21.05.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

VUČJAK HRVATSKOG NARODNOG KAZALIŠTA U JDP

Posle skoro pune tri decenije, Jugoslovensko dramsko pozorište i Hrvatsko narodno kazalište iz Zagreba uspostavljaju saradnju razmenom predstava uz podršku osnivača JDP-a, grada Beograda. Na Sceni “Ljuba Tadić”, 4. juna u 19h će biti izveden Vučjak Miroslava Krleže u režiji Ivice Buljana, dok će Molijerov Uobraženi bolesnik u režiji Jagoša Markovića biti izveden na sceni HNK u oktobru. Ovim se nastavlja uspešna saradnja između Dubravke Vrgoč upravnice HNK koja je donedavno bila na čelu Zagrebačkog kazališta mladih i Tamare Vučković Manojlović direktorke Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Poslednje gostovanje HNK u JDP-u  bilo je 1986. sa predstavom Čede Price Ostavka u režiji Georgija Para. Na sceni su se pojavili prvaci Hrvatskog narodnog kazališta Mustafa Nadarević, Alma Prica, Vanja Drah, Koraljka Hrs, Zlatko Crnković, Špiro Guberina, Ena Begović i dr. Ovom predstavom je zagrebačko pozorište uzvratilo posetu Jugoslovenskom dramskom pozorištu, koje je gostovalo u HNK s Putujućim pozorištem Šopalović Ljubomira Simovića, u režiji Dejana Mijača.

U predstavi Vučjak igraju: Alma Prica, Bojan Navojec, Nina Violić, Livio Badurina, Goran Grgić, Milan Pleština, Nikša Kušelj, Damir Markovina, Ivan Glowatzky, Alen Šalinović, Silvio Vovk, Slavko Juraga, Kristijan Potočki, Franjo Kuhar, Dušan Bućan, Siniša Popović, Dragan Despot, Ana Begić, Marija Šegvić i Iva Mihalić.

Dramaturg je Vlaho Bogišić, kompozitor Mitja Vrhovnik Smrekar, scenograf Aleksandar Denić, kostimografkinja Ana Savić Gecan.

20.05.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

DRAMA U TAKSIJU U FINALU NJUJORŠKOG FESTIVALA ADVERTAJZINGA

Kamapanja “Drama u taksiju” koju je za Jugoslovensko dramsko pozorište osmislila agencija McCann Beograd ušla je u finale jednog od najprestižnijih festivala advertajzinga koji se održava u Njujorku. „Drama u taksiju“ jedina je kampanja iz regiona bivše Jugoslavije koja je uvrštena u finale ovog uglednog festivala, u kategoriji Društveni mediji i viralni marketing.

Kampanja “Drama u taksiju” pored velikog odjeka i pozitivnih utisaka u javnosti i nagrada na domaćim festivalima, imala je  uspehe na regionalnoj i  internacionalnoj festivalskoj sceni, o čemu govore nagrada SoMoBorac za viralni block buster na Weekend Media Festivalu u Rovinju, nagrade Zlatni i Srebrni bubanj na regionalnom festivalu Golden Drum u Portorožu, kao i učešće u finalu AdCup festivala.

Njujorški festival kreativnosti u oglašavanju je jedan od najstarijih i najprestižnijih festivala na svetu, koji nagrađuje najbolje svetske kampanje još od 1957. godine.  Ovaj festival predstavlja presek najboljih dostignuća i kreativnosti u oblasti advertajzinga. Žiri festivala čine najznačajniji stučnjaci kreativne industrije u svetu. Ovogodišnji festival biće održan krajem maja meseca i pored takmičarskog dela po kategorijama, biće održane i konferencije, predavanja, panel diskusije, izložbe radova učesnika, itd.

18.05.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

POČINJE PRODAJA ULAZNICA ZA JUN

Prodaja ulaznica za predstave sa junskog repertoara počinje u utorak, 19. maja. Cene ulaznica kupljenih na dan izvođenja biće snižene 50%, isti popust od 50% važi i za grupne posete.

