09.11.2017

Duet za solistu

Gostovanje NP Sombor izvedeno je 9. novembra 2017. na Sceni Studio

Tom Kempinski

Duet za solistu

Režija: Nataša Radulović

Kostimograf: Biljana Grgur, Scenograf: Erika Vujić, Dramaturg: Ognjen Obradović, Kompozitor: Ana Krstajić,


30.10.2017

Za šta biste dali svoj život?

Gostovanje produkcije East West Centar, u koprodukciji sa Teatrom Promena Novi Sad, Bosanskim narodnim pozorištem Zenica, Ujvideki Szinhaz Novi Sad, u saradnji sa Studentskim kulturnim centrom Novi Sad je izvedeno 30. oktobra 2017. na Sceni “Ljuba Tadić”

Režija: Haris Pašović

Igraju:

Scenografija: Lada Maglajić, Vedad Orahovac, Kostimografija: Irma Saje, Koreografija: Tomas Steyaert, Muzika (kompozitor, izbor, aranžmani, obrada): Rastko Ilić, Dizajn svetla: Nikola Marinkov, Korepetitorka: Ema Stojanović,

Gostovanje produkcije East West Centar, u koprodukciji sa Teatrom Promena Novi Sad, Bosanskim narodnim pozorištem Zenica, Ujvideki Szinhaz Novi Sad, u saradnji sa Studentskim kulturnim centrom Novi Sad

U predstavi razmatramo jedno od najintrigantnijih pitanja današnjice: za šta su, i s kojim ciljem, ljudi voljni dati vlastiti život? Od džihadista i kamikaza, nacističkih samoubilačkih odreda i Tamilskih tigrova i drugih sa zlim ciljevima, do plemenitih razloga ljudi koji su žrtvovali vlastiti život za slobodu i jednakost. Ovo je predstava puna energije, dinamična, savremena i nužna.

Predstava počinje pričom o Brahimu Abdeslamu, teroristi koji je nakon što je ubio nekoliko desetina ljudi u pariskim restoranima otišao na Bulevar Voltera, ušao u kafić «Le Comptoir Voltaire», naručio piće i izvukao osigurač na svom samoubilačkom prsluku, ranivši tako nekoliko gostiju. Ima neke zlokobne simbolike u činjenici da je  Abdeslam svoje mahnito ubijanje okončao u kafiću koji nosi ime velikog filozofa. On je bio sušta suprotnost Voltaireu, koji se borio za jednakost svih ljudi i čije su ideje omogućile imigrantima poput Abdeslamove porodice da uopće dođu u Francusku. Odatle nas predstava vodi na fascinantno putovanje, kroz istraživanje života mnogih stvarnih ljudi:Edvarda Snovdena, Stivena Bikoa, Svetozara Markovića, Bobija Sendsa i irskih štrajkača glađu; Magde Gebelsa, Jana Palaha; Gerde Taro; Ive Lole Ribara, Stefana Cvajga; Antonea Artoa, Žana Amerija, Andreasa Breivika, i mnogih drugih.

Publika sjedi izmiješana s glumcima, što ovoj predstavi daje još veću neposrednost. Predstava razvija jedan novi tip odnosa između izvođača i gledalaca. Gledalac slobodno bira gdje će sjesti, šta će gledati i gdje usmjeriti pažnju. To mu pruža mnogo veću slobodu i iskazuje mu više poštovanja nego što je to slučaj s tradicionalnom postavkom fiksiranih redova u pozorištu.

Haris Pašović je bio rezidencijalni reditelj JDP-a. Njegove predstave Vedekindovo «Buđenje proljeća»  i «Dozivanje ptica» prema Aristofanu, značjne su u istoriji JDP-a i pozorišta u bivšoj Jugoslaviji.

U predstavi «Za šta bi dali svoj život?» igra cijela generacija izvanrednih mladih glumaca iz sarajevskog East West-a; novosadske «Promene»; Bosanskog narodnog pozorišta u Zenici i Novosadskog pozorišta (Ujvideki szinhaz).

