05.12.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

JDP NA KULTURNOM FORUMU U SANKT PETERBURGU

Internacionalni kulturni forum u Sankt Peterburgu biće održan od 7. do 9. decembra 2014. U isto vreme proslavlja se 250 godina od osnivanja Državnog Ermitaža najvećeg umetničkog i kulturno-istorijskog muzeja u Rusiji i jednog od najvećih i najznačajnijih muzeja na svetu.

Kao i prošle godine, Forumu koji se realizuje u ogranizaciji  Vlade Ruske Federacije uz aktivno učešće Vlade Sankt Peterburga, prisustvovaće i direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta Tamara Vučković Manojlović. Svrha Foruma je promocija ruske kulture u cilju podrške inicijativama u kulturi na regionalnom, federalnom i internacionalnom nivou, i razvitka međunarodne kulturne saradnje.

Ovogodišnji Forum će voditi zamenica premijera Rusije Olga Golodec, uz učešće predstavnika kabineta predsednika Ruske Federacije, Vlade Ruske Federacije, direktora pozorišta Aleksandrinski Valeri Fokina, vodećih predstavnika iz domena kulture u Rusiji i svetu kao i direktora najznačajnijih svetskih pozorišnih kuća. Biće razmatrana pitanja razvitka i očuvanja kulture i realizacije kulturnih programa.

01.12.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

GOSTOVANJE ZAGREBAČKOG KAZALIŠTA MLADIH

Zagrebačko kazalište mladih, popularni ZeKaeM, gostovaće na Sceni „Ljuba Tadić” u subotu 6. decembra u 20h sa predstavom Kako smo preživjele koja je nastala po motivima eseja Slavenke Drakulić i pričama glumica koje igraju u predstavi. Reditelj je Dino Mustafić a igraju: Ksenija Marinković, Nina Violić, Lucija Šerbedžija, Doris Šarić – Kukuljica, Urša Raukar, Nataša Dorčić, Jadranka Đokić i Katarina Bistrović-Darvaš. Osam glumica zajedno sa gledaocima ponovo „proživljavaju” komunizam, rat, tranziciju ali i sadašnji trenutak. U prostoru teatra one svedoče o vremenu koje ih je promenilo. 

“Osam glumica na sceni nastoji rekonstruirati jedno vrijeme kroz osobna sjećanja (mogu li sjećanja uopće biti kolektivna?), u ispovjednom tonu, obilježavajući prostor koji su zajednički dijelili i koji im još uvijek pripada. Koliko su sjećanja pouzdana, a koliko su subjektivna i koliko se kroz prijenos u njih upisuje sjećanje nekoga Drugoga? I potom, možemo li uopće rekonstruirati neko vrijeme u nekome drugom vremenu, svjesni da se ono čega se ne možemo prisjetiti ponavlja u postupku? I ako se freudističkom učenju neprozirnost traume smatra posebno odgovornom za ograničenost sjećanja, koliko doista možemo vjerovati sebi ili drugima pri subjektivnoj objavi nekog događaja otkrivenoga u zajedničkoj prošlosti? Njih osam tako će zajedno s gledateljima „proživjeti“ iznova komunizam, rat, tranziciju i ovu suvremenost, svjedočeći u prostoru teatra o vremenu koje ih je promijenilo. Njih osam projicirat će u te odvojene i povezane fragmente vremena vlastite i naše strahove, čežnje, nesnalaženja, nemoći, uspjehe, izgubljenosti, promašaje… Njih osam pokušat će negdje zaustaviti vrijeme u nekoj boji, okusu, mirisu, dijelu rečenice, u intenzitetu neostvarene žudnje, zagubljenoj misli, otklonu, u perspektivi prošloga koje se ponavlja beskrajno, u bezgranično nikad dostignuto buđenje.U dodiru javnoga i osobnoga, na mjestu gdje se prelamaju zajednička sjećanja i zajedničke traume otvara se pukotina u koju upisujemo promašene susrete. Razlika koja nas razdvaja od onoga što se dogodilo, i to ponajprije ona vremenska toliko je duboka da je nikada, ni u sigurnosti jezika, nećemo uspjeti prijeći ili pokrpati. I dok ponavljanjem iznova budimo traumu u sebi, zavedeni nostalgijom prošlosti tjeskobne povijesne epohe prevodimo u uljepšane crtice iz vlastitog života. Trideset, dvadeset ili deset godina poslije svijet se mijenja i u onoj mjeri u kojoj mu mi dopuštano da se promijeni. Odrastajući ili stareći s vremenom ispisali smo jednu osobnu povijest koja se ponekad, točnije nerijetko, ne podudara s onom realnom. Nikada me ti ne gledaš tamo gdje te ja vidim – rekao bi psihoanalitičar, tumačeći obmanu u svakome stvarnom susretu. I koliko god naš susret s ovim prostorom i različitim vremenima koja su u njemu ispisivala znakovite promjene bio traumatičan, ipak smo ga preživjeli. Uz usputnu napomenu izvedenu iz ipak subjektivnog pitanja – jesmo li ga doista preživjeli?” 

