22.02.2018

Zmajeubice

Milena Marković
Režija: Iva Milošević

– Nikola Rakočević
– Mirjana Karanović
– Radovan Vujović
– Srđan Timarov
– Dubravka Kovjanić
– Milan Marić
– Jovana Gavrilović

Scenograf: Gorčin Stojanović, Kostimograf: Maja Mirković, Koreograf: Boris Čakširan, Kompozitor i izvođač: Vladimir Pejković,

Gavrilo je glavni junak novog dela pesnikinje i dramatičarke Milene Marković, „junačkog kabarea“, neke vrste ironičnog časa istorije, koji priča poznatu priču o atentatu uzavrelim poetskim jezikom. Nije reč o istorijskoj drami nego o savremenom komadu, koji tematizuje i preispituje poziciju današnjeg mladog čoveka u odnosu na vrhunski zahtev – biti slobodan. Na scenu bivaju izvedene istorijske ličnosti, zaverenici–mladobosanci, ali i svet običnih ljudi i njihovi različiti odnosi prema događaju i njegovom suštinskom značenju. Koloplet likova i situacija podrazumeva osam izvođača koji igraju gotovo nekoliko desetina likova i pojava.

Pisan po narudžbi JDP, Zmajeubice je deo namere pozorišta da se u nekoliko različitih projekata pozabavi stogodišnjicom Sarajevskog atentata. Predstavu je videla i publika u Pragu, Gracu, Zagrebu, Ljubljani, Novom Sadu.

Predstava Zmajeubice je deo programa obeležavanja Sto godina od početka Prvog svetskog rata u 2014. godini, koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Predstava Zmajeubice, kao deo projekta Unije teatara Evrope TERRORisms, dobila je podršku Programa kulture Evropske unije.

14.02.2018

Metamorfoze

Pubije Ovidije Nazon
Režija: Aleksandar Popovski

– Nebojša Glogovac
– Tamara Vučković
– Nikola Đuričko
– Nataša Tapušković
– Goran Šušljik
– Nada Šargin
– Radovan Vujović
– Marija Vicković/ Milena Živanović

Dramaturg: Jelena Mijović, Scenografija: NUMEN, Kostim: Jelena i Svetlana Proković, Muzika: Silence, Koreograf: Dalija Aćin, Lektor: Ljiljana Mrkić Popović,

Još od kako je pre tačno dve hiljade godina napisan, ovaj spev ostao je sve do danas jedno od najčitanijih dela iz Zlatnog doba rimske književnosti. On predstavlja istoriju sveta, od stvaranja do Ovidijevog doba, ispričanu kroz mitove koji sadrže motiv telesnog preobražaja. U saradnji s dramaturgom Jelenom Mijović, reditelj Aleksandar Popovski dramatizovao je ovo klasično remek-delo i stvorio predstavu koja život i odnose među ljudima prikazuje kao neprekidni niz neizbežnih transformacija, večitu promenu koja je moguća samo zahvaljujući najjačoj od svih sila, ljubavi. U tom poduhvatu pomogli su mu njegovi stalni saradnici iz dizajnerske grupe Numen, i mala reprezentativna selekcija glumaca iz generacije u punoj kreativnoj snazi, blistava podela u kojoj su Nebojša Glogovac, Nataša Tapušković, Nikola Đuričko, Dragan Mićanović, Tamara Vučković, Goran Šušljik, Marija Vicković, Radovan Vujović, Nada Šargin i Jelena Đokić.

