23.11.2015

Festival “Keyboard Days Belgrade 2″

LP Duo predstavlja
Keyboard Days Belgrade 2
Festival klavijaturne muzike

Nakon veoma uspešnog prvog izdanja festivala Keyboard Days Belgrade koji je održan 2014. godine i na kome su nastupili muzičari iz Kolumbije, Velike Britanije, Srbije i Japana, LP Duo sada najavljuje i drugu ediciju festivala koji će biti održan od 18-24. novembra u prostorijama UK Parobrod, Mikser Hausu i JDP-u. Pored sada već tradicionalne izložbe sintisajzera koju će voditi kustos Nenad Antanasijević Antanas, nastupiće izvanredni muzičari iz Holandije i Srbije: Mike del Ferro (džez klavir), Jerun i Sandra Van Vin (dva klavira, “ležeći koncert”) sa gostima LP Duo – Sonja Lončar i Andrija Pavlović (analogni sintisajzeri), mlade nade klavirske muzike Vuk Božilović i Dušan Grozdanović (klavir, 4 ruke), DJ Željko Kerleta i DJ Bojan Džumbus Mitrović koji će predstaviti klavirsku muziku za ples.

Festival su podržali UK Parobord, Mikser Haus, JDP, Ministarstvo kulture i informisanja, Grad Beograd, Erste Banka, Piano Land, Centar za novu umetnost CENU.

Keyboard Days Belgrade festival je nastao kao neophodna potreba da se široj publici prezentuju značajni internacionalni izvođači na polju klavijaturne i nove muzika.

Kompletan program festivala možete naći na www.keyboarddays.com i www.facebook.com/keyboarddays/

Jeroen i Sandra Van Veen, klaviri (Holandija)

*(specijalni gosti koncerta LP Duo – Sonja Lončar i Andrija Pavlović, analogni sintisajzeri)

Sandra Mol i Jeroen Van Veen upoznali su se na konzervatorijumu u Utrehtu 1987. godine. Od tada nastupaju zajedno i dele strast prema muzici za dva i više klavira. Njihov prvi live CD predstavlja kompoziciju “Canto Ostinato” čuvenog Holandskog minimaliste Simeona Ten Holta. Ovaj CD je prodat u više od 40 zemalja. Koncerti vode Sandru i Jeruna od Mijamija do Novosibirska. Oni su inicijatori mnogih koncertnih serija, među kojima se najznačajnije održavaju u Concertgebouw Amsterdam i Lek Art Festivalu, Culemborg (Holandija). U poslednjih 10 godina snimili su više od 40 CD-ova. Pored sviranja, oni predaju, komponuju i produciraju različite programe u koncertnim dvoranama ili nestandardnim lokacijama poput železničkih stanica.

www.pianoduo.orgwww.lpduo.com

Na koncertu u JDP-u moći će da se leži, zato ponesite svoju prostriku ili slično. Broj karata za leženje ograničen na 40. Pogeldajte kako to izgleda u sledećem videu:

https://www.youtube.com/watch?v=hpxW6_joifI

06.11.2015

Magbet

PETERBURŠKA POZORIŠNA SEZONA U BEOGRADU
6. novembar, 19 časova
Sanktpeterburško državno pozorište-festival »Baltički dom«

Vilijam Šekspir
Režija: Lik Perseval

Slikar: Anet Kurc (Nemačka), Kostimograf: Irina Rjabov (Nemačka), Majstor svetla: Mark van Denese (Belgija), Scenski pokret: Ted Stofer (SAD), Muzička pratnja: Lotar Miler (Nemačka), Pavel Mihejev (Rusija)

Predstava traje 1 sat i 30 minuta, bez pauze.

O predstavi

Tragedija »Magbet« Vilijama Šekspira prva je predstava poznatog evropskog reditelja Luka Persevala u Rusiji. Za svoju »rusku premijeru« reditelj nije slučajno izabrao »Baltički dom« sa kojim sarađuje više od deset godina i koji je više puta nazvao svojim »rodnim ruskim domom«.