Dubravka Vrgoč

29.11.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

PREMINULA OLGA SAVIĆ

U Beogradu je, u nedelju, 23. novembra 2014, preminula istaknuta glumica i umetnica Olga Savić, koja je četrdeset godina aktivno provela u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Prema želji Olge Savić, vest objavljujemo nakon sahrane.

Olga Savić je rođena u Loznici 23. januara 1934. Završila je glumu na Akademiji za pozorište i film u Beogradu, a jugoslovensku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta postala je 1959. Iste godine odigrala je maestralno ulogu Gejl Meri u Sabinjankama Rastka Petrovića za koju je nagrađena Sterijinom nagradom 1960. Samo u Jugoslovenskom dramskom pozorištu kreirala je na desetine likova, od kojih je poslednja uloga bila u predstavi U potpalublju Vladimira Arsenijevića, u režiji Nikite Milivojevića. Nekoliko puta dobila je Godišnju nagradu JDP. Igrala je i u drugim pozorištima (u Ateljeu 212 Izgnanici, Nesporazum).

Bavila se scenskim adaptacijama i dramatizacijama, potpisala je više od deset režija (Seanse kod profesora Frojda, Milena iz Praga, Govor močvare i ćutanje mora, Lica Ive Andrića…), prevodila je s ruskog (Marina Cvetajeva Duga u crnini) i francuskog jezika (Sartr Prljave ruke, Moris Žoli Razgovor na onome svetu između Makijavelija i Monteskija).

Igrala je u petnaestak televizijskih drama, adaptacija domaćih i svetskih klasika, i radila s rediteljima kao što su Slava Ravasi, Sava Mrmak, Ivan Hetrih.

Govorila je poeziju u društvu najboljih pesnika, Desanke Maksimović, Stevana Raičkovića, Ivana Lalića, Tase Mladenovića.

22.11.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

PORUKA BOBA VILSONA PUBLICI U JDP-U

22.11.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

POČINJE PRODAJA KARATA ZA DECEMBAR

Počinje prodaja karata za decembarski repertoar.

Radno vreme blagajne je radnim danima i subotom od 10 do 15h i od 17 do početka predstave i nedeljom od 19h do početka predstave. Telefoni blagajne su 011 30 61 957 i 011 26 44 447.

21.11.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

PALI ANĐEO ISTORIJE 1914/2014

Posle gostovanja predstave Zmajeubice po tekstu Milene Marković u režiji Ive Milošević u Pragu i Gracu, projekat Pali anđeo istorije 1914/2014 nastavlja se Mini festivalom u sklopu koga će na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta biti izvedene tri predstave koje obrađuju temu Prvog svetskog rata.