“Za šta bi dali svoj život?” je proglašena najboljom predstavom i dobila je nagradu za najbolji ansambl na Pozorišnim igrama BiH u Jajcu 2017. godine; Nagradu za najbolji ansambl na Festivalu bosanskoherceogvačke drame u Zenici; i učestvovala u programima Međunarodnog teatarskog festivala MES Sarajevo; Sterijinog pozorja u Novom Sadu, kao i na Centralnoevropskom forumu u Bratislavi.

23.10.2017

Veče s Hertom Miler – logika 29. februara

Vode: Mihael Martens i Ivan Ivanji
Čita: Mirjana Karanović

Herta Miler, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2009. godine, predstaviće se pred beogradskom publikom u okviru književne večeri koju vodi čuveni nemački novinar i pisac Mihael Martens, zajedno s Ivanom Ivanjijem.

Život u totalitarizmu, strategije bekstva, odbrane ili barem očuvanja kako mentalnog tako i fizičkog zdravlja, neprestana potraga za slobodom od terora podjednako kao i od zagušljivosti, neiskrenosti i sveopšte paranoje, sve su to teme koje čine okosnicu književnog dela Herte Miler, jedne od najčuvenijih savremenih svetskih spisateljica.

Kao posebna poslastica ove jedinstvene večeri, izvode iz prevedenih dela Herte Miler čitaće naša ugledna glumica Mirjana Karanović.

21.10.2017

LP DUO: Kvantna muzika – audiovizuelni koncert za dva hibridna klavira

LP Duo je tokom septembra i oktobra 2017. predstavio projekat Kvantna muzika na koncertima u nekoliko zemalja Evrope, a završnica turneje bila je beogradski koncert 21. oktobra.

Projekat Kvantna muzika u sebi povezuje svetove muzike, novih naučnih tehnologija i kvantne fizike, a jedan od njegovih inicijatora je i najcitiraniji kvantni fizičar današnjice, Vlatko Vedral, profesor kvantne fizike na Univerzitetu Oksford i jedan od osnivača Centra za kvantne tehnologije u Singapuru.

LP Duo predstaviće publici raznovrsni spektar zvukova stvorenih kroz dijalog fizičke realnosti i kvantnog sveta, svirajući klasične klavirske zvuke, ali i zvuke snimljene u laboratorijama, uz muziku inspirisanu kvantnom fizikom, koju su komponovali LP Duo i Kim Helveg, danski kompozitor. Na programu će biti i muzika Hila Mejeringa, Ivana Božičevića, Terija Rajlija i Antonija Korije, posebno aranžirana za hibridni klavir. Na beogradskoj premijeri u Jugoslovenskom dramskom pozorištu publici će se obratiti i Vlatko Vedral, profesor kvantne fizike na Univerzitetu Oksford i jedan od inicijatora projekta Kvantna muzika.

Tokom evropske turneje, LP Duo će svirati na dva hibridna klavira, koje je za potrebe ovog projekta osmislio i konstruisao tim inženjera iz Srbije predvođen Darkom Lazovićem i Draganom Novkovićem, u saradnji sa LP Duom.

„Oduvek smo bili fascinirani kombinacijom klasičnog klavira, analognih sintisajzera i digitalnog zvuka. U okviru projekta Kvantna muzika osmislili smo instrument koji nam omogućava da odsviramo bilo koji zvuk koji (ne) možete da zamislite, i to na dva klasična klavira, što otvara potpuno nov pristup izvođenju i interpretaciji muzike“, izjavili su Sonja Lončar i Andrija Pavlović, koji su svirali i u rokenrol bendovima Jarboli i Ola Horhe.

Video-radove koji će pratiti koncert kreirala je Metaklinika, produkcijski tim iz Srbije, a oni će publiku voditi kroz deset poglavlja s ciljem da joj približe zakone kvatne fizike.

