27.03.2017 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

SVETSKI DAN POZORIŠTA 2017

International Theatre Institute ITI
World Organization for the Performing Arts

Poruka za Svetski dan pozorišta 2017.

Izabel Iper, Francuska

Evo, dakle, već 55 godina da se svake godine u proleće održava Svetski dan pozorišta. Jedan dan, odnosno 24 časa koji počinju tamo negde u pozorištu NO i Bunraku, zatim prolaze kroz Pekinšku operu i Kathakali, zadržavaju se između Grčke i Skandinavije, od Eshila do Ibzena, od Sofokla do Strindberga, između Engleske i Italije, od Sare Kejn do Pirandela, i Francuske, između ostalih, u kojoj se nalazimo i u kojoj je Pariz ipak svetski grad koji prima najviše stranih ansambala. Potom nas naših 24 časa vode od Francuske u Rusiju, od Rasina i Molijera do Čehova, onda prelaze Atlantik da bi završili u nekom kalifornijskom kampusu gde mladi ljudi možda ponovo izmišljaju pozorište. Jer pozorište se uvek ponovo rađa iz svog pepela. Ono je samo konvencija koju neumorno treba rušiti. Tako ono ostaje živo. Pozorište ima bujan život koji izaziva prostor i vreme, najsavremeniji komadi hrane se prošlim vekovima, najklasičniji repertoari postaju moderni svaki put kad se ponovo postave.

Svetski dan pozorišta svakako nije dan u običnom smislu naših svakodnevnih života. On ponovo oživljava jedan ogroman prostor-vreme, a da bi se govorilo o prostor-vremenu, htela bih da prizovem jednog francuskog dramaturga, toliko genijalnog koliko diskretnog, Žana Tardjea. Što se tiče prostora, on pita “koji je najduži put od jedne tačke do druge…” Što se tiče vremena, on sugeriše “da se u desetinkama izmeri vreme koje je potrebno da se izgovori reč ’večnost’“. Za prostor-vreme on kaže i ovo: „Odredite u svom duhu, pre nego što zaspite, bilo koje dve tačke u prostoru i izračunajte vreme koje je potrebno, u snu, da odete od jedne do druge.“ Zadržaću reč „u snu“. Reklo bi se da su se Žan Tardje i Bob Vilson sreli. Naš Svetski dan pozorišta možemo takođe da rezimiramo sećajući se Semjuela Beketa čija Vini u svom žustrom stilu kaže: „Оh, kakav bi ovo lep dan bio.“ Razmišljajući o poruci koju imam čast da izgovorim, setila sam se svih tih snova iz svih tih scena. Stoga, ja ne dolazim sama u ovu salu UNESCO, svi likovi koje sam glumila na sceni prate me, uloge za koje se čini da ih napuštamo kad se završi predstava ali koje vode u vama neki podzemni život, spremnе da pomognu ili unište uloge koje dolaze za njima: Fedra, Araminta, Orlando, Heda Gabler, Medeja, Mertej, Blanš Diboa… Prate me i svi likovi koje sam volela i kojima sam aplaudirala kao gledateljka. I tu pripadam celom svetu. Ja sam Grkinja, Afrikanka, Sirijka, Venecijanka, Ruskinja, Brazilka, Persijka, Rumunka, Japanka, Marseljka, Njujorčanka, Filipinka, Argentinka, Norvežanka, Koreanka, Nemica, Austrijanka, Engleskinja, zaista ceo svet. Prava mondijalizacija je u tome.

Godine 1964. povodom ovog Dana pozorišta, Lorens Olivije najavio je da je, posle više od jednog veka borbe, u Engleskoj konačno stvoreno nacionalno pozorište za koje je on želeo da bude i međunarodno pozorište, bar po svom repertoaru. Vrlo dobro je znao da Šekspir pripada svima na svetu.

Bilo mi je drago kad sam saznala da je prva poruka za Svetski dan pozorišta 1962. godine bila poverena Žanu Koktou, s punim pravom, budući da je on, zar ne, autor jednog „putovanja oko sveta za 80 dana“. Ja sam svet obišla drugačije, učinila sam to kroz 80 predstava ili 80 filmova. Kažem i filmova, jer ne pravim nikakvu razliku između igranja u pozorištu i igranja na filmu, što iznenadi svaki put kad to kažem, ali tačno je, tako je. Nikakva razlika.