„… predstava Popovskog je prodoran, bujan, gustim i masnim bojama islikan mozaik ljubavnih iskušenja koja se ukazuju kao metafore života samog. Ranjivost i neuhvatljivost osećanja ljubavi, inspiracija je koja nikada ne bledi, ne suši se, ne umire, već zadržava svoju vitalnost, čak i u ovom našem vremenu jezivog, uništavajućeg materijalizma.“ (POLITIKA)

Predstava Metamorfoze osvojila je na Sterijinom pozorju 2010. u Novom Sadu tri Sterijine nagrade: za glumu (Nada Šargin), scenografiju (NUMEN) i scenski pokret (Dalija Aćin); dve nagrade „Ardalion“ na Petnaestom jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu: za glumu (Tamara Vučković) i za scenografiju (NUMEN), kao i nagradu publike za najbolju predstavu festivala; tri nagrade na Šestom festivalu mediteranskog teatra „Purgatorije“ u Tivtu: za najbolju predstavu i za glumu (Jelena Đokić i Nebojša Glogovac). Radovan Vujović i Nikola Đuričko su za svoje uloge u ovoj predstavi dobili nagradu novosadskog Dnevnika i nagradu „Zoran Radmilović“.

PREMIJERNA PODELA:
Nebojša Glogovac
Tamara Vučković
Nikola Đuričko
Jelena Đokić
Goran Šušljik
Nada Šargin
Radovan Vujović
Marija Vicković

Premijera: 9/06/2010
Trajanje: 1h 55min, bez pauze

14.02.2018

Sumnjivo lice

Branislav Nušić
Režija: Jagoš Marković

Jerotije Pantić Nebojša Glogovac
Anđa Anđelika Simić
Aleksa Žunjić Dragan Mićanović
Vića Radovan Vujović
Žika Bojan Dimitrijević
Tasa Vlasta Velisavljević
Milisav Nebojša Milovanović
Gazda Miladin Milan Marić
Marica Lana Karaklajić
Đoka Aleksandar Radojičić
Josa Božidar Zuber

Scenograf: Jagoš Marković, Kostimograf: Stefan Savković, Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović, Dizajn svetla: Svetislav Calić,

Prva velika komedija velikog komediografa i jedna od najpopularnijih, najsmešnijih i najsmelijih drama napisanih na srpskom jeziku.

Zemlja se naizgled menjala, običaji i navike nestajali i nastajali, uticaji sa istoka i zapada smenjivali se s onima s juga i severa, prolazile su dinastije, državna uređenja i društveni sistemi, menjale se granice i oblici vlasti, a Nušićevo pronicljivo i surovo remek-delo o ambicijama i strahovima malih palanačkih karijerista nije prestalo da zasmejava i ismejava Srbiju.

Predstava Jagoša Markovića, s reprezentativnom glumačkom podelom Jugoslovenskog dramskog pozorišta, uz briljantni Nušićev humor na scenu donosi i neizbrisive slike koje se s njim pomaljaju iz čamotno ustajalog života i provincijalnog duha srpske svakodnevice.

„Ovo Sumnjivo lice, disciplinovana burleska (s romantičnim krajem), zdravo je zabavna i zabavno inteligentna predstava, u kojoj publika nema razloga da se stidi svog smeha.“ (DANAS)

„Po izlasku iz pozorišta osmeh se ne skida s lica, (…) osmeh koji garantuje da još uvek, na ovaj ili onaj način, vredi otići u pozorište gde se i dalje mogu videti veština, znanje, koncept i sjajno baratanje strukturom…“ (NOVI MAGAZIN)

„Tog Jerotija maestralno je odigrao Nebojša Glogovac, trenutno jedan od najboljih glumaca ex-jugoslavenskih prostora…“ (NOVOSTI, Hrvatska)

“Poštovana publiko, stvar je prilično jasna, najnovija predstava JDP mora se gledati.“ (BLIC)

Premijera: 9. april 2012.
Trajanje: 1h 45 min, bez pauze

14.02.2018

Razbijeni krčag

Hajnrih fon Klajst
Režija: Igor Vuk Torbica

Adam Nebojša Glogovac
Valter Svetozar Cvetković
Gospa Marta Rul Vladica Milosavljević
Liht Ljubomir Bandović
Fajt Timpel Marko Baćović
Eva Jovana Gavrilović
Rupreht Marko Janketić
Margrit Lazar Đukić

Prevod: Boško Petrović, Prevod kraja: Maja Matić, Scenograf: Branko Hojnik, Kostimograf: Jelisaveta Tatić Čuturilo, Dramaturg: Tamara Bijelić, Aranžer muzike i muzički saradnik: Marko Marić, Koreografija i scenski pokret: Staša Zurovac,

Ko je razbio krčag gospođe Marte? Ko je mladoj Evi ukaljao ugled? Hoće li njen voljeni Rupreht biti mobilisan? Hoće li seoski sudija Adam moći da otkrije odgovore na sva ta pitanja – baš danas, kada je pao i razbio glavu, a u inspekciju mu dolazi strogi sudski savetnik iz Utrehta? I gde mu se izgubila perika?

