26.10.2018

Kralj Lir

Vilijam Šekspir

Režija: Januš Kica

Dramaturgija:: Lada Kaštelan, Scenografija:: Numen i Ivana Jonke, Kostimografija:: Eva Dessecker, Kompozitor:: Tamara Obrovac,

 

Gostovanje predstave Kralj Lir iz Hrvatskog narodnog kazališta

Predstava Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba (HNK) Kralj Lir Vilijama Šekspira, u režiji Januša Kice, gostovala je na Sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta 17. oktobra i tako se nastavila uspešna saradnja ova dva teatra.

Šekspirov Kralj Lir je pozorišni klasik koji predstavlja, „izazov za sve pozorišne umetnike, a problemi i pitanja koja tekst postavlja su večni – Šta se događa kada čovek poludi od izneverenih nada? Kada odustane jer je izgubio ne vlast, već sve iluzije? Kada umre slomljenog srca pošto shvata da su njegeve greške odvele nevine u smrt?“

Kralj Lir poljskog reditelja Januša Kice „traga za onim unutra, za slomom i ludilom čoveka koji je ovde u prvom planu, više kao čovek nego kao kralj“, a „borba za vlast koje se svojevoljno odrekao tek je okvir za ličnu tragediju, starost, ludilo, slom – to je Lir zagledan u samog sebe“.

Januš Kica, uspešni poljski reditelj i dobitnik brojnih priznanja, diplomirao je teatrologiju na Univerzitetu u Krakovu, nakon čega odlazi u Zapadnu Nemačku i u Kelnu upisuje studije teatrologije i Istorije umetnosti. Kica kontinuirano sarađuje sa zagrebačkim pozorištima od 1990, a osim Nemačke i Hrvatske, režirao je u Austriji i u Sloveniji. Kica je u Zagrebačkom pozorištu mladih postavio komad Biljane Srbljanović Skakavci.

Scenografiju za predstavu Kralj Lir radili su Studio NUMEN i Ivana Jonke koji su JDP potpisali scenografije za predstave Metamorfoze, Hamlet i Ajnštajnovi snovi.

26.10.2018

Svita br. 3 “Evropa” (52BITEF18)

Režija: Žoris Lakost

Igraju: Bianca Iannuzzi, Laurent Deleuil, Denis Chouillet (klavir)

Producent: Ešel 1:1, Pariz, Francuska, Koncept: Kolektiv “Enciklopedija reči”, Kompozicija i muzika: Pjer-Iv Mase, Umetnički saradnik: Elise Simonet, Koreografija: Lenio Kaklea, Scenografija i dizajn svetla: Florian Leduc, Zvuk: Stéphane Leclercq, Kostimi: Ling Zhu, Fotografije: Frederic Lovino

 

Muzička predstava Svita br. 3 “Evropa” je izvedena u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 14. septembra i tom izvedbom je otvorila 52. Bitef, ali i novu sezonu u JDP-u.

Posle velikog uspeha ostvarenog na 50. Bitefu – specijalne nagrade žirija i nagrade publike, francuski reditelj Žoris Lakost je ponovo pozvan da učestvuje na ovom festivalu sa predstavom Svita br 3.

Posle Svite br. 2 sad je na redu, logično, bila Svita br. 3, koja ima i dodatnu odrednicu – Evropa. Upravo ta odrednica precizno određuje temu ove veoma originalne muzičke predstave: presek stanja u svim zemljama-članicama Evropske unije, kada je reč upravo o poštovanju „evropskih vrednosti”. Kao i raniji projekti Žorisa Lakosta iz ovog ciklusa, i Svita br. 3 ‘Evropa’ zasniva se na njegovom istraživačkom projektu Enciklopedija reči, on-line arhivi bezbrojnih, sasvim raznovrsnih audio-zapisa, u rasponu od političkih govora do slučajnih razgovora na ulici.