U subotu 22. novembra,  na programu je predstava 1914 Roberta Vilsona u izvođenju Narodnog pozorišta iz Praga. Posle njegovog ogromnog uspeha s Čapekovom predstavom Makropulos Case u istoj kući, poznati reditelj svu pažnju usmerava na komade koji su izuzetno važni, naročito imajući u vidu godišnjicu početka Prvog svetskog rata. Predstava 1914 je zasnovana na delima Poslednji dani čovečanstva Karla Krausa i Dobri vojnik Švejk Jaroslava Hašeka.

Robert Vilson, mag modernog teatra, ova dela pretvorio je u savremeni kabare. Ova otvorena forma obiluje impresivnim, slikovitim vizijama, muzikom i iznenađujućim humorom, stvarajući ne samo parabolu 1914, nego i sliku našeg života u sadašnjosti. I to sto godina od tog užasnog rata kojim je, zapravo, započeo XX vek. Zadivljujuća predstava o optimistima i pesimistima (pod budnim okom sveprisutnog Vremena), jedinstven je plod saradnje vrhunskih članova češkog ansambla i pozorišnih inovatora svetskih razmera.

Narodno pozorište u Pragu (osnovano 1868) reprezentativna je scena i jedan od simbola češkog nacionalnog identiteta i evropske kulture. Nosilac je nacionalnog kulturnog nasleđa i prostor za slobodnu umetničku aktivnost u isto vreme. Pozorište je živa umetnička organizacija koja tradiciju smatra zadatkom i dužnošću da se neprestano traga za novim interpretacijama, i nastojanjem da se postigne najviši umetnički kvalitet.

Iz kritika

Posmatrajući poznat centralonoevropski prostor i nas same očima američkog modernista je iskustvo koje nam može više reći o nama samima nego što smo spremni da to priznamo.

(Reflex)

Vilson kombinuje duboko ukorenejeno zlo sa toplim trenucima domišljatosti i nežnosti. Često je vrlo malo gestova i reči dovoljno da prikaže surovost rata.

(DrehpunktKultur.at)

Iznenađujući aspekt predstave je Vilsonova estetika ostvarena na sceni: pomoću lemura u ekscentričnim kostimima i sa drečavom šminkom, jednobojnim zidovima koji ispunjavaju scenu i stilizovanim kućama i enterijerom. Ova estetika ne stvara jaz, ona obuzima gledaoce poput noćne more. Vreme se shvata na sledeći način: uvek će doći gore vreme iako misliš da u tom trenutku gore ne može. Ne izvlačimo nikakve pouke iz istorije.

(Süddeutsche Zeitung)

Predstava 1914 koju je Vilson postavio u Narodnom pozorištu u Pragu počiva na suprotnostima: dok se čuje vesela cirkuska muzika, na sceni se vidi rat. Skoro sve je u nijansama sive, tek s vremena na vreme se na sceni na kratko pojavi neko razjareno crveno lice ili zeleni lakat, poput posekotine. Vilson zahteva ogromnu preciznost od svojih glumaca, koji su, bez izuzetka, sjajni. Osoben je govor tela gotovo svakog lika.

(Kronen Zeitung)

U nedelju 23. novembra festival se nastavlja poslednjom produkcijom Jugoslovenskog dramskog pozorišta Zmajeubice a zatvara ga gostovanje Šaušpilhausa iz Graca sa predstavom Talerof Andžeja Stasjuka u režiji Ane Badore.

Talerhof je drugo ime aerodroma u Gracu. Godine 1914. odavde je poleteo prvi avion, a te je godine, na istom mestu nastao jedan konclogor. U ovaj logor su s istočnih granica Austrougarske monarhije deportovani teretnim vagonima civili, samo što se sumnjalo da su simpatizeri Rusa. Hiljade žitelja Graca išlo je u Talerhof i zurilo u te strance. Nije postojao sanitetski čvor, a u početku nije bilo ni baraka. Ubrzo je palo 1800 žrtava epidemije. Svi su pokopani u jednu masovnu grobnicu.

Poljskog pisca Andžeja Stasjuka, poznatog po grotesknom humoru, i koji je svojevremeno bio prognan iz svoje domovine, pozvao je Šaušpilhaus da napiše komad u kom će ispričati priču o stradanju tih ljudi. Stasjuk tako u jednom luku povezuje Prvi svetski rat s našom današnjicom, i izvija most od najudaljenijih tačaka u Galiciji do Graca.

Šaušpilhaus Grac je jedno od vodećih austrijskih pozorišta. To je savremeno repertoarsko pozorište koje na svoje tri scene postavi između petnaest i dvadeset predstava u sezoni.

Projekat Pali anđeo istorije 1914/2014 deo je programa obeležavanja sto godina od početka Prvog svetskog rata u 2014. godini, koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

 

17.11.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

KOMEMORACIJA POVODOM SMRTI JOVANA ĆIRILOVA

Komemoracija povodom smrti Jovana Ćirilova biće održana u četvrtak 20. novembra u 12h na Sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Jovan Ćirilov će biti sahranjen istog dana u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Polazak iz kapele je u 14:30.

16.11.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

PREMINUO JOVAN ĆIRILOV

Danas je u Beogradu, u osamdeset četvrtoj godini života, preminuo Jovan Ćirilov, dugogodišnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, osnivač i umetnički direktor festivala Bitef, dramatrug Ateljea 212, erudita, poliglota, leksikograf, hroničar društva i teatra, modernista u stalnom ratu s konvencijama – jedna od najvećih ličnosti srpske, jugoslovenske i evropske kulture.

Jovan Ćirilov rođen je u Kikindi 30. avgusta 1931. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1955.

Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je 1955, najpre kao asistent režije, dramaturg, pa umetnički direktor, a od 1985. upravnik JDP-a. Bio je umetnički direktor-selektor Bitefa od osnivanja 1967, kada je postao i dramaturg Ateljea 212 (do 1985).

Kao selektor Bitefa proputovao je mnoge zemlje, bio izuzetan poznavalac svetskog teatra i u Beograd dovodio najveće ansamble i reditelje (Bruk, Bergman, Grotovski, Pina Bauš, Robert Vilson, Ronkoni, Nurija Espert, Ljubimov, Dodin, Living teatar), od kojih su mnogi svoju svetsku slavu počeli sticati u Beogradu.

Tokom četrnaest upravničkih sezona u JDP-u, podigao je ovu kuću ponovo na visoki svetski nivo, negujući domaće dramsko stvaralaštvo i postavljajući na repertoar velika svetska dela s naglaskom na ona koja su dotad bila nepoznata beogradskoj sceni.

Jovan Ćirilov bio je pozorišni esejist i kritičar. Pisao je za Student, Politiku (od 1956), Blic (od 1999), NIN, Ludus, Delo i mnoge druge časopise i listove. U novinama je pokretao svoje rubrike (Pozorištarije, Reč nedelje, Moji savremenici, Dnevnici). Bavio se leksikografskim radom i sastavio je nekoliko rečnika. Objavio je roman Neko vreme u Salcburgu (1980), dve zbirke poezije (Putovanje po gramatici i Uzaludna putovanja) i nekoliko filmskih scenarija. Bio je član Srpskog PEN centra.

Ćirilov je preveo mnoga dela dramske književnosti koja su potom izvedena na scenu.

Jovan Ćirilov dobio je dve  Sterijine nagrade, za kritiku i za životno delo, Oktobarsku nagradu grada Beograda za celokupno stvaralaštvo, Nagradu „Joakim Vujić“ za doprinos srpskom pozorištu, a Francuska ga je odlikovala ordenom Viteza umetnosti i književnosti.

Dve sezone bio je i selektor međunarodnog festivala u Nansiju, član žiriju za Veliku evropsku nagradu za pozorište i član uprave Mitelfesta u Čividaleu, Italija.

Predsedavao je nacionalnom komisijom za UNESCO (od 2001).

Mesto i datum komemoracije i sahrane biće naknadno objavljeni.

 

Stranica 29 од 32« Prva...1020...2728293031...Poslednja »