Klajstovu zabavnu i slojevitu komediju, jedno od najznačajnijih i najpopularnijih dela nemačkog romantizma, Igor Vuk Torbica postavio je na scenu – uz pomoć prvorazredne podele – s mnogo hrabrosti i mladalačke svežine, plemenitog cinizma i savremenog smisla za humor.

***

Klajst je blizak pučkom teatru. On Razbijeni krčag u podnaslovu naziva: „vesela igra“. Ako pogledamo Klajsta i vreme u kom je pisao, uz neprikosnovene veličine, kao što su Gete i Šiler, on zapravo predstavlja jednu kontru i jedan usamljeni, individualni glas, koji ne polazi od romantičarskih tema, od kojih polazi većina njegovih savremenika, već ide zaobilaznim, donjim putem, iz naroda, i, ja bih rekao, jednom daleko neposrednijom stazom. On kreće iz seciranja celokupnog društva: i najnižeg njegovog sloja, kao i ljudi sa samog vrha vlasti. Otud tu i seljaci, i sudije, i revizori iz glavnog grada itd. Tako da je to zapravo jedna čitava galerija likova, koji predstavljaju celu zemlju i ceo sistem. I po tome Klajst i jeste autentičan.

[...] On je govorio da najveća opasnost od zakona i zadatih normi leži upravo tamo gde se naizgled čini da ih nema. Upravo tamo gde smo toliko u miru sa njima da ih podrazumevamo i kažemo, u redu, to je jednostavno tako i ne dovodi se u pitanje.

(Igor Vuk Torbica, iz intervjua za program predstave)

***

Tekst sam nameće ideju o nelogičnim „spojevima nespojivog“, pa odatle i težnja da taj potencijal sačuvamo i prenesemo i na scenu. U pitanju je nedefinisani prostor, prostor u kom može i da se spava i da se okolo šetaju neke kokoške koje Adam gaji, da se tu i psuje, i jede, i puši, i penje na sto, i peva, ali i nekome sudi. Sa druge strane, pitanje korupcije i zloupotrebe položaja i pozicije moći staro je verovatno koliko i ljudski rod, pa smo se trudili da ne smeštamo radnju u neki očigledan/konretan vremenski period, iako su, na značenjskom nivou, paralele sa sadašnjim trenutkom svakako uočljive.

(Tamara Bijelić, iz intervjua za program predstave)

Premijera: 13. februar 2015.
Trajanje: 2h bez pauze

14.02.2018

Hamlet

Vilijam Šekspir
Režija: Aleksandar Popovski

Hamlet Nebojša Glogovac
Gertruda Jasna Đuričić
Klaudije Nikola Rakočević
Ofelija Jovana Stojiljković
Polonije Goran Šušljik
Duh Hamletovog oca Vlasta Velisavljević/ Svetozar Cvetković
Grobar Bojan Dimitrijević
Rozenkranc Miloš Samolov
Gildenstern Boris Milivojević

Prevod: Živojin Simić i Sima Pandurović, Adaptacija: Goran Stefanovski, Scenograf: NUMEN i Ivana Jonke, Kostimograf: Maria Marković, Kompozitor: Kiril Džajkovski, Dizajn video projekcija: Lana Cavar i Timy Šarec, Scenski pokret: Sonja Vukićević, Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović, Dizajn svetla: Dejan Draganov,

live, die, repeat…

Postavka tragedije Hamlet Jugoslovenskog dramskog pozorišta bila je izraz potrebe, želje i obaveze naše kuće da dostojno obeleži četiristogodišnjicu smrti najvećeg pisca u istoriji teatra, Vilijama Šekspira.