»Magbeta« reditelj ne posmatra sa uobičajene tačke gledišta. Glavna tema tragedije za njega je ono najskrivenije: intimni odnosi između Muškarca i Žene. Odnosi, koji na početku rađaju ljubav, mogu lako i da je unište.

»Magbet« je za Persevala određena dogma u odnosu između muškarca, žene i vlasti. Strasna želja za vlašću nastaje u pokušaju da se praznina nečim zameni, tačnije pokušajem da se ispuni ta praznina, koja se otvara kada odnosima dođe kraj. Čovek se trudi da zameni jedno, za njega jedinstveno biće, kroz proces potčinjavanja miliona drugih. U tom slučaju njegova sudbina je beznadežna.

Predstava je realizovana uz podršku Ministarstva za kulturu Rusije i Instituta «Gete»  u Sankt Peterburgu.

O pozorištu

Pozorište-festival »Baltički dom« predstavlja veliki teatarski sistem, čija je istorija počela 1935, otvaranjem Lenjingradskog državnog pozorišta »Lenjinski komsomol« (danas je to – Pozorište-festival »Baltički dom«).

»Baltički dom« nasledio je tradiciju svog poznatog prethodnika, ali je postao jedno od najprogresivnijih pozorišta u gradu. Ovde je osnovan prvi ruski međunarodni pozorišni festival »Baltički dom«, koji se održava svake godine, zatim festival – prvi u Rusiji – rusofonih pozorišta iz zemalja SND i Baltije »Sastanci u Rusiji«, kao i festival monodrame  »Monokl«.

Ovde su počeli da stvaraju pisci koji su danas vodeća imena u ruskoj novoj drami: braća Presnjakov, M. Ugarov, V. Sigarev, I. Virapajev i drugi. Tu su stvorene prve predstave, adaptacije poznatih književnih dela: »Sahranite me ispod letvice« P. Sanajeva, »Samoća na internetu« J. L. Višnjevskog, »Zeleni šator« L. Ulicke itd.

Pozorišni repertoar sastoji se od zadivljujuće raznovrsnih predstava. Pozorište-festival »Baltički dom« uvek se kritički oštro bavi idejama svog vremena; nije slučajno što se baš ovde rodio projekat »Peterburška dokumentarna scena«, namenjen pre svega mladoj publici. Prva predstava tog projekta bio je komad »Antitela«,  dobitnik Nacionalne pozorišne nagrade »Zlatan sofit«.

Generalni direktor pozorišta je zaslužni umetnik Rusije Sergej Šub.

www.baltic-house.ru

05.11.2015

Braća

PETERBURŠKA POZORIŠNA SEZONA U BEOGRADU
5
. novembar, 19 časova, Scena “Ljuba Tadić”
Državno dramsko pozorište »Prijut komedijanta«

po F. M. Dostojevskom
Režija: Evgenija Safonova

Scenograf: Konstantin Solovjov , Kostimograf: Ilarija Jankina, Dizajner svetla: Denis Solncev, Dizajner zvuka: Andrej Titov, Tehnički direktor: Natalija Naumova 

Predstava traje 4 sata i ima dve pauze.

O predstavi:

Ono osnovno i najvažnije što odlikuje predstavu »Braća« jeste potpuno odsustvo postmodernističke ironije u odnosu na klasični tekst. Režija ne pojednostavljuje roman prevodeći njegovu ideju na savremeni jezik, ne unosi u njega bezbroj modernih šala koje bi predstavu trebalo da učine zabavnijom za gledaoca. Ne, autori su ovu predstavu stvorili potpuno obrnutim principom: naglašeno asketski i strogo, s minimumom rekvizite i gotovo praznom scenom. Ovde bi možda trebalo reći da Safonovu ne interesuje inscenacija romana: autorku »Braće« zanima nešto što je mnogo važnije od prepričavanja svima dobro poznatih zbivanja.