Repertoar možete naći na linku: http://jdp.rs/stampani-repertoar/

Ulaznice možete kupiti na biletarnici JDP-a svakog radnog dana od 10 do 15h i od 17h do početka predstave i nedeljom od 17h do početka predstave. Telefoni blagajne su +381 11 30 61 957 i +381 11 26 44 447.

 

18.05.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

PROVIDENCA U JDP

Predstava Providenca Stevana Koprivice po delu A.P. Čehova u režiji Egona Savina gostovaće u subotu 23. maja na Sceni “Ljuba Tadić”. Produkcija Centra za kulturu Tivat, koja je u oktobru već gostovala u JDP-u, na prošlogodišnjem Festivalu mediteranskog teatra Purgatorije u Tivtu nagrađena je kao najbolja predstava u celini a Vojin Ćetković je dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje.

Providenca je locirana u Boki Kotorskoj pred početak Drugog svetskog rata. Ovo je priča o čežnji, o bokeškoj melanholiji, o neostvarenim snovima, autodestrukciji, zatomljenoj seksualnosti, ali i vremenu nadolazećeg fašizma.

U predstavi igraju Vojin Ćetković, Nebojša Ilić Cile, Ana Vučković, Mladen Nelević, Jelena Petrović, Dubravka Drakić i Dejan Đonović.

Reč pisca…

… Anton Pavlovič Čehov ponudio nam je savršenu dramsku matricu da na njoj ispričamo priču koja se odmakla od apatije ruskih majura i naslonila na naše, primorske i mediteranske tuge i melanholije. Samo smo, eto, oduzeli primat „bolne ruske duše“ Čehovu i napravili ogled koji dokazuje da je su čežnje i neostvareni snovi, san o lijepom, a nedostižnom, svevremenske i sveprostorne kategorije. Boka Kotorska sapeta brdima klaustofobije suprostavljenim moru otvorenom i širokom, što je samo po sebi fenomenološki agon, imala je ili ima ljude sklone  hroničnoj fjaci, depresiji, inertnosti i energijskoj samodestrukciji. Baš onakvi ljudi koji koračaju Čehovljevim komadima, ali mentaltiteski drugačiji. PROVIDENCU, suštinski, od UJKA VANJE razlikuje mentalitet, samim tim i karatkteri glavnih junaka. Shodno mentaliteskoj diferenci specifici akteri PROVIDENCE, prividenja, slutnje, božasnkog znaka, na trenutak povjeruju da u njima postoji neke forca koja će ih  potaći da se otrgnu letargiji i osjećanju da su promašili sve što se promašiti može. Naravno, u zabludi su, hroničnoj i neizlječivoj, da će ljubav promijeniti svijet i njihove  straćene živote osmisliti i oplemeniti. Ljubav je providenca, a kad providenca pasa ostaju sa hamartijom krivih izbora. Ishodi PROVIDENCE, iako smo poštovali Čehova, nisu kao u UJKA VANJI, u eliptičnoj putanji ponavljanja duranja i tavorenja . Neko će nešto ipak uraditi. U PROVIDENCI postoji subverzivni znak nepristajanja i tu se ona, definitivno i bogohulno odvaja od UJKA VANJE.

 

 

16.05.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

MAJSTORSKO PISMO: VEČE SA DEJANOM MIJAČEM

Seriju predavanja Majstorsko pismo: Veče sa… večeras, u subotu 16. maja, zatvara reditelj Dejan Mijač predavanjem na sceni Studio JDP u 19:30. Do sada su predavanja održali Robert Vilson, Dušan Jovanović i Slobodan Unkovski.