Prema rečima Gorana Stefanovskog, eminentnog dramskog pisca i autora ove adaptacije – u Hamletu se bitno preispituje ratna groznica, paranoja, spoljnopolitička situacija. Kralj je stalno na štabskim brifinzima. Marširaju vojske, svi su u pripravnosti, vojnici na mrtvoj straži. Logorske vatre, šinjeli… Strani agresori. Policajci u pancirnim uniformama, civilne službe za obezbeđenje. Ludilo princa Hamleta nije samo privatno pitanje, radi se o ludilu cele države.

Nije prvi put da se Hamletu to događa. To se njemu desilo više puta i ranije. A po svemu sudeći, i dešavaće mu se. Živi, umri, ponovi…

Reditelj Aleksandar Popovski, koji je našoj publici poznat po predstavama u JDP – Kandid ili Optimizam, Metamorfoze, za ulogu najslavnijeg tragičkog junaka odabrao je Nebojšu Glogovca.

Premijera: 17. 09. 2016.
Trajanje: 2h 7 min bez pauze

21.12.2017

Divlje meso

Goran Stefanovski

Divlje meso

Režija: Dino Mustafić

Gostovanje NP Sarajevo

IGRAJU:

PODJELA / CAST

DIMITRIJA ANDREJEVIĆ……………………… JOSIP PEJAKOVIĆ
MARIJA
…………………………………………………VESNA MAŠIĆ
ANDREJA
……………… …………………………….. ALDIN OMEROVIĆ
STEFAN
……………………………………..……….. AMAR SELIMOVIĆ
SIMON
………………………………………………….. ERMIN SIJAMIJA
VERA
………………………… …………………………. EJLA BAVČIĆ-TARAKČIJA
HERCOG
………………………………………………. BRANKO LIČEN
SARA
…………… ………………………………………. DŽANA PINJO
KLAUS
……….. ………………………………………..  ZIJAH SOKOLOVIĆ
SIVIĆ
…………… ………………………………………  SLAVEN VIDAK
ACO
……………. ……………………………………….. VEDRAN ĐEKIĆ
MIMI
……………………..  ……………………………. DINA MUŠANOVIĆ
BAJALICA
…………………………………………… SANELA PEPELJAK
POP
…………………………. …………………………. RIAD LJUTOVIĆ
MUZIČAR
……………………………………………… RAISA BUŽIMKIĆ

GORAN STEFANOVSKI, autor

Makedonski dramski pisac, scenarista i esejista. Rođen je 1952. u Bitolju (Makedonija). Završio je Filološki fakultet u Skoplju, a u Beogradu je studirao na Akademiji dramskih umetnosti, gde je i magistrirao. Jedan od vodećih stručnjaka u oblasti pozorišta u Makedoniji. Od 1986. do 1998. bio je redovni profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju, gde je osnovao  Odsek za dramsko pisanje. Godine 1990. proveo je šest meseci na prestižnom Brown Univerzitetu u SAD-u. Između 1998. i 2000.  bio je gostujući profesor Dramskog instituta u Štokholmu (Švedska). Godine 2002. pridružio se Canterbury Christ Church University (UK), kao viši predavač za pisanje scenarija.Drame Stefanovskog izvođene su i objavljivane širom regije. Dobitnik je i više priznanja i nagrada (Stale Popov, 11. Oktomvri, Sterijina nagrada, Vojdan Černodrinski). Aktivno se bavi u istraživanjem teorije i prakse pisanja scenarija, kao i pitanjima kulturnog identiteta i politike.

DINO MUSTAFIĆ, reditelj

Rođen je u Sarajevu,1969. godine. Diplomirao je režiju na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu, a opštu književnost na Filozofskom fakultetu.