U središtu pažnje reditelja nalazi se delo Dostojevskog i naš odnos prema tekstu: siže  »Braće« jeste pokušaj da se prođe kroz teškoće dugog narativa, da se razume da li je danas moguće prikazati »Karamazove« ne prenoseći ih na scenu u potpunosti, a ipak, bar donekle, uspostaviti odnos između svog sveta i sadržaja romana. Pritom, Safonova više voli da postavlja pitanja nego da na njih odgovara. Nije slučajno što u toku prvog čina protagonisti vrlo često po nekoliko puta ponavljaju potpuno iste fraze, kao da se trude da ih uvežbaju, da ponovo razumeju plastiku njihovog smisla, slušajući reč Dostojevskog, grizući njegovo telo.

O pozorištu:

Državno dramsko pozorište »Prijut komedijanta« (»Utočište komičara«) jedno je od vodećih pozorišta Severne prestonice Rusije. Na repertoaru pozorišta nalazi se više od 25 predstava – od ruske i svetske klasike do savremene drame.

Pozorište je 19. februara 1987. osnovao glumac Jurij Tomoševski. Godine 1995, na čelo pozorišta došao je reditelj Viktor Minkov koji je uveo novi model rada: prvo rusko državno pozorište bez stalnog ansambla – sintezu ruskog repertoarskog i zapadnog pozorišta zasnovanog na ugovorima.

»Prijut komedijanta« često odlazi na gostovanja i svake godine učestvuje na domaćim i međunarodnim pozorišnim festivalima. Pre devet godina, ovaj teatar osmislio je i organizovao kulturni projekat »Peterburške pozorišne sezone«. Do sad je održano osam »sezona« u najvećim evropskim gradovima.

Na repertoaru pozorišta nalaze se svevremena dela ruske klasike, ali i remek-dela svetske dramske baštine iz raznih epoha. Viktor Minkov smatra da je pozorište dostiglo visok nivo koji mora da održi kako ne bi izneverilo senzibilnog, dubokoumnog i pametnog peterburškog gledaoca.

Umetnički direktor pozorišta je Viktor Minkov.

www.pkteatr.ru

04.11.2015

Baal

PETERBURŠKA POZORIŠNA SEZONA U BEOGRADU
4. novembar, 19 časova, Scena “Ljuba Tadić”
Sanktpeterburško državno akademsko dramsko pozorište »V. F. Komisarževska«

B. Breht
Režija: Aleksandar Morfov

Scenograf: Valentin Svetozarev (Makedonija), Kostimograf: Tita Dimova, Dizajner svetla:Sergej Andrijašin, Pokret: Andrej Noskov, Muzička pratnja: Aleksandar Morfov (Bugarska),Muzički direktor i aranžer: Artur Mkrtčjan

Predstava traje 3 časa ili sata i 30 minuta sa jednom pauzom

O predstavi:

“Baal” je gostovao u Hamburgu (2007), a u okviru »Peterburške pozorišne sezone« i u Drezdenu (2012). To je rok-predstava-koncert koja britko i nemilosrdno krši sva pravila uobičajene pozorišne atmosfere i izaziva vrlo različite emocije kod publike… Priča o poznatom rok-pevaču Baalu sažima priče o sudbinama svih rok-idola koji su nemilosrdno i brzo trošili svoj talenat i život – Džima Morisona, Džimija Hendriksa, Majka Naumenka. Bezbožništvo, poniženje i na posletku poništenje svih osećanja – to je tužan kraj života junaka. Nijedan glumac u ovoj predstavi nije samo dramski umetnik već i član rok-benda koji pesme izvodi »uživo«. Muzičke i glumačke improvizacije na svakom izvođenju predstave stvaraju poseban »drajv«.

O pozorištu:

Sanktpeterburško državno akademsko dramsko pozorište »V. F. Komisarževska«  osnovano je u Lenjingradu 18. oktobra 1942. kao Gradsko pozorište. Od jeseni 1944, pozorište nosi naziv Lenjingradski dramski teatar, a 1959. dobija ime »V. F. Komisarževska«.

Danas ovo pozorište aktivno učestvuje u Novoj evropskoj pozorišnoj akciji (New European Theatre Action – NETA). Spisak zemalja u kojima je »Gradsko pozorište« gostovalo veoma je dugačak.