Govoreći ovde, ja nisam ja, ja nisam glumica, ja sam samo jedna od brojnih ličnosti zahvaljujući kojima pozorište nastavlja da postoji. To je pomalo naša dužnost. I naša potreba. Kako da kažem: Ne postoji pozorište zbog nas, pre će biti da mi postojimo zahvaljujući njemu. Pozorište je vrlo snažno, otporno, ono preživljava sve, ratove, cenzure, manjak novca. Dovoljno je reći „dekor je prazna scena neke neodređene epohe“ i pustiti glumca da uđe. Ili glumicu. Šta će on učiniti? Šta će ona reći? Hoće li oni razgovarati? Publika čeka, saznaće, publika bez koje nema pozorišta, nemojmo to nikada zaboraviti. Jedna osoba u publici je publika. Ali ipak ne previše praznih sedišta! Osim kod Joneska… Na kraju Starica kaže: „Da, da, umrimo u punoj slavi… Umrimo da bismo ušli u legendu… Bar ćemo imati ulicu koja će nositi naše ime…“

Svetski dan pozorišta postoji 55 godina. Za 55 godina ja sam osma žena koju su zamolili da izgovori poruku, konačno, ne znam da li je reč „poruka“ odgovarajuća. Moji prethodnici (muški rod se nameće!) govore o pozorištu mašte, slobode, porekla, govorili su o multikulturnom, lepoti, pitanjima bez odgovora… Godine 2013, dakle samo pre četiri godine, Dario Fo kaže: „Jedino rešenje za krizu jeste nada da će se protiv nas, a pre svega protiv mladih koji žele da prigrle umetnost pozorišta, organizovati velika hajka: i da će jedan novi naraštaj glumaca, iz ovako nametnutih okolnosti, izvući nezamislivu dobrobit za jedno novo pozorište.“ Nezamisliva dobrobit je lepa formulacija dostojna da se nađe u nekom političkom programu, ne? …budući da sam u Parizu, i to pred skorašnje predsedničke izbore, predlažem onima koji izgleda žele da nama vladaju da paze na nezamislive dobrobiti koje donosi pozorište. Samo bez hajke!

Pozorište je za mene drugi, ono je dijalog, odsustvo mržnje. Prijateljstvo među narodima, ne znam tačno šta to znači ali verujem u zajednicu, u prijateljstvo gledalaca i glumaca, u zajedništvo svih onih koje pozorište okuplja, onih koji ga pišu, onih koji ga prevode, onih koji ga osvetljavaju, oblače, dekorišu, onih koji ga tumače, onih koji se njime bave, onih koji u njega idu. Pozorište nas štiti, pruža nam zaklon… Verujem da nas voli… onoliko koliko mi volimo njega… Sećam se jednog reditelja starog kova koji je pre podizanja zavese, iza kulisa, svako veče govorio čvrstim glasom: „Mesta za pozorište!“ Biće to reč za kraj. Hvala.

Sa francuskog jezika prevela Kristina Koprivšek

22.03.2017 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

JAGOŠ MARKOVIĆ REŽIRA PIRANDELA U JDP

Danas su u Jugoslovenskom dramskom pozorištu počele probe predstave Tako je (ako vam se tako čini) Luiđija Pirandela u režiji Jagoša Markovića. U novoj produkciji JDP-a igraju Branislav Lečić, Jelisaveta Sablić, Marko Janketić, Jasmina Ranković, Predrag Ejdus, Nenad Jezdić, Rada Đuričin, Goran Daničić, Vesna Stanković, Slobodan Tešić…

Scenograf je Jagoš Marković, kostimograf Bojana Nikitović a za scenski govor zadužena je Ljiljana Mrkić Popović.

Premijera predstave Tako je (ako vam se tako čini) planirana je za kraj maja na Sceni “Ljuba Tadić”. Ove godine navršava se 150 godina od rođenja nobelovca Luiđija Pirandela pa će se na ovaj način JDP priključiti proslavi jubileja koji se obeležava širom sveta. Iako je Pirandelo bio romanopisac i pripovedač najpoznatiji je kao dramski pisac. Tako je (ako vam se tako čini) je jedna od njegovih prvih drama.

21.03.2017 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

REZERVACIJA ULAZNICA PUTEM SAJTA TRENUTNO NIJE MOGUĆA

Rezervacija ulaznica putem sajta trenutno nije moguća iz tehničkih razloga. Ulaznice možete rezervisati na blagajni Jugoslovesnkog dramskog pozorišta +381 11 30 61 957 i +381 11 26 44 447. Hvala na razumevanju.

17.03.2017 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

POČINJE PRODAJA ULAZNICA ZA APRIL

Prodaja ulaznica za april počinje u subotu 18. marta. Radno vreme blagajne je radnim danima i subotom od 10 do 15h i od 17h do 20h i nedeljom od 17h do 20h. Telefoni blagajne su +381 11 30 61 957 i +381 11 26 44 447.

Repertoar možete naći na linku http://jdp.rs/stampani-repertoar/

POPUSTI

Scena “Ljuba Tadić”

Grupni popust podrazumeva kupovinu najmanje 20 ulaznica za istu ili različite predstave sa repertoara i važi za ulaznice od 10 reda partera i ulaznice za balkon. Za predstavu POD ŽRVNJEM nije moguće dobiti grupni popust.