Režirao je veliki broj predstava u pozorištima regiona i na domaćim scenama (Kraljevsko pozorište Zetski dom, Cetinje; HNK Split; INK Pula; JDP Beograd; HNK Ivana pl. Zajca, Rijeka; Zagrebačko kazalište mladih, Zagreb; Slovensko narodno gledališče Nova Gorica; Crnogorsko narodno pozorište, Podgorica; Dramski teatar Skopje; Teatar naroda i narodnosti Skopje; Slovensko narodno gledališče Maribor; Slovensko stalno gledališče Trst, Narodno pozorište Priština, Zad Kanala Small City Theatre Sofia, Festival MESS, Sarajevo; Narodno pozorište Sarajevo; Kamerni teatar 55, Sarajevo; Pozorište mladih, Sarajevo; Bosansko narodno pozorište, Zenica, Mostarski tetar mladih, Mostar).

Režirao je predstave prema tekstovima J. P. Sartrea (Zid, Prljave ruke), E. Ionescoa (Nosorog, Kralj umire), S. Mrožeka (Pješice, Policajci), Molierea (Tartuffe), C. Serreaua (Familija) Koltèsa (Roberto Zucco), Shakespearea (Macbeth), T. Wildera (Spašeni za dlaku), W. Schwaba (Predsjednice), H. Bojčeva (Pukovnik ptica, Hanibal podzemni, Orkestar Titanic), H. Gardnera (Nisam ja Rappaport), I. Villqista (Helverova noć), D. Lohera (Adam Geist), N. Wooda (Trg ratnika), J. Glowackog (Četvrta sestra), A. Dorfmana / T. Kushnera (Udovice), T. Berndharda (Pred penzijom), M. McDonagha (Sakaty Billy), R. Lepagea i M. Brassarda (Poligraf), L. Hubnera (Nakaze), J. Fossea (Noć pjeva pjesme svoje), braće Presnjakov (V vlogi žrtve, Terorizam), E. Albeea (Koza: ili, ko je Silvija), R. Kalinoskog (Zvijer na mjesecu), P. Sale (Mortal Kombajn), E. Albeea (Ko se boji Virginie Woolf), T. Williamsa (Tramvaj zvani žudnja), I. Kadare (General mrtve vojske), P. Marbera (Bliže), Mayenburga (Kamen), grupa autora (Rođeni u Yu), T. Stopparda (Rock’n’roll), A. Schnitzlera (Rondo), G. Stefanovskog (Demon iz Skoplja), M. Bogovac i J. Neziraja (Patriotic Hypermarket), A. Imširevića (Kad bio ovo bio film), E. Imamovića (Samo nek’ ne puca), H. Ibsena (Neprijatelj naroda), R. Harwooda (Majstor), Ž. Udovičić (Nema poroka), J. Švarca (Zmaj), B. H. Levyja (Hotel Evropa), G. Orwella (Životinjska farma).

Opera Pietra Mascagnija Cavalleria Rusticana premijerno mu je izvedena na Internacionalnom festivalu Sarajevska zima u koprodukciji Festivala i Narodnog pozorišta Sarajevo u kojem je režirao je i operetu Europa kompozitora Nigela Osborna.Snimio je više dokumentarnih filmova i dugometražni igrani film Remake. Bio je umetnički direktor drame Narodnog pozorišta Sarajevo u periodu od 2003. do 2005. Od 1997. direktor je Internacionalnog teatarskog festivala MESS u Sarajevu – najstarijeg pozorišnog festivala u regiji.