U najvažnija obeležja rada ovog pozorišta spadaju uzajamna gostovanja i zajednički projekti. Proteklih godina, glumci pozorišta gostovali su u Izraelu, Italiji, Albaniji, Makedoniji, Sloveniji, Nemačkoj i SAD.

Pozorište »V. F. Komisarževska« ima svoju individualnost, svoje  »lice«, kojim se izdvaja ne samo zbog istorije vezane za Veru Komisarževsku (pozorište u Pasažu, Peredvižni teatar Gajdeburova i Skarske, Teatar blokade, pozorište Radlova, Sulimova i Agamirzijana) već i zbog današnjih aktivnosti i dešavanja. Pozorište ima dugu istoriju, ali se odlikuje spojem tradicije i savremenosti i ne želi da ostane u okvirima jednog pravca. Uspostavljanje ravnoteže između tradicije i eksperimenta jedan je od glavnih ciljeva pozorišta. Pozorište je 18. oktobra 2012. proslavilo svoju sedamdesetogodišnjicu.

Umetnički direktor pozorišta je Viktor Novikov.

www.teatrvfk.ru

03.11.2015

Višnjik

PETERBURŠKA POZORIŠNA SEZONA U BEOGRADU
3
. novembar, 19 časova, Scena “Ljuba Tadić”
Sanktpeterburško pozorište Ruska antrepriza »Andrej Mironov«

A. P. Čehov
Režija: Jurij Curkani

Scenograf: zaslužni umetnik Rusije Vladimir Firer, Muzička pratnja: Vladimir Bičkovski,Snimatelj zvuka: Bogdan Zajcev, Majstor svetla: Gilad Šugajev, 

Predstava traje 3 sata sa jednom pauzom.

O predstavi

7. marta 1901, Anton Pavlovič Čehov rekao je svojoj supruzi, glumici Olgi Leonardovnoj Kniper: »Sledeći komad koji ću napisati za Hudožestveni teatar obavezno će biti smešan, veoma smešan, barem ja tako planiram«.

»Moju predstavu treba režirati melodično. Bez grubosti« – govorio je Čehov, misleći na »Višnjik«.

Premijera »Višnjika« u Moskovskom hudožestvenom teatru održana je 17. januara 1904.  Bio je to dan slavlja za Antona Čehova – posle trećeg čina obeležena je i dvadesetpetogodišnjica  njegove književne aktivnosti.

Čini se da je »Višnjik« bio postavljan na scenu u svim pozorištima sveta – da i ne pominjamo Moskvu i Sankt Peterburg. Georgij Tovstonogov je celog života sanjao da režira ovaj komad. Imajući, međutim, na raspolaganju toliko sjajnih glumica kao što su Doronina, Šarko, Makarova, Krjučkova, Tenjakova, Ema Popova, govorio je uzdišući: »Nemam Ranjevsku«.

Najsloženiji i po mnogima najbolji Čehovljev komad, »Višnjik« i dan-danas predstavlja zagonetku. U takvim pozorištima Sankt Peterburga kao što su Veliko dramsko pozorište i Aleksandrinski teatar, »Višnjik« je već »ocvao«. Ali pozorište »Andrej Mironov«, koje nosi ime glumca koji je s toliko tananosti i dubine odigrao ulogu Lopahina u postavci Valentina Plučeka na sceni Moskovskog teatra satire iz 1984, želi da »Višnjik« živi na njegovoj sceni. Da cveta.

O pozorištu

Sanktpeterburško pozorište Ruska antrepriza »Andrej Mironov« osnovao je 1. novembra 1988.  preduzetnik Rudolf Furmanov.

To je prvo rusko nedržavno pozorište, osnovano krajem osamdesetih godina XX veka, koje je u svom modelu organizacije spojilo ugovorni radni odnos s glumcima, podsticajni duh preduzetništva (anterprize) i prednosti regularnog ruskog repertoarskog pozorišta.