Koordinator projekta Kvantna muzika je Muzikološki institut SANU, partneri su Centar za promociju nauke, Centar za novu umetnost (Srbija), Kino Šiška (Slovenija) i Danska nacionalna škole scenskih umetnosti (Danska), a Jugoslovensko dramsko pozorište je pridruženi partner projekta.

16.10.2017

Fizičar kao romanopisac – predavanje Alena Lajtmena, autora Ajnštajnovih snova

Povodom premijere predstave Ajnštajnovi snovi u režiji Slobodana Unkovskog, autor romana Alen Lajtmen je 16. oktobra u 12 časova na Sceni “Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta održao predavanje Fizičar kao romanopisac, o vezi umetnosti i nauke.

Alen Lajtmen je govorio o razlikama i sličnostima u načinu na koji naučnici i umetnici vide svet, oslanjajući se na vlastito iskustvo fizičara i romanopisca. Razlike se tiču imenovanja stvari (u nauci) naspram njihovog neimenovanja (u umetnosti), načina na koji se u nauci pitanja uokviruju odgovorima, a u umetnosti ostaju bez odgovora. Sličnosti se odnose na traganja za lepotom i istinom, kao i na sličnosti u stvaralačkom procesu. Alen Lajtmen će se osvrnuti na dela i ličnosti velikih naučnika kao što su Ajnštajn i Fejnman, i velikih pisaca poput Rilkea i Džojsa.

Alen Lajtmen je američki pisac, fizičar i osnivač Fondacije Harpsvel (Harpswell Foundation), neprofitne organizacije s misijom da „pruži pomoć novoj generaciji žena lidera u jugoistočnoj Aziji“. Rođen je 1948, školovao se na Prinstonu (Princeton) i Kalifornijskom institutu za tehnologiju (California Institute of Technology), na kom je odbranio doktorat iz oblasti teorijske fizike. Ima pet počasnih doktorata. Lajtmen je radio na fakultetima Harvard i na Masačusetskom institutu za tehnologiju (Massachusetts Institut of Technology) i bio prvi koji je dobio dvostruko nameštenje, u oblasti prirodnih i društvenih nauka. Sada je u zvanju istaknutog profesora (professor of the practice) na polju društvenih nauka. Njegova naučna istraživanja u oblasti astrofizike tiču se crnih rupa, teorije relativiteta, procesa radijacije i kretanja zvezdanog sistema. Njegove radove objavljuju časopisi i izdavači Atlantic, Granta, Harper’s, the New Yorker, the New York Review of Books, Salon i mnogi drugi. Često su njegovi radovi među najbolje ocenjenim u godišnjim pregledima New York Times-a. Napisao je šest romana, nekoliko zbirki eseja, memoare, narativnu poemu u formi knjige, kao i nekoliko naučnih knjiga. Roman Ajnštajnovi snovi postao je međunarodni bestseller. Preveden je na više od četrdeset jezika i postao je tekstualni predložak za desetine nezavisnih pozorišnih i muzičkih obrada širom sveta. Roman Dijagnoza (Diagnosis) ušao je među finaliste za nagradu “National Book Award”. Njegove najnovije knjige su Slučajni univerzum (The Accidental Universe) koju je sajt Brain Pickings odabrao među najboljih deset u 2014, i memoari Privatni bioskop  (Screening  Room), koje je Washinton Post odabrao za jednu od najboljih knjiga u 2016. Lajtmen je član Američke akademije umetnosti i nauke.

Ulaz uz kartu koju možete preuzeti na blagajni pozorišta.
Predavanje je na engleskom jeziku uz obezbeđen simultani prevod na srpski.

28.09.2017

Sneg (51Bitef17)

28. septembra 2017. realizovano je gostovanje Talija teatra iz Nemačke u okviru 51 Bitefa 17

Orhan Pamuk
SNEG
Režija: Ersan Mondtag

Scenografija: Paula Wellmann, Kostim: Josa Max, Muzika: Маx Аndrejewski, Dramaturgija: Matthias Günther, Učestvuju: Pascal Houdus, Marie Löcker, Thomas Niehaus, Cathérine Seifert, Steffen Siegmund, Tilo Werner, Sebastian Zimmer, Fotografija: Armin Smailović

Mladi berlinski reditelj Ersan Mondtag, poreklom iz turske zajednice, jedna je od vodećih zvezda u usponu pozorišta nemačkog govornog područja. Na Bitefu će biti prikazane dve Mondtagove predstave, čime njegov rad dobija ono što dosada nije imao u većoj meri – najširu međunarodnu vidljivost – dok festival obnavlja i učvršćuje svoju izvornu ulogu spajanja kultura i promovisanja najinventivnijih svetskih umetnika. Predstava u produkciji čuvenog Talijateatra iz Hamburga zasnovana je na epskom materijalu, romanu Sneg turskog nobelovca Orhana Pamuka. NJegov istovremeno glavni junak i narator, kojeg još zovu Ka (jasna aluzija na junaka Procesa), kreće na „epsko” putovanje u zavičaj, vraća se iz Nemačke u Tursku, gde će postati učesnik i svedok oniričnog kolopleta dramatičnih, kafkijanskih događaja u kojima se, na više ravni, prelama sukob između islamističke i sekularne Turske. Od ove građe reditelj pravi ironično političko pozorište, s elementima treš poetike, koje se duhovito poigrava prepoznatljivim elementima turske kulture, u rasponu od derviških plesova do arhitekture parnih kupatila.

O PREDSTAVI

U nameri da napiše reportažu o samoubistvima zabrađenih mladih žena, pesnik Ka se vraća u grad Kars na istoku Anatolije, posle dvanaest godina izgnanstva u Nemačkoj. Sneg koji neprekidno pada tri dana, u potpunosti odseca grad od ostatka sveta. Na gradskim izborima očekuje se pobeda islamističkog kandidata. U jednom pozorištu dolazi do svađe tokom izvođenja didaktičkog komada iz doba Ataturka, kojim se proklamuje skidanje velova. Mogu li žene biti naterane na taj potez? Šta nosi veću težinu: razumna odluka sekularne države ili pravo pojedinca da javno iskazuje svoja verska ubeđenja? Situacija eskalira kada pripadnici sumnjive vojne organizacije zauzmu pozornicu tokom predstave i, pod vođstvom glumca Sunaja Zaima, pretvaraju se da spasavaju državu od islamista. Pesnik Ka pokušava da razotkrije političku zaveru, ali biva upleten u sukob između turskih i kurdskih nacionalista, između vojske i islamskih fundamentalista. Za reditelja Ersana Mondtaga, roman Sneg Orhana Pamuka predstavlja snažno i aktuelno delo. Ovim delom, napisanim pre 11. septembra 2001, Pamuk je imao nameru da putem grada Karsa prikaže stanje u čitavoj Turskoj. Posle napada na Svetski trgovinski centar, Pamuk je shvatio da su problemi Turske problemi sveta. Danas Pamuk apeluje na Zapad: „Molim vas da pravite razliku između islamskog sveta i političkog islama! Molim vas da pravite razliku između političkog islama i radikalnih fundamentalista! Napadi kakav je onaj koji je izvršen na redakciju lista Šarli ebdo pokreću emocije koje brišu te razlike. A to je užasno!”

26.09.2017

Tri zime (gostovanje Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba)

Predstava je izvedena na Sceni “Ljuba Tadić” 29. maja 2017.