Dejan Mijač se školovao na Pozorišnoj akademiji u Beogradu. Bio je stalni reditelj u Narodnom pozorištu u Tuzli, a zatim u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Pokondirena tikva Jovana St. Popovića, koju je režirao 1973. godine bila je prekretnica u tumačenju Sterije, ali i za postavku klasike u tadašnjem jugoslovenskom pozorištu. Predavao je glumu u Dramskom studiju SNP-a i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Mijač je režirao na svim važnijim scenama bivše Jugoslavije. Uveo je niz inovacija u savremeno tumačenje Jovana Sterije Popovića i Branislava Nušića.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu je režirao 27 predstava – od prve, Vasa Železnova (Maksim Gorki, 1976) , nižu se predstave koje su obeležile stil JDP-a:  Branislav Nušić Pučina, Ljubomir Simović Putujuće pozorište Šopalović, Sterija Rodoljupci i Nahod Simeon, Molijer Mizantrop, Ćosić Valjevska bolnica, Šekspir Oluja, Selenić Ruženje naroda u dva dela, Harvud Garderober, Nušić Narodni poslanik, Gogolj Mrtve duše, Andrejev Pseći valcer, B. Srbljanović Skakavci… Neke od njegovih postavki još su na repertoaru JDP-a. Zvanično je zaokružio svoj rediteljski opus poslednjom režijom u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, predstavom Višnjik A.P. Čehova.

Višestruki je dobitnik najviših profesionalnih i društvenih priznanja. Živi u Beogradu, kao penzionisani univerzitetski profesor i reditelj.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu je režirao i predstave Limunacija (Dušan Kovačević), U potrazi za Marselom (Nenad Prokić), Lažni car Šćepan Mali (Petar II Petrović Njegoš, Slobodan Stojanović), Troil i Kresida (Vilijam Šekspir), Gospođa Ministarka (Branislav Nušić), Leonis i Lena (Georg Bihner), Banat (Uglješa Šajtinac), Barbelo, o psima i deci (Biljana Srbljanović), Prevođenje (Brajan Fril).

15.05.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

MAJSTORSKO PISMO: VEČE SA SLOBODANOM UNKOVSKIM

Serija predavanja Majstorsko pismo: veče sa… nastavlja se predavanjem makedonskog reditelja Slobodana Unkovskog, večeras u 19:30 na sceni Studio JDP . Unkovski je diplomirao režiju 1971. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu u klasi prof. Vjekoslava Afrića. U periodu 1971–1981. bio je reditelj i umetnički direktor Dramskog teatra u Skoplju a docent na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju od 1983–1987. Predavao je režiju na Univerzitetu u Njujorku (1987/88), a sledeće školske godine predavao je glumu i režiju na Harvardu. Tokom 1990. prema programu „Artist-in-Residence“ bio je u Američkom repertoarskom pozorištu u Kembridžu u Masačusecu i u Narodnom pozorištu u Atini. U periodu 1996–1998. bio je ministar za kulturu u Vladi Republike Makedonije. Sada je profesor glume i režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju i vodi postdiplomske studije režije.

Slobodan Unkovski je jedan od najznačajnijih reditelja bivše Jugoslavije, a sa piscem Goranom Stefanovskim (čijih je čak deset komada postavio na scenu), predstavljao je autorski tandem koji je uspeo da izrazi pozorišna shvatanja cele jedne generacije umetnika. Iako se počeci njegove karijere podudaraju sa periodom cvetanja takozvanog rediteljskog teatra (već jedna od njegovih prvih predstava, Ništa – prema tekstu Artura Kopita, bila je radikalan eksperiment i pobedila na sarajevskom MESS-u), Unkovski je ostao privržen dramskom tekstu. U njegovim predstavama su sve teatarske komponente optimalno razvijene (od scenografije i kostima do zvuka, scenskog pokreta, muzike i dizajna svetla), ali su uvek u nekoj vrsti savršene ravnoteže sa dramskim tekstom i glumačkom igrom; svaki dramski pisac može samo da poželi da praizvedbu njegovog dela radi Unkovski (a lista pisaca je značajna, od Gorana Stefanovskog, Milice Novković, Rudija Šeliga, Dejana Dukovskog… do Milene Marković i Biljane Srbljanović). Ali njegovo rediteljsko umeće se pre svega ispoljava u saradnji sa glumcima; čitav niz neponovljivih glumačkih kreacija ostvaren je upravo u predstavama Slobodana Unkovskog.