Rudolf Furmanov bio je prvi ruski pozorišni radnik koji je – još od revolucije i ukaza o nacionalizaciji pozorišta iz 1919 –  uspeo da ponovo stvori taj podsticajni duh pozorišnog preduzetništva (antreprize), koji je u razna vremena okupljao najbolje glumce u zemlji – izvođače predstava i koncertnih programa.

U prvih osam sezona, pozorište je stvaralo predstave iako nije imalo sopstveno sedište, te je nastupalo na scenama drugih pozorišta u Sankt Peterburgu, gostujući više puta u raznim gradovima Rusije i drugih zemalja.

Direktor – umetnički rukovodilac pozorišta – narodni umetnik Rusije, laureat državne nagrade Rusije, Rudolf Furmanov.

www.mironov-theatre.ru

22.09.2015

DISKRETNI ŠARM MARKSIZMA (49BITEF15)

Autor: Bojan Đorđev

Das Arts, Amsterdam, Holandija i TkH (Teorija koja hoda) Beograd, Srbija
Predstava je izvedena 22. i 23. septembra 2015. na Sceni “Studio JDP” u okviru 49 Bitefa 15

večera-performans od šest jela

Istražujući pojam „hrane za dušu”, Diskretni šarm marksizma je scensko uprizorenje marksističkih tekstova o klasnoj borbi i revoluciji u formi obroka sa šest jela. Publika je pozvana da javno konzumira/čita/diskutuje hranu. „Hrana” i celokupna ikonografija večere je predstavljena kroz papir i grafička rešenja, dok su prava hrana i piće posluženi kao „knjige” u biblioteci, tako da niko ne ostaje gladan.

19.09.2015

SMRT IVANA ILJIČA (49BITEF15)

L. N. Tolstoj
Režija: Tomi Janežič

Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, Srbija
Predstava je izvedena na Sceni “Ljuba Tadić” 19. septembra 2015. u okviru 49 Bitefa 15

Uprkos naslovu koji nas navodi na temu smrti, priča otvara pitanje života – kako živeti u skladu sa sobom i šta daje smisao našim životima. Predstava pokušava dotaknuti ovo veliko pitanje na najjednostavniji mogući način, bez nepotrebnih pozorišnih dodataka, sa čistim prisustvom aktera na pozornici.

18.09.2015

Elijahova stolica

Igor Štiks

ELIJAHOVA STOLICA

Režija: Boris Liješević

Dramatizacija: Darko Lukić, Adaptacija dramatizacije: Boris Liješević, Dramaturg: Branko Dimitrijević, Scenograf: Gorčin Stojanović, Kostimograf: Maja Mirković, Kompozitor:Aleksandar Kostić, Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović, Dizajn svetla: Svetislav Calić, 

Evropa, devedesetih godina. Poznati pisac Rihard Rihter, umoran od beznadežnih pokušaja da na pragu šeste decenije života svede račune sa samim sobom, progonjen demonima potpune spisateljske blokade i bračnog brodoloma koji je ostavio iza sebe, napušta Pariz i vraća se u rodni Beč, u kuću u kojoj je odrastao. Tamo će, u želji da preuredi svoju staru sobu, u jednom zidu slučajno pronaći beležnicu svoje majke i u njoj već pola veka duboko zapretenu tajnu o njihovoj porodici. Rihter želi da je odgonetne do kraja i osećajući da je to deo njegove sudbine, kreće na opasan put u opsednuto Sarajevo i na još opasniji, sudbonosni put prema samom sebi…

Predstava Elijahova stolica nastala je na osnovu istoimenog romana Igora Štiksa u dramatizaciji Darka Lukića, a u koprodukciji sa sarajevskim Internacionalnim teatarskim festivalom MESS. Na 45. Bitefu osvojila je prvu nagradu festivala, Grand prix „Mira Trailović“. Na 16. Teatar festu „Petar Kočić“ u Banjaluci osvojila je nagradu za najbolju predstavu.

Dinamika ove potresne priče jedne ličnosti smeštene između ličnih problema i surovih ’klješta istorije’ gradi se i na svedočenju o još svežim sećanjima na potