14.04.2016

TRI SESTRE (GOSTOVANJE POZORIŠTA “BORA STANKOVIĆ”, VRANJE)

Ansambl pozorišta „Bora Stanković” iz Vranja gostovao je u petak 25. marta na Sceni Studio JDP u 20.30h

A. P. Čehov
Režija: Trajče Gjorgiev

Kostimograf: Ivana Mladenović, Scenografija: Trajče Gjorgiev, Izbor muzike: Trajče Gjorgiev,

Da li je bolji život…tamo negde vani … da li je smisao života daleko od nas…poći i naćiga?… Ili je to čežnja koja postoji kod svakoga od nas…

Duboko u sebi znamo i sigurni smo da sve zavisi od nas samih, ali ipak, nekako bolje zvuči, izgleda lakše, otići i predati se tom dalekom , nepoznatom, primamljivom prostoru Moskve, NJujorka, Singapura, Guangžua, Montereja… zato što su tamo drugačiji mirisi, drugačije ljubavi, ljudi, zemlja, voda…

Kakva laž! Kakva velika obmana…

Taj osećaj bespomoćnosti i beznadežnosti i tamo je isti, zato što smo na tom putu poneli sebe, a ne neko drugo biće…zato što je od sebe najteže pobeći.

“Da nam je znati! Da nam je znati! “

Reč reditelja

Premijera: 22. 10. 2015. Pozorište “Bora Stanković”, Vranje

09.04.2016

L-E-V (Beogradski festival igre)

Predstava L-E-V izvedena je  09. 04. 2016. u okviru 13. Beogradskog festivala igre

Režija: Šaron Ejal, Gaj Behar

Dizajn zvuka: Ori Lichtik, Dizajn svetla: Avi Yona Bueno (Bambi), Kostim: Odelija Arnold u saradnji s Rebekom Hajting, Gonom Biranom, Šaron Ejal, Gajom Beharom, Tehnički direktor: Alon Koen, 

http://www.belgradedancefestival.com/index.php/program/l-e-v-tel-aviv 

Svinja ubica / Mesto minimalističkog izraza, intenzivne iskrenosti i beskompromisne telesnosti. U ovoj postavci, kolaž muzičara Orija Lihtika postaje sastavni telesni deo same igre. Komad ostavlja utisak nežne duše na ivici propasti, kada jedini preostali instinkt teži ideji ubijanja najdražih i sopstvenoj smrti.

Sara / Sara je kao biser u kovčegu sa blagom, kutija dragulja koja istovremeno miriše na davna vremena i odiše svežinom. Kutija se ne može otvoriti sasvim, jer će njen šarm izbledeti. Beli biser, providan, biser preko koga se prelivaju boje, ali uvek ostaje biser. Sara je minimalistička, nežna, osećajna i osetljiva, zatvorena i staromodna u isto vreme. Postoji osećaj uzdržanosti koji se koristi minimalno i do samog maksimuma. Ona ne dopušta distancu i približava se srcu. Ona dolazi iz nepoznatog i napušta svet kao kad se oblak rasprsne u prašinu ljubavi.

Igračica i koreografkinja Šaron Ejal je rođena u Jerusalimu. Igrala je sa Kompanijom Batševa od 1990- 2008. godine, i počela da stvara koreografije u okviru kompanijskog projekta “Batševini igrači kreiraju”. Radila je kao saradnik umetničkog direktora ove trupe, u periodu 2003-2004. godine, i kao stalni koreograf kompanije od 2005-2012. godine. Tokom 2009. godine, počela je da stvara komade za druge plesne kompanije, širom sveta: “Killer Pig” (2009) i “Corps de Walk” (2011) za Carte Blanche iz Norveške; “Too Beaucoup” (2011) za Hubbard Street Dance iz Čikaga i “Plafona” (2012) za nemačku Plesnu kompaniju Oldenburga. Godine 2013., osnovala je trupu L-E-V, zajedno sa svojim dugogodišnjim saradnikom Gajom Beharom. Prethodne godine premijerno je izvedena njihova postavka “Crno bez naslova” za Plesnu kompaniju Opere Geteborga. Šaron Ejal je dobitnica mnogih nagrada, uključujući i Nagradu Ministarstva kulture Izraela (2004) za mlade stvaraoce, i Landau nagradu za scenske umetnosti (2009). Godine 2008., ponela je titulu Izabranog umetnika Fondacije za kulturnu izuzetnost Izraela.