Kompozicija ove svite vrlo je jednostavna, stroga i transparentna, gotovo klasicistička. Svaka numera ovog resitala se svodi na po jedan audio-zapis iz svake zemlje Evropske unije, peva se na jeziku te zemlje, dok tematski izoštrava – bez obzira da li je u pitanju govor u parlamentu ili amaterski YouTube rad – neku od ozbiljnih opasnosti s kojima se danas suočava evropski projekat: desni populizam, ksenofobija, netrpeljivost prema Jevrejima i izbeglicama iz muslimanskih zemalja, autoritarne vlasti, kapitalizam u najsirovijem vidu… Vrlo duhovita, lišena moralisanja, patetike i ideološkog dociranja, Svita br. 3 ‘Evropa’ je pametna, racionalna i rafinirana dijagnoza skretanja evropskih društava udesno i, kao takva, ona, na samom početku, jasno postavila tematsku liniju 52. Bitefa.

 

22.02.2018

Skakavci

Biljana Srbljanović

Režija: Dejan Mijač

Scenograf: Juraj Fabri, Kostimograf: Lana Cvijanović, Kompozitor: Isidora Žebeljan, Koreograf: Miloš Paunović, Dizajn scenskog zvuka: Zoran Jerković, Scenski govor: Ljiljana Mrkić-Popović, Kreativni video tim – vodja kreativnog tima: Boris Miljković, direktor fotografije: Milan Tvrdišić, komjuterska animacija: Branko Citlik, fotografija: Kristina Miljković, Dizajn svetla: Svetislav Calić, Originalnu muziku Isidore Žebeljan izvode – truba: Marko Đorđević, vokal: Brankica Vasić,

Voditelj uticajnog TV programa viđa se sa svojom novom poznanicom, mladom vidovitom ženom, u nameri da iskoristi njene natprirodne moći kako bi došao do informacija o planovima i životima političke elite. Ugledni hirurg i njegova trudna sestra odlučuju da se reše muka sa svojim starim, dementnim ocem tako što će ga bez dokumenata i samo s jednim koferom ostaviti kraj auto puta, negde izvan grada. Penzionisani profesor univerziteta, akademik koji strasno igra loto, zapošljava svog sina slabića kao ličnog šofera, ne bi li ga time zaštitio od posledica njegove mračne prošlosti.

Ovo su samo neke od uznemiravajućih priča koje će, kako drama bude odmicala, početi da se prepliću i povezuju stvarajući tako jednu sumornu i opominjuću viziju društva izloženog velikim promenama, istovremeno još uvek snažno određenog odlukama i vrednostima starije generacije koja ne pristaje da prepusti moć.

„Uspela u svakom pogledu, i s formalnog, i sa suštinskog stanovišta, predstava (…) Skakavci krupan je događaj u našem pozorišnom životu, plodonosan susret dve u njemu trenutno vodeće stvaralačke ličnosti – Biljane Srbljanović, koja je napisala svoju do sada možda najuspeliju dramu i Dejana Mijača, čiji je opus upotpunjen još jednim studioznim rediteljskim radom.“ (NIN)

„Skakavci predstavljaju još jedan veliki pomak u već zadivljujućoj karijeri našeg najpoznatijeg dramskog pisca. … Reditelj je uspeo, uz pomoć nadahnutog ansambla, da provuče i jednu gotovo iznenađujuću notu, jedan nov kvalitet u dramama Biljane Srbljanović. To je nežnost koja svoje uporište nalazi u razumevanju ljudske prirode. Verovatno najbolja predstava nastala kod nas po tekstu Biljane Srblajnović.“ (YELLOW CAB)

Predstava Skakavci osvojila je pet Sterijinih nagrada: za najbolju novu dramu (Biljana Srbljanović), najbolju režiju (Dejan Mijač), najbolju muziku (Isidora Žebeljan) i dve za glumu (Renata Ulmanski i Isidora Minić). Na istom Sterijinom pozorju, Okrugli sto kritike proglasio ju je za najbolju predstavu festivala.