Obrazovnim ustanovama odobrava se 50% popusta na grupne posete

Drugim pravnim licima i grupama građana odobrava se 30% popusta na grupne posete

Pojedinačni popust od 50% mogu ostvariti svi ukoliko kupe ulaznice na dan izvođenja predstave

 

Studio JDP

Ne postoji mogućnost grupnog popusta na predstave koje se izvode na Sceni Studio JDP

Pojedinačni popust od 50% mogu ostvariti svi ukoliko kupe ulaznice na dan izvođenja predstave

 

Popusti ne važe za kupovinu ulaznica za gostovanja.

13.03.2017 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

KOMEMORACIJA POVODOM SMRTI MIRJANE VUKOJČIĆ

Komemoracija povodom smrti Mirjane Vukojčić biće održana u četvrtak, 16. marta u 12h, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (Studio JDP).

Mirjana Vukojčić  je, posle duže bolesti, preminula u četvrtak 2. marta. Sahranjena je u ponedeljak 6. marta na Žarkovačkom groblju u Beogradu.

U pozorište je primljena odmah po završetku Akademije za pozorište, film, radio i TV, 1970. Pripadala je generaciji „Bojanovih beba“. Odigrala je na desetine uloga, među kojima se izdvajaju Ofelija (Hamlet), Sonja Marmeladova (Zločin i kazna), Stela (Tramvaj zvani želja), Kordelija (Kralj Lir). Radila je s vodećim rediteljima u zemlji, Matom Mioševićem, Miroslavom Belovićem, Paolom Mađelijem, Stevom Žigonom, Radoslavom Dorićem, Brankom Plešom, Dejanom Mijačem, Radoslavom Milenkovićem, Egonom Savinom, Vidom Ognjenović…. Izuzetne kreacije dala je u savremenim komadima Laku noć, majko Marše Norman, Milena iz Praga po Mileni Jasenskoj, Dejstvo gama-zraka na sablasne nevene Pola Zindela.

Mirjana Vukojčić je bila dugogodišnji član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Svojim talentom, senzibilitetom i posvećenošću pozorištu, dala je značajan doprinos slavi JDP-a.

Bavila se esejistikom u oblasti teatrologije i ostavila je vredne zapise, najčešće o kolegama glumcima.

06.03.2017 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

ISPRAĆAJ MIRJANE VUKOJČIĆ

Dugogodišnji član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, glumica Mirjana Vukojčić, biće sahranjena danas na Žarkovačkom groblju. Opelo počinje u 13:30.

Datum i vreme komemoracije u Jugoslovenskom dramskom pozorištu će biti naknadno objavljeni.

03.03.2017 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

PREMINULA MIRJANA VUKOJČIĆ

Posle duže bolesti napustila nas je glumica Mirjana Vukojčić (16. decembar 1947  – 2. mart 2017), dugogodišnji član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Svojim talentom, senzibilitetom i posvećenošću pozorištu, dala je značajan doprinos slavi JDP-a.

Pripadala je generaciji „Bojanovih beba“. U pozorište je primljena odmah po završetku Akademije za pozorište, film, radio i TV, 1970. Odigrala je na desetine uloga, među kojima se izdvajaju Ofelija (Hamlet), Sonja Marmeladova (Zločin i kazna), Stela (Tramvaj zvani želja), Kordelija (Kralj Lir). Radila je s vodećim rediteljima u zemlji, Matom Mioševićem, Miroslavom Belovićem, Paolom Mađelijem, Stevom Žigonom, Radoslavom Dorićem, Brankom Plešom, Dejanom Mijačem, Radoslavom Milenkovićem, Egonom Savinom, Vidom Ognjenović…. Izuzetne kreacije dala je u savremenim komadima Laku noć, majko Marše Norman, Milena iz Praga po Mileni Jasenskoj, Dejstvo gama-zraka na sablasne nevene Pola Zindela.

Bavila se esejistikom u oblasti teatrologije i ostavila je vredne zapise, najčešće o kolegama glumcima.

Datum i vreme komemoracije i sahrane biće naknadno objavljeni.

23.02.2017 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

PREMIJERA PREDSTAVE DON ŽUAN

Predstava Don Žuan Žan-Batista Poklena Molijera u režiji Gorčina Stojanovića biće premijerno izvedena u nedelju, 26. februara u 20h na Sceni „Ljuba Tadić“. U predstavi igraju: Vojin Ćetković, Sergej Trifunović, Vojislav Brajović, Anđelika Simić, Marko Baćović, Goran Daničić, Jovana Gavrilović, Dubravko Jovanović, Milica Janevski, Slobodan Tešić, Sonja Vukićević i Katarina Jovanović.

Više o predstavi na linku http://jdp.rs/predstave/don-zuan/

Stranica 5 од 26« Prva...34567...1020...Poslednja »