Gaj Behar je imao značajnu ulogu u kreiranju noćnog života Tel Aviva, ali takođe i kao kurator multidisciplinarnih umetničkih događaja, u periodu od 1999-2005. godine. Sa Ejalovom je prvi put sarađivao na predstavi “Bertolina”, 2005, i od tada neprekidno deluju zajedno.

Od 2006. godine, saradnici Šaron Ejal i Gaj Behar predstavljaju značajan glas umetničke zajednice, stvarajući originalna i od kritike izuzetno cenjena dela za Kompaniju Batševa i druge ugledne trupe širom sveta. L-E-V je kulminacija dugogodišnje saradnje i jedinstvenih umetničkih trenutaka koje Šaron Ejal i Gaj Behar, praćeni beskrajno originalnom muzikom Orija Lihtika, donose u izvođenju žestoko talentovanih igrača koji se kreću sa izražajnom preciznošću. L-E-V se hrani novim tehnologijama, i integriše ih bez napora i nenametljivo u dela pomešanih umetničkih disciplina, koje podjednako mogu biti izvedene u tehno klubu ili u operi. L-E-V je ušće pokreta, muzike, rasvete, mode, umetnosti i tehnologije – gde svaki činilac nosi jedinstvenu izražajanost i emotivno bogatstvo. L-E-V ispunjava obećanje stalnog pomeranja i angažovanja najšireg spektra nove publike i saradnika.

22.03.2016

Rahelina kutija (nezаvisna produkcija Kino-Teаtаr)

Autorski projekаt nezаvisne produkcije Kino-Teаtаr

[…]Rаhelinа kutijа sаzdаnа je od dokumentаrne grаđe o nаšoj velikoj glumici Rаheli Ferаri kojа je fаšističku okupаciju provelа u Beogrаdu tokom Drugog svetskog rаtа (1941-1945). U drаmаturškom pogledu, u tekstu se strаteški i temeljno zаmаgljuju i ukidаju grаnice između fiction i faction, dokumentаrne grаđe i njene scenske obrаde. Posredi je drаmаturško-rediteljski koncept višeglаsne ispovesti: tri glumice interpretirаju Rаhelu u rаzličitim periodimа, nа osnovu memoаrskih zаpisа sаčuvаnih nа ceduljаmа u nekoj borhesovskoj kutiji– potpuno je originаlаn, аutorski postupаk.

[...]Rаhelinа kutijа ističe se i po tome što doprinosi ispitivаnju jedne od nаjvećih filozofskih, umetničkih, socijаlnih i političkih temа XX vekа–holokаustа – ili, šire, kulturološki gledаno, istrаživаnju “politike sećаnjа”… Ako Rаhelinu kutiju posmаtrаmo kаo kinesku kutiju (ili ruske mаtroške), ondа se u poslednjoj, nаjmаnjoj kutiji – onoj kojа je osnovа cele drаmаturške konstrukcije – prepoznаje univerzаlno egzistencijаlno pitаnje koje prevаzilаzi konkretni istorijski kontekst (nаcističkа okupаcijа i holokаust), kаo i pojedinаčnu životno-profesionаlnu sudbinu umetnikа (nemogućnost stvаrаlаčkog sаmoostvаrenjа) –postаvljа se pitаnje: kаko biti čovek u neljudskim okolnostimа?”

Ivаn Medenicа, pozorišni teoretičаr, profesor FDU

Premijera: 3. april 2015.

Trajanje predstave: 1h 20min, bez pauze

Režija: Nikola Jelovac

Umetnički saradnici: Jovan Ćirilov, Dara Čalenić, Kompozitor: Vuk Prađovski, Kostimograf:Ana Sarkisjan, Video: Miloš Tomić, Dizajn svetla: Nenad Petrović, Dizajn kutije : Bojana Sinđić, Miloje Marković, Grafički dizajn : Isidora Nikolić, Fotografije: Nenad Petrović, Post produkcija : Nemanja Jovanov , Izvršna produkcija: Anđelka Janković, Asistent produkcije:Tamara Pović , 

20.03.2016

HAMLET (GOSTOVANJE SNP-A)

Gostovanje Srpskog narodnog pozorišta, koje je u nedelju 20. marta 2016. na Sceni „Ljuba Tadić” trebalo da izvede Šekspirovog Hamleta u režiji Nikole Zavišića, otkazano je zbog bolesti glumca. 