Uz gostovanja u Ljubljani i Zagrebu, Skakavci su sudelovali i na festivalima u Visbadenu (Festival nove evropske drame), Rijeci (Festival malih scena) i Solunu (Premio Europa).

Na osnovu ovog komada, najvažniji nemački pozorišni časopis Theater heute proglasio je Biljanu Srbljanović za najboljeg stranog dramskog pisca godine.

PREMIJERNA PODELA:

Nadežda, 35 Isidora Minić
Milan, 35 Boris Isaković
Dada, 36 Aleksandra Janković
Fredi, 41 Svetozar Cvetković
Alegra, 10 Maša Dakić
Žana, 50 Jasmina Avramović
Maksim, Maks, 55 Vojislav Brajović
G. Ignjatović, 75, akademik, Milanov otac Miodrag Radovanović
G. Jović, 80, niko i ništa, Fredijev i Dadin otac Rade Marković
G. Simić, 77, niko i ništa, nikome ništa Nikola Sim
Gđa Petrović, 78, Žanina mama Renata Ulmanski

 

22.02.2018

Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)

Biljana Srbljanović
Režija: Slobodan Unkovski

Scenograf: Valentin Svetozarev, Kostimograf: Maja Mirković, Kompozitor: Irena Popović, Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović, Pomoćnik reditelja: Dragana Miloševski, Video rad: Branko Citlik, Dizajn svetla: Svetislav Calić, Muzičari – flauta: Iva Milošević, violina: Nikola Dragović , violončelo: Željko Ivović, harmonika: Mihajlo Rajković, udaraljke: Lazar Čolović, bubnjevi: Danilo Tirnanić,

U novoj drami Biljane Srbljanović, iz njenog sveta nam dolaze likovi koje dobro poznajemo iz svog sopstvenog: izopačena i presita deca, nedorasli sredovečni slabići, njihove vršnjakinje zarobljene u začarane krugove svojih neostvarenih brakova, starci koji za sebe grabe budućnost koju neće dočekati i njihova deca, zatočena u odnosima iz prošlosti koje ne mogu da preovladaju, samozaljubljeni, ambiciozni političari, majke i očevi koji su spremni da i u svojoj kući hodaju po leševima.

Sudbine ovih ljudi i mali porodični paklovi u koje su sebe zarobili – samo naizgled nepovezani i odvojeni jedni od drugih – ukrštaju se i prepliću u toku radnje, stvarajući na taj način jednu cinično iskošenu, nemilosrdno izoštrenu i baš zato uznemiravajuće istinitu sliku društva u kome živimo.

Predstava je realizovana uz pomoć Ministarstva odbrane Republike Srbije.

PREMIJERNA PODELA:

Nadežda Anita Mančić
Tata Vojislav Brajović
Zastavnik Jokić Ljubomir Bandović
Aleksandra Sloboda Mićalović
Debela Ivana Vuković
Ropac Branislav Lečić
Gospođa Svetlana Bojković
Aleksa Goran Šušljik

22.02.2018

Histerija

Teri Džonson
Režija: Ivan Vuković

Sigmund Frojd Mladen Andrejević
Salvador Dali Goran Jevtić
Džesika Suzana Lukić
Abraham Jahuda Nebojša Ljubišić

Prevodilac: Danica Ilić, Scenograf: Ljubica Milanović, Kostimografi: Senka Kljakić, Marijana Radović, Dramaturg: Miloš Krečković, Kompozitori: Miroslav Radulović, Stevan Radulović, Dizajner svetla: Svetislav Calić,

Psihoanalitički vodvilj: šta se dogodilo kada su se 1937. godine u Londonu sreli otac psihoanalize Sigmund Frojd i princ nadrealizma Salvador Dali.

Urnebesno mračna i jezovito smešna, drama Terija Džonsona osvojila je, kao komedija godine, nagradu „Lorens Olivije“, najznačajnije priznanje za dramu na engleskom jeziku.