Unkovski je svetski poznat umetnik čije predstave često predstavljaju prekretnicu ne samo u radu pojedinih umetnika, nego i teatara u kojima je radio. Kritičar Kevin Keli je u „Boston globu“ takvom „prekretnicom“ nazvao njegovu režiju Brehtovog Kavkaskog kruga kredom u Američkom repertoarskom pozorištu u Kembridžu, SAD (pozorištu u kojem je, pored mnogih svetski značajnih umetnika, režirao i Robert Vilson). Takve datume u istoriji predstavljaju njegovo Divlje meso Stefanovskog za Dramski teatar iz Skoplja, Lepa Vida Šeliga za Kamerni teatar 55 iz Sarajeva, i Hrvatski Faust Šnajdera i Pozorišne iluzije Korneja za Jugoslovensko dramsko pozorište i druge.

Predstave u režiji Slobodana Unkovskog učestvovale su na brojnim evropskim pozorišnim festivalima: Hrvatski Faust S. Šnajdera na Teatru nacija u Nansiju 1984, Bure baruta D. Dukovskog na Bonskom bijenalu 1996, Šine Milene Marković na Bijenalu u Visbadenu 2004, tri puta učestvovao na Bitefu (1975, 1980, 1991), na međunarodnim pozorišnim festivalima u Karakasu (Venecuela), Bogoti (Kolumbija), Ćividaleu (Italija), Londonu (Velika Britanija), Letnjem festivalu u Hamburgu, Dubrovačkim ljetnim igrama, Splitskom ljetu. Na Sterijinom pozorju je gostovao 11 puta i osvojio pet Sterijinih nagrada.

Važnije predstave Slobodana Unkovskog su Jane Zadrogaz, Divlje meso (G. Stefanovskog, Dramski teatar, Skoplje), Tetovirane duše (G. Stefanovskog, Teatar na Maloj Broni, Moskva),
Kavkaski krug kredom (B. Brehta, Američko repertoarsko pozorište, Kembridž, USA),
Četvrta sestra (Januša Glovackog, Narodno pozorište, Atina), Zimska bajka (V. Šekspira, Američko repertoarsko pozorište, Kembridž, USA), Per Gint (H. Ibzena, Slovensko narodno gledališče, Ljubljana), Sarajevo (G. Stefanovskog, međunarodna koprodukcija – Švedska, Belgija, Nemačka), Pozorišne iluzije (P. Korneja, JDP, Beograd), Bure baruta (D. Dukovskog, JDP Beograd), Mizantrop (Ž. B. P. Molijera, SNG Ljubljana), Orest (Euripida, Nacionalni teatar Severne Grčke, Solun / Epidaurus).

Pored predstava Pozorišne iluzije i Bure baruta, u JDP-u je Unkovski postavio i predstave Hrvatski faust (S. Šnajder, 1982), Šine (M. Marković, 2002), Galeb (A.P. Čehov, 2003), Brod za lutke (M. Marković, 2006), Kako vam drago (V. Šekspir, 2009) i Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu) (B. Srbljanović, 2011).

 

 

14.05.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

MAJSTORSKO PISMO: VEČE SA DUŠANOM JOVANOVIĆEM

Serija predavanja Majstorsko pismo: Veče sa…, koju je otvorio Robert Vilson, nastavljena je predavanjem Dušana Jovanovića, profesora režije na Akademiji pozorišne umetnosti u Ljubljani. Jovanović je rođen u Beogradu. Diplomirao je francuski i engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Ljubljani i pozorišnu režiju na Akademiji pozorišne umetnosti u Ljubljani.