Vilijam Šekspir
Režija: Nikola Zavišić

Dizajn svetla: Nikola Zavišić, Asistenti reditelja: Sonja Petrović i Lidija Kraljić Zavišić,Dramaturzi: Svetislav Jovanov i Vladislava Vojnović, Asistent dramaturga: Kristina Bojanić,Scenograf: Željko Piškorić, Asistent scenografa: Vladimir Savić, Kostimograf: Marina Sremac, Saradnik kostimografa: Senka Ranosavljević, Kompozitor i dizajner zvuka: Goran Simonoski, Vokalna solistkinja: Jaroslava Benka, Scenski govor: dr Dejan Sredojević

Četiri stotine i petnaest godina nakon nastanka Šekspirove najduže drame, jedino što možemo pouzdano o njoj da izjavimo jeste da je lakše utvrditi šta Hamlet (i Hamlet) nije, nego šta jeste. Jer, ovaj misteriozni biser drame i pozorišta , nakon svih razmišljanja, teza, teorija i inscenacija, i dalje izmiče čak i okvirnom definisanju: Hamleta ne možemo svesti niti na voditelja pokolja u “ambasadi smrti” (Vilson Najt), niti na “figuru Nemezisa”/oličenja sudbine (Nortrop Fraj), ali isto tako ni na junaka “povesti opšteg trovanja”(Majnard Mek), ili na “plemenitu dušu, suočenu sa preteškim zadatkom” (Gete). Hamlet, i danas, može biti sve – ali u tome se krije i srž stare klopke: sve ne može biti Hamlet.

Hamletovsko polazište Nikole Zavišića – u čijem smo razvijanju, menjanju i povremenom lutanju (jer, ko pogodi cilj, promašuje sve ostalo) svi učestvovali – može se, barem okvirno, razjasniti već pomalo zaboravljenom izrekom Kad su živi zavideli mrtvima. Naime, u njegovoj postavki, sukob – kako onaj izvan, tako i onaj unutar lika Hamleta – se odvija između sveta iluzorne moralnosti i sveta prizemne realnosti (ponekad se to poklapa sa sudarom Elsinora i Vitenberga, ali ne uvek). Međutim, iza i iznad toga – a što teže da pokažu lavirinti televizijskog nadzora u funkciji neke vrste “političkog trilera” – odvija se sudar iluzije i obmane – tačnije, srozavanje prve (teatar) u drugu (politika). Zavišić se ni time, međutim, ne zadovoljava, već nastoji da hamletovske dileme modernog pojedinca,stavi u kontekst sukoba koji nas vodi do saznanja da je onaj, koji danas teži da dela autonomno i uprkos strahu, osuđen da živi (i umire!) kao avet.

I to je, naravno, samo jedan od (mogućih) Hamleta. Ali, jedino se tako može na nov – naš – način ponovo otkriti kako je Hamlet – da parafraziramo Stivena Buta – ne samo “tragedija publike koja ne može da se odluči”, već i priča o pozorištu i svetu kao nerešivim dilemama koje nas nikada ne napuštaju.

Svetislav Jovanov

Premijera: 29. januar 2016. na sceni “Pera Dobrinović

17.02.2016

(STUDIO JDP) RAZGOVOR S PUBLIKOM: ŠTA SE DOGODILO S ELFRIDOM J.

Razgovor održan 17. februara 2016. sa početkom u 20:30h u Studiju JDP

Jugoslovensko dramsko pozorište, u saradnji s Istraživačkim centrom Elfride Jelinek najavljuje razgovor s publikom povodom predstave NORA! Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža ili Stubovi društava, 17. februara u 20.30 u Studiju JDP.

Jugoslovensko dramsko pozorište, u saradnji Istraživačkim centrom Elfride Jelinek organizuje otvoreni razgovor s publikom posle predstave NORA! (predstava će biti titlovana na nemački jezik) s ciljem da se na neposredan način domaća javnost upozna s delom nobelovke i jedne od najvećih spisateljica današnjice Elfride Jelinek. Autorka Elfride Jelinek je beskompromisna kritičarka društva, a inscenacije njenog dela često izazivaju otpor javnosti. Razgovor s publikom namenjen je gledaocima koji su videli predstavu, kao i svima koji žele da se upoznaju s fenomenom Jelinek.

U razgovoru s publikom učestvuju poznavaoci dela Elfride Jelinek: univerzitetski profesor dr Hilde Hajder, mr Verena Humer (Platforma za istraživanje dela Elfride Jelinek: tekst – kontekst – recepcija, pri Univerzitetu u Beču); dr Jelena Kostić Tomović, Bojana Denić (prevodioci); Snežana Trišić (rediteljka) i Periša Perišić (dramaturg), a moderator razgovora je mr Jelena Kovačević. Razgovor je pre svega usmeren na zamke i izazove koje njeno delo predstavlja za prevodioce, pozorišne umetnike i publiku, kao i na transmedijalni aspekt, teme roda, politike…

Predstava NORA! 17. februara biće titlovana na nemački jezik.