REČ REDITELJA

Divlje meso

Iako je ova drama, “klasik” južnoslovenske dramaturgije, napisana 80-ih godina dvadesetog vijeka, nije ništa izgubila od svoje snage i aktuelnosti, već je otvorila i nova pitanja i dileme.  Tematsko-idejni okvir ove “drame vijeka”, kako su je nazvali mnogi pozorišni kritičari i teatrolozi, otvara mogućnost novih čitanja jer nudi kuću na Balkanu kao metaforu jedne države, naroda, kulture, mitologije, naposljetku porodice i tradicije koja se urušava pod prijetnjom ” novog poretka”. Početak 21. vijeka ovoj drami daje i novi kontekst u trenutku kada Balkan djeluje izgubljeno i dezorijentisano naspram Evrope koja dolazi u “naš dom” sa neoliberalnom ideologijom, porobljavajući sve pred sobom novcem i materijalnom moći, vodeći ljude u ekonomsko ropstvo. Želji da se bude bogat i uspješan, izgradi karijera i ode na Zapad, osvoji sreća i materijaliziraju snovi o boljem životu, priječi se porodica i tradicionalni moral. Tragični krug ratova i gubitaka, pobuna protiv “viška istorije” koja se preliva kroz generacije od očeva do sinova, zastaje kao “dlaka u grlu”, kao strano tkivo koje donosi nesreću, jer ne razumije život na Balkanu. Ruše se krovovi kuća u kojima smo živjeli sretno i lagodno, jer dolazi novo vrijeme stranog kapitala koji nosi pogubne posljedice u vidu ratova, nasilja i straha od gubitka identiteta.

Dino Mustafić

REČ DRAMATURGA

“Divlje meso” dramski je tekst Gorana Stefanovskog, suvremenog pisca čiji literarni izričaj trajanjem u ovim našim složenim vremenima ne gubi snagu, već naprotiv postaje sve jači. Praizveden je 1979. godine u Dramskom teatru u Skoplju. Davno, rekli bismo, pogotovo imajući u vidu burna događanja u svijetu, ali pogotovo gustu dramatičnost zbivanja u ovoj našoj regiji. A s druge, pak, strane čini se napisan – nedavno, jer se u tako kratkom vremenu svrstao u klasike ex-yu dramske literature. Budući da svakom dobu pokazuje i prokazuje njegovo divlje meso iz nekog drugog, novog ugla, svojom univerzalnošću  odolijeva zamkama promijenjenih okolnosti.

Priča je to o propasti, nesreći jedne porodice koja je, kao metafora društva na Balkanu, zapela u međuprostoru između “prošlosti koja nikako da prođe i budućnosti koja nikako da dođe”. Sukob tradicionalnog, morala koji gubi svoje uporište, krovova predodređenih za rušenje i novih ambicija kojima pojedinci na različite načine pokušavaju opravdati vlastitu egzistenciju, otkriti arhitekturu novog poretka, može završiti samo tragično – jer bujanje bolesti društva uvjetovano okolnostima, bujanje tog tumora nazvanog divlje meso, zatvara sve perspektive.

Zanimljivo je da je autor pisao svoju dramu smještajući je u predvečerje Drugog svjetskog rata, dakle u prošlo vrijeme, ono o kojem smo slušali, o kojem je svaka porodica imala neku svoju priču, pa tako ima i porodica Andrejevića o kojoj Stefanovski piše, da bi progovorio o raspadu, pritiscima koji dovode nužno do urušavanja morala, ali s druge strane i do pobune, revolucionarnih proplamsaja naprednih ideja, a pod prijetnjom nadirućeg fašizma. U međuvremenu je ovim krajevima prošao još jedan rat. I ostavio za sobom pitanje iz komada: a kakav nam je ovo mir. Kakve su nam mogućnosti da ga definiramo “za bolje”? Imamo li snage, mogućnosti? Hoćemo li znati? Jer fašizam posjeduje mnoga lica, i prijeti. On pronalazi puteve do naših dana skrivajući se prije svega iza ideologije neoliberalnog kapitalizma koji gazi nespremnog pojedinca. Ekonomskom zavisnošću, sjenama visokih bankarskih zgrada plaši naše krhke, specifične identitete. Stoga, uz minimalne dramaturške intervencije, vezane uz promjene nazivlja, a nikako ideje, ovaj tekst glasno govori o nama.

Željka Udovičić Pleština

09.11.2017

Duet za solistu

Gostovanje NP Sombor izvedeno je 9. novembra 2017. na Sceni Studio

Tom Kempinski

Duet za solistu

Režija: Nataša Radulović

Kostimograf: Biljana Grgur, Scenograf: Erika Vujić, Dramaturg: Ognjen Obradović, Kompozitor: Ana Krstajić,


30.10.2017

Za šta biste dali svoj život?