22.02.2018

Samo neka bude lepo

Doroti Parker
Režija: Marko Manojlović

– Nataša Tapušković
– Milena Vasić
– Anđelika Simić
– Dubravka Kovjanić
– Srđan Timarov

Prevod priča: Marija Stojanović, Dramatizacija: Iva Mitrović, Scenograf: Branko Hojnik, Kostimograf: Lana Cvijanović, Kompozitor: Vladimir Pejković, Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović, Scenski pokret: Miloš Paunović, Dizajner svetla: Svetislav Calić,

Voljena i proganjana, pravdoljubiva i cinična, napredna i poročna, hrabra i nedorečena, Doroti Parker predstavlja jednu od najzanimljivijih, tajanstvenih i protivrečnih figura američke i svetske kulture dvadesetog veka. Svojim pesmama, pripovetkama i filmskim scenarijima, svojim oštrim okom, oslobođenim duhom, bistrim umom i akrobatski veštim jezikom, stvorila je delo koje s humorom proisteklim iz dubokog razumevanja i uz mnogo ironije opisuje neke od najvažnijih istina o odnosu žene i muškarca, ljubavi i svireposti, o snovima i o sebičnosti, o ljudskoj prirodi i seksualnosti.

Dramaturg Iva Mitrović i reditelj Marko Manojlović stvorili su na osnovu pet njenih kratkih priča predstavu koja na sceni oživljava taj svet – svet Doroti Parker – čineći ono u čemu je njena književnost bila tako moćna, uspevajući da nam izmami osmeh i gotovo istovremeno nam ga sledi na licu, čineći da se prepoznamo u onome što smo videli, ali i da nas podseti da možemo biti bolji.

Ova elegantna, režijski gotovo savršeno „utegnuta“, glumački besprekorno izvedena predstava sigurno je jedan od najzaokruženijih projekta koji smo videli na scenama u poslednje vreme. (NIN)

Tekst predstave Samo neka bude lepo nastao je na osnovu pet priča Doroti Parker koje se bave nezavidnim pozicijama žena u okvirima njihovih odnosa prema muškarcima. (…) Nataša Tapušković, Milena Vasić, Anđelika Simić i Dubravka Kovjanić nastupaju zaista sjajno, predano, psihološki uverljivo, vešto menjajući različita lica. (POLITIKA)

Rezultat je inteligentna i zabavna predstava, prava retkost na domaćim scenama. (NIN)

22.02.2018

Zločin i kazna

Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Režija: Ana Tomović

Rodion Romanovič Raskoljnikov Nikola Rakočević
Porfirij Petrovič Ljubomir Bandović
Sonja Marmeladova Milena Živanović
Koh Bogdan Diklić
Mikoljka Dubravko Jovanović
Građanin Slobodan Tešić
Razumihin Aleksandar Radojičić
Zamjotov Uroš Jakovljević

Scenska Adaptacija: Andžej Vajda, Preveo s ruskog i poljskog: Petar Vujičić, Scenografija: Ljerka Hribar, Kostimografija: Momirka Bailović, Dramaturgija: Filip Vujošević i Olga Dimitrijević, Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović, Scenski pokret: Bojana Mišić,

„Idejni je koncept takav da je u zločinu već sadržana kazna, da je to dvoje neodvojivo. Raskoljnikov bi vrlo rado odvojio to dvoje, učinio bi zločin bez kazne, jer misli da on ne treba da bude kažnjen; možda neko drugi treba, neki običan čovek sigurno ali on ne treba pošto on ima dar da ovom svetu kaže novu reč. Kazna je – sastavni deo tog metafizičkog pitanja, pitanja istine – da svaka naša akcija u realnosti ima određenu posledicu. Mogli bismo reći, akcija i posledica, umesto zločina i kazne.“

(rediteljka Ana Tomović o predstavi)

