Dina Radoman

Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Sarađivala je kao asistent sa rediteljima Dejanom Mijačem (Banat, JDP), Egonom Savinom (Tartif, JDP), Dušanom Jovanovićem (Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, Atelje 212) i Tomijem Janežičem (Putujuće pozorište Šopalović, Atelje 212). Radioničarski rad počela je kao polaznik Školigrice. Potom su došli: Škozorište, Radionica pokreta sa elementima chi-gong-a Haike Gaesler; Radionice svetla Michaela Ramsaura, Stenford; Radionica video i komunikacija „Blur street“ Kathleen Irwin, Regina University; Radionica Jean-Guy Lecat na Kvadrijenalu scenografije i pozorišne arhitekture u Pragu.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu postavila je predstavu Za sada nigde kao svoj umetnički doktorski rad na Interdisciplinarnim studijama scenskog dizajna na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.
Bavi se fotografijom i izlagala je na Međunarodnoj izložbi ženskih autora Svet i ja 2006. gde je dobila II nagradu i na grupnoj izložbi „mORAL“ 2000.
Docent na Katedri za scenski dizajn na Novoj akademiji umetnosti u Beogradu