Drame Dušana Jovanovića izvođene su u pozorištima širom nekadašnje Jugoslavije a prevedene su na desetak stranih jezika (poljski, nemački, mađarski, češki, italijanski, francuski, makedonski, slovački…).

Objavljeno je i na scenu postavljeno više desetina njegovih pozorišnih komada: Ludaci, Život provincijskih plejboja posle II svetskog rata, Žrtve mode, Igrajmo tumor u glavi, Oslobođenje Skoplja, Karamazovi, Vojna tajna, Vikor ili Dan Mladosti, Zid, jezero, Don Žuan u agoniji, Antigona, Ko to peva Sizifa?, Egzibicionista (potpisan kao J.O. Traven)

Jovanović je režirao preko 80 pozorišnih predstava jugoslovenskih i inostranih autora (Cankar, Krleža, Nušić, Smole, Kovačević, Hing, Svetina, Šeligo, Jonesko, Vitrak, Šiler, Šekspir, Bihner, Strindberg, Gorki, Čehov, Gombrović, Havel, Šepard, Olbi, O’Nil, Molijer, Mise, Bulgakov…).

Dobitnik je svih najznačajnijih pozorišnih nagrada za dramski tekst i režiju na ovim prostorima, kao i brojnih međunarodnih priznanja.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu je režirao tri predstave od kojih je svaka izazvala veliku pažnju javnosti. Balkanski špijun Dušana Kovačevića je prvi put postavljen na sceni JDP, glavnu ulogu je igrao Bata Stojković. Usledile su predstave Molijer – još jedan život (Bulgakov, Molijer, Jovanović, 2003) i Hamlet (Šekspir, 2005).

13.05.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

ROBERT VILSON U BEOGRADU

U četvrtak 13. maja na Sceni „Ljuba Tadić” seriju predavanja Majstorsko pismo: Veče sa… otvorio je legendarni Robert Vilson predavanjem 1 DA LI STE BILI OVDE? 2 NE, OVO JE PRVI PUT – Veče sa Robertom Vilsonom.

Dosadašnja Vilsonova gostovanja bila su vezana za Jovana Ćirilova i Bitef, sve do prošle godine kada je na Sceni “Ljuba Tadić” gostovala njegova predstava 1914 u izvođenju praškog Narodnog pozorišta u okviru obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata (Pali anđeo istorije) koje je, kao i Vilsonovo predavanje, finansiralo Ministarstvo za kulturu i informisanje Republike Srbije.

Godine 1971, Vilson je na poziv Jovana Ćirilova došao u Beograd na V Bitef. Kako je sam tada neveo, posle nastupa u Teatru u podrumu, to je bila njegova prva predstava u Evropi. Iste godine drugi put je gostovao u Beogradu. Susret i razgovor sa publikom u Studentskom kulturnom centu bio je još jedna duga seansa koja je izazvala proteste i buru negodovanja naše kulturne javnosti. Na kraju su do zore ostali samo odabrani i zaista spremni za dijalog. Bio je to tzv. ponoćni Vilson. Godine 1974, Ćirilov je ponovo pozvao Vilsona. Ovoga puta bio je učesnik glavnog programa VIII Bitefa sa antologijskom predstavom Pismo za kraljicu Viktoriju. Dve godine kasnije, takođe učestvuje na Bitefu sa predstavom Ajnštajn na plaži. Godine 1995. Vilson je ponovo bio gost na Bitefu sa Predavanjem – radionicom. Još jednom je učestvovao na Bitefu 2002. godine sa predstavom Vojcek. Osvojio je Gran pri „Mira Trailović“, zajedno s Hamletom Nikolasa Štemana, i Nagradu Politike za najbolju režiju.

Ćirilov o Bobu Vilsonu:

„Ključna pojava za pozorišnu estetiku je Robert Vilson, zato što je u pozorište doneo princip modernog slikarstva po kome svako može da vidi ono šta hoće.“

Stranica 20 од 29« Prva...10...1819202122...Poslednja »