DOSTOJEVSKI U JDP-u

Delo F. M. Dostojevskog Zločin i kazna prvi put je izvedeno na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorista 18. marta 1971. godine po dramatizaciji i u režiji Miroslava Belovića. Scenografiju je radio Petar Pašić, kostimografiju Slavica Lalicki a muziku Enriko Josif. U toj postavci igrali su: Miša Janketić (Raskoljnikov), Branka Veselinović (Aljona Ivanovna), Zorica Šumadinac (Duklida), Branko Milenković (Gost), Vlasta Velisavljević (Žandarm), Dragoljub Milosavljević-Gula (Krčmar), Snežana Nedeljković (Lizaveta Ivanovna), Slobodan Đurić (Koh), Moris Levi (Pjestrakov), Viktor Starčić (Marmeladov), Marija Milutinović (Nastasja), Boro Stjepanović, Naum Panovski (Moleri), Mirko Bulović (Vratar), Stojan Dečermić (Ilja Petrovič), Nikola Simić (Zamjotov), Tanasije Uzunović (Razumihin), Marko Todorović (Lužin), Kapitalina Erić (Pulherija Aleksandrovna), Rada Đuričin (Dunja), Neda Spasojević / Mirjana Vukojičić (Sonja), Maja Dimitrijević (Katarina Ivanovna), Dragana Kelaba (Poljenka), Ljiljana Milićević (Ljonja), Alfred Reno (Kolja), Vojin Kajganić (Sveštenik), Ljuba Tadić (Porfirije Petrovič), Zoran Ristanović / Marijan Lovrić (Svidrigajlov).

Zločin i kazna u režiji Ane Tomović, drugo je postavljanje ove drame u JDP-u.

22.02.2018

Dnevnik o Čarnojeviću

Miloš Crnjanski
Režija: Miloš Lolić

– Vojislav Brajović
– Branislav Lečić
– Nikola Đuričko
– Vojin Ćetković
– Milan Marić
– Stefan Bundalo
– Hristina Popović
– Milena Živanović
– Marko Grabež

Scenograf: Jasmina Holbus, Kostimograf: Maria Marković, Dramaturg: Periša Perišić, Kompozitor: Nevena Glušica, Koreograf: Dragana Bulut, Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović, Dizajn svetla: Svetislav Calić,

Dnevnik o Čarnojeviću (1921) je roman o mladom intelektualcu koji se našao u vrtlogu Prvog svetskog rata. Crnjanski sprovodi postupak paralelnog pričanja doživljavanja detinjstva i dečaštva doratnih godina – sa jedne strane, i slika i doživljaja rata – s druge. Pisan u prvom licu i u naglašeno emocionalnom tonu, ovaj roman ostavlja utisak izrazito lirske autobiografske poeme. Prvi roman Miloša Crnjanskog, delo nesvakidašnje forme i sentimenta, već posle prvih burnih reakcija kritike, dospelo je u same vrhove srpske književnosti. Atmosfera poratne „izgubljene generacije“ i lirski govorni ritmovi kakve je dao Miloš Crnjanski, prvi put na pozorišnoj sceni isijavaju iz glumačke igre u duhu čiste iskrenosti. Predstava Dnevnik o Čarnojeviću zasigurno je korak dalje u radu s glumačkim ansamblom višestruko nagrađivanog reditelja Miloša Lolića.

Dnevnik o Čarnojeviću je deo programa obeležavanja sto godina od početka Prvog svetskog rata u 2014. godini, koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

***

U Dnevniku o Čarnojeviću mi sve vreme lutamo u doživljajima rata, da bi svaki od tih doživljaja pomerao fokus sa rata na nešto drugo, na nešto drugo bitno – na erotsko čak. I sada taj klinč Erosa i Tanatosa, ta njihova isprepletenost, biva mnogo značajnija tema nego nesrećna sudbina mladog austrougarskog vojnika. (Miloš Lolić)

Stranica 1 од 812345...Poslednja »