Autor: Tena Štivičić

Režija: Ivica Buljan
Scenograf: Aleksandar Denić, Kostimografkinja: Ana Savić Gecan, Kompozitor: Mitja Vrhovnik Smrekar, Dizajn svetla: Sonda4, Video: Toni Soprano, Dramaturg: Mirna Rustemović,

U zimi 1945. godine majka i kći s mužem i tek rođenom djevojčicom po partijskome ključu useljavaju u vilu endehaškoga emigranta. Kuća je naizgled prazna, ali ipak krije jednu preostalu stanarku i majčinu staru poznanicu. U zimi 1990. godine obitelj Kos okuplja se u istoj kući na karminama. Vrijeme je uoči Domovinskoga rata, nova država je još u povojima. Nekadašnje podjele i stare polemike ponovno izlaze na površinu, dok s novim naraštajima izviru nova pitanja. U zimi 2011. godine u kući se priprema vjenčanje i obitelj Kos je ponovno na okupu. U osvit ulaska u Europsku uniju zatvaraju se neka obiteljska poglavlja i prekidaju duge šutnje dok novi moćnici vođeni samo ideologijom kapitala kroje sudbinu kuće u kojoj se i dalje talože godine i sjećanja…

Tena Štivičić je hrabro predstavila prijelomne trenutke svoje osobne i hrvatske povijesti. Drama je s velikim uspjehom praizvedena u Londonu, u New Yorku je osvojila uglednu nagradu Susan Smith Blackburn Prize, dok je izvedbom u zagrebačkome Hrvatskom narodnom kazalištu u režiji Ivice Buljana, doživjela nepodijeljeno oduševljenje, postavši pravim hitom.

Ansambl predstave

2011.

Maša Kos, šezdeset i nešto godina – Ksenija Marinković
Vladimir (Vlado) Kos, njezin muž, oko 70 – Dragan Despot
Alisa Kos, njihova starija kći, 36 – Jadranka Đokić
Lucija Kos, njihova mlađa kći, 31 – Luca Anić
Dunja Kralj, Mašina sestra, šezdeset i nešto – Barbara Vicković
Marko Horvat, susjed, 40 godina – Mislav Čavajda

1990.

Maša Kos (45) – Ksenija Marinković
Dunja Kralj (udana Dolinar) (42) – Barbara Vicković
Vladimir Kos (46) – Dragan Despot
Švabo (Karlo Dolinar) (43), Dunjin muž – Bojan Navojec
Karolina Amruš (92) –  Nina Violić
Igor Marević (44), obiteljski prijatelj – Franjo Kuhar
Aleksandar Kralj (73), Mašin i Dunjin otac – Siniša Popović

1945.

Ruža Kralj (27), Mašina i Dunjina mama – Mada Peršić
Aleksandar Kralj (30), njezin muž – Silvio Vovk
Monika Vinter (45), Ružina mama – Alma Prica
Karolina Amruš (47) – Nina Violić
Marinko (40), službenik – Slavko Juraga

Članovi baleta: Rieka SUZUKI, Simon YOSHIDA

http://www.hnk.hr/predstave/tri-zime-2/

07.09.2017

Faust

Johan Volfgang Gete

FAUST (GOSTOVANJE SNG DRAMA IZ LJUBLJANE)

Režija: Tomaž Pandur

Koproducent : Festival Ljubljana, Prevod: Božo Vodušek, Erika Vouk, Adaptacija: Livija Pandur, Dramaturgija: Livija Pandur, Scenografija: Sven Jonke (Numen), Kostimografija: Felype de Lima, Autor videa: Dorijan Kolundžija, Kompozitor: Silence (Boris Benko, Primož Hladnik), Lektor: Tatjana Stanič, Dizajn svetla: Tomaž Pandur, 

Predstava se izvodi sa titlom na srpskom jeziku.

Reditelj Tomaž Pandur ponovo se bavi jednim od najvećih mitova u Evropi. Iako je priča o Faustu bazirana na srednjovekovnoj legendi o čoveku koji je prodao dušu đavolu, u stvari, govorimo o osećanjima otuđenja modernog čoveka i njegove potrebe za razumevanjem sebe i sveta u širem kontekstu.

Premijera: 21. 09. 2015 Križanke, 30. 10. 2015 SNG Drama Ljubljana

Stranica 1 од 612345...Poslednja »