Za razgovor po završetku predstave obezbeđen je konsekutivni prevod na srpski i nemački, a ulaz je slobodan.

Program je realizovan uz podršku Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu.

13.02.2016

DUH KOJI HODA (PROMETEJEV PUT) (SNP, NOVI SAD)

Gostovanje Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada
Predstava je izvedena na sceni “Ljuba Tadić” 13. 02. 2016. godine

Dejan Dukovski
Režija: Aleksandar Popovski

www.snp.org.rs

Prevod: Vera Vasilić, Muzika: Bariš Manisa (Bariş Manisa), Song: Srđan Stojnović,Scenografi: Tadžiser Sevinć (Taciser Sevinç) i Saša Senković, Kostimograf: Marina Sremac, Scenski pokret: Ista Stepanov, Asistent režije: Momčilo Miljković

Koprodukcija Srpskog narodnog pozorišta i Centra za razvoj vizuelne kulture

Predstava se izvodi sa titlom na engleskom jeziku. 

Reč pisca

„Rešenje nam je pred nosom, ali ga ne vidimo. – Kakvo rešenje? – Rešenje za ovo sranje. - Mislite na ovo naše sranje ili na ovo naše – naše sranje?”
Tako počinje ova drama i lična epopeja glavnog lika Mara, inicirana prilično usranom situacijom u kojoj se nalazi. Njemu je sistematski činjena nepravda i on rešava da krene u borbu za svoja prava. Kreće u iracionalan pohod protiv korumpiranog sistema. U rat, sam protiv svih. Njegovo glavno oružje je hipnotička moć ubeđivanja, a njegov metod je ubijanje. Krvavo gazi sve i svakog što mu stoji na putu, hodajući kao nosorog svojom stazom pravde, put slobode. Ko je Mara? Heroj? Ubica? Običan čovek doveden do elementarne opstrukcije zdravog razuma? Duh sa sekirom ili vihor revolucije koji
kidiše na glavu režima… Možda samo ideja koju ima puno obespravljenih danas.

Dejan Dukovski

Premijera: Srpsko narodno pozorište, 15. septembar 2015, scena „Pera Dobrinović“

23.11.2015

Festival “Keyboard Days Belgrade 2″

LP Duo predstavlja
Keyboard Days Belgrade 2
Festival klavijaturne muzike

Nakon veoma uspešnog prvog izdanja festivala Keyboard Days Belgrade koji je održan 2014. godine i na kome su nastupili muzičari iz Kolumbije, Velike Britanije, Srbije i Japana, LP Duo sada najavljuje i drugu ediciju festivala koji će biti održan od 18-24. novembra u prostorijama UK Parobrod, Mikser Hausu i JDP-u. Pored sada već tradicionalne izložbe sintisajzera koju će voditi kustos Nenad Antanasijević Antanas, nastupiće izvanredni muzičari iz Holandije i Srbije: Mike del Ferro (džez klavir), Jerun i Sandra Van Vin (dva klavira, “ležeći koncert”) sa gostima LP Duo – Sonja Lončar i Andrija Pavlović (analogni sintisajzeri), mlade nade klavirske muzike Vuk Božilović i Dušan Grozdanović (klavir, 4 ruke), DJ Željko Kerleta i DJ Bojan Džumbus Mitrović koji će predstaviti klavirsku muziku za ples.

Festival su podržali UK Parobord, Mikser Haus, JDP, Ministarstvo kulture i informisanja, Grad Beograd, Erste Banka, Piano Land, Centar za novu umetnost CENU.

Keyboard Days Belgrade festival je nastao kao neophodna potreba da se široj publici prezentuju značajni internacionalni izvođači na polju klavijaturne i nove muzika.