Gostovanje produkcije East West Centar, u koprodukciji sa Teatrom Promena Novi Sad, Bosanskim narodnim pozorištem Zenica, Ujvideki Szinhaz Novi Sad, u saradnji sa Studentskim kulturnim centrom Novi Sad je izvedeno 30. oktobra 2017. na Sceni “Ljuba Tadić”

Režija: Haris Pašović

Igraju:

Scenografija: Lada Maglajić, Vedad Orahovac, Kostimografija: Irma Saje, Koreografija: Tomas Steyaert, Muzika (kompozitor, izbor, aranžmani, obrada): Rastko Ilić, Dizajn svetla: Nikola Marinkov, Korepetitorka: Ema Stojanović,

Gostovanje produkcije East West Centar, u koprodukciji sa Teatrom Promena Novi Sad, Bosanskim narodnim pozorištem Zenica, Ujvideki Szinhaz Novi Sad, u saradnji sa Studentskim kulturnim centrom Novi Sad

U predstavi razmatramo jedno od najintrigantnijih pitanja današnjice: za šta su, i s kojim ciljem, ljudi voljni dati vlastiti život? Od džihadista i kamikaza, nacističkih samoubilačkih odreda i Tamilskih tigrova i drugih sa zlim ciljevima, do plemenitih razloga ljudi koji su žrtvovali vlastiti život za slobodu i jednakost. Ovo je predstava puna energije, dinamična, savremena i nužna.

Predstava počinje pričom o Brahimu Abdeslamu, teroristi koji je nakon što je ubio nekoliko desetina ljudi u pariskim restoranima otišao na Bulevar Voltera, ušao u kafić «Le Comptoir Voltaire», naručio piće i izvukao osigurač na svom samoubilačkom prsluku, ranivši tako nekoliko gostiju. Ima neke zlokobne simbolike u činjenici da je  Abdeslam svoje mahnito ubijanje okončao u kafiću koji nosi ime velikog filozofa. On je bio sušta suprotnost Voltaireu, koji se borio za jednakost svih ljudi i čije su ideje omogućile imigrantima poput Abdeslamove porodice da uopće dođu u Francusku. Odatle nas predstava vodi na fascinantno putovanje, kroz istraživanje života mnogih stvarnih ljudi:Edvarda Snovdena, Stivena Bikoa, Svetozara Markovića, Bobija Sendsa i irskih štrajkača glađu; Magde Gebelsa, Jana Palaha; Gerde Taro; Ive Lole Ribara, Stefana Cvajga; Antonea Artoa, Žana Amerija, Andreasa Breivika, i mnogih drugih.

Publika sjedi izmiješana s glumcima, što ovoj predstavi daje još veću neposrednost. Predstava razvija jedan novi tip odnosa između izvođača i gledalaca. Gledalac slobodno bira gdje će sjesti, šta će gledati i gdje usmjeriti pažnju. To mu pruža mnogo veću slobodu i iskazuje mu više poštovanja nego što je to slučaj s tradicionalnom postavkom fiksiranih redova u pozorištu.

Haris Pašović je bio rezidencijalni reditelj JDP-a. Njegove predstave Vedekindovo «Buđenje proljeća»  i «Dozivanje ptica» prema Aristofanu, značjne su u istoriji JDP-a i pozorišta u bivšoj Jugoslaviji.

U predstavi «Za šta bi dali svoj život?» igra cijela generacija izvanrednih mladih glumaca iz sarajevskog East West-a; novosadske «Promene»; Bosanskog narodnog pozorišta u Zenici i Novosadskog pozorišta (Ujvideki szinhaz).

“Za šta bi dali svoj život?” je proglašena najboljom predstavom i dobila je nagradu za najbolji ansambl na Pozorišnim igrama BiH u Jajcu 2017. godine; Nagradu za najbolji ansambl na Festivalu bosanskoherceogvačke drame u Zenici; i učestvovala u programima Međunarodnog teatarskog festivala MES Sarajevo; Sterijinog pozorja u Novom Sadu, kao i na Centralnoevropskom forumu u Bratislavi.

Stranica 2 од 812345...Poslednja »