti MARIJE CRNOBORI održaće se u utorak, 28.oktobra u 11 časova na Sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a istog dana u 13  časova je početak ispraćaja za kremaciju na Novom groblju.

22.10.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

PREMINULA MARIJA CRNOBORI

Marija Crnobori

Jedna od najznačajnijih glumica, najveća tragetkinja svog doba i članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta od njegovog osnivanja, Marija Crnobori, preminula je 21. oktobra u 96. godini u svom stanu u Beogradu.

Rodila se u Istri, u malom mestu Banjole kod Pule, 1. oktobra 1918. godine. Njeni glumački počeci bili su u angažmanima u zagrebačkom HNK i Narodnom pozorištu u Rijeci, u kome je vrlo brzo postala prava zvezda scene.

Godine 1947, na poziv Bojana Stupice, sa rediteljem i suprugom Markom Fotezom je iz Istre je prešla u Beograd u koji donosi svoje glumačke talente, vrhunski profesionalizam i pravu posvećenost radu na izgradnji jednog novog teatra – Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Svoje najvažnije uloge ostvarila je na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog: Sofoklovu Antigonu, Rasinovu Fedru, Šekspirovu Ledi Magbet (Magbet) i Reganu (Kralj Lir), Geteovu Ifigeniju (Ifigenija na Tauridi). Igrala je u prvoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Cankarevom Kralju Betajnove kao Francka; postala je stub-oslonac repertoara ove Kuće: naslovne uloge u dramama Ljubov Jarovaja K. Trenjova i Kandida B. Šoa, Sofija Aleksandrovna u Čehovljevom Ujka Vanji, Jula u Peri Segedincu Laze Kostića, Katarina Ivanovna u predstavi Braća Karamazovi Dostojevskog, kod Krleže Klara u Ledi, Jadviga Jasenska u Na rubu pameti i Laura Lembahova u U agoniji, Kler u Ženovim Sluškinjama, Jokasta u Hristićevim Čistim rukama

Sa Markom Fotezom je učestvovala i u etabliranju Dubrovačkih ljetnih igara (Ofelija u Hamletu 1952. i Gertruda 1956, Titanija u Snu letnje noći, Ida u Dubrovačkoj trilogiji i druge uloge).

Nagrađivana je i odlikovana najvećim priznanjima za posebna ostvarenja i životno delo kao što su Sterijina nagrada (1968), Oktobarska nagrada grada Beograda (1960), Sedmojulska nagrada za životno delo (1974), Dobričin prsten (1992). Godine 2009. svečano joj je dodeljena Povelja Sabora čakavskog pjesništva Žminj a 2013. na Dan državnosti Republike Srbije predsednik države Tomislav Nikolić odlikovao ju je Sretenjskim ordenom III reda.

Datum i mesto sahrane i komemoracije u Jugoslovenskom dramskom pozorištu naknadno će biti objavljeni.

 

19.10.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

POČINJE PRODAJA KARATA ZA NOVEMBARSKI REPERTOAR

Počinje prodaja karata za novembarski repertoar.

Radno vreme blagajne je radnim danima i subotom od 10 do 15h i od 17 do početka predstave i nedeljom od 19h do početka predstave. Telefoni blagajne su 011 30 61 957 i 011 26 44 447.

Stranica 24 од 26« Prva...10...2223242526