Kompletan program festivala možete naći na www.keyboarddays.com i www.facebook.com/keyboarddays/

Jeroen i Sandra Van Veen, klaviri (Holandija)

*(specijalni gosti koncerta LP Duo – Sonja Lončar i Andrija Pavlović, analogni sintisajzeri)

Sandra Mol i Jeroen Van Veen upoznali su se na konzervatorijumu u Utrehtu 1987. godine. Od tada nastupaju zajedno i dele strast prema muzici za dva i više klavira. Njihov prvi live CD predstavlja kompoziciju “Canto Ostinato” čuvenog Holandskog minimaliste Simeona Ten Holta. Ovaj CD je prodat u više od 40 zemalja. Koncerti vode Sandru i Jeruna od Mijamija do Novosibirska. Oni su inicijatori mnogih koncertnih serija, među kojima se najznačajnije održavaju u Concertgebouw Amsterdam i Lek Art Festivalu, Culemborg (Holandija). U poslednjih 10 godina snimili su više od 40 CD-ova. Pored sviranja, oni predaju, komponuju i produciraju različite programe u koncertnim dvoranama ili nestandardnim lokacijama poput železničkih stanica.

www.pianoduo.orgwww.lpduo.com

Na koncertu u JDP-u moći će da se leži, zato ponesite svoju prostriku ili slično. Broj karata za leženje ograničen na 40. Pogeldajte kako to izgleda u sledećem videu:

https://www.youtube.com/watch?v=hpxW6_joifI

06.11.2015

Magbet

PETERBURŠKA POZORIŠNA SEZONA U BEOGRADU
6. novembar, 19 časova
Sanktpeterburško državno pozorište-festival »Baltički dom«

Vilijam Šekspir
Režija: Lik Perseval

Slikar: Anet Kurc (Nemačka), Kostimograf: Irina Rjabov (Nemačka), Majstor svetla: Mark van Denese (Belgija), Scenski pokret: Ted Stofer (SAD), Muzička pratnja: Lotar Miler (Nemačka), Pavel Mihejev (Rusija)

Predstava traje 1 sat i 30 minuta, bez pauze.

O predstavi

Tragedija »Magbet« Vilijama Šekspira prva je predstava poznatog evropskog reditelja Luka Persevala u Rusiji. Za svoju »rusku premijeru« reditelj nije slučajno izabrao »Baltički dom« sa kojim sarađuje više od deset godina i koji je više puta nazvao svojim »rodnim ruskim domom«.

»Magbeta« reditelj ne posmatra sa uobičajene tačke gledišta. Glavna tema tragedije za njega je ono najskrivenije: intimni odnosi između Muškarca i Žene. Odnosi, koji na početku rađaju ljubav, mogu lako i da je unište.

»Magbet« je za Persevala određena dogma u odnosu između muškarca, žene i vlasti. Strasna želja za vlašću nastaje u pokušaju da se praznina nečim zameni, tačnije pokušajem da se ispuni ta praznina, koja se otvara kada odnosima dođe kraj. Čovek se trudi da zameni jedno, za njega jedinstveno biće, kroz proces potčinjavanja miliona drugih. U tom slučaju njegova sudbina je beznadežna.

Predstava je realizovana uz podršku Ministarstva za kulturu Rusije i Instituta «Gete»  u Sankt Peterburgu.

O pozorištu

Pozorište-festival »Baltički dom« predstavlja veliki teatarski sistem, čija je istorija počela 1935, otvaranjem Lenjingradskog državnog pozorišta »Lenjinski komsomol« (danas je to – Pozorište-festival »Baltički dom«).

»Baltički dom« nasledio je tradiciju svog poznatog prethodnika, ali je postao jedno od najprogresivnijih pozorišta u gradu. Ovde je osnovan prvi ruski međunarodni pozorišni festival »Baltički dom«, koji se održava svake godine, zatim festival – prvi u Rusiji – rusofonih pozorišta iz zemalja SND i Baltije »Sastanci u Rusiji«, kao i festival monodrame  »Monokl«.

Ovde su počeli da stvaraju pisci koji su danas vodeća imena u ruskoj novoj drami: braća Presnjakov, M. Ugarov, V. Sigarev, I. Virapajev i drugi. Tu su stvorene prve predstave, adaptacije poznatih književnih dela: »Sahranite me ispod letvice« P. Sanajeva, »Samoća na internetu« J. L. Višnjevskog, »Zeleni šator« L. Ulicke itd.

Pozorišni repertoar sastoji se od zadivljujuće raznovrsnih predstava. Pozorište-festival »Baltički dom« uvek se kritički oštro bavi idejama svog vremena; nije slučajno što se baš ovde rodio projekat »Peterburška dokumentarna scena«, namenjen pre svega mladoj publici. Prva predstava tog projekta bio je komad »Antitela«,  dobitnik Nacionalne pozorišne nagrade »Zlatan sofit«.

Generalni direktor pozorišta je zaslužni umetnik Rusije Sergej Šub.

www.baltic-house.ru

Stranica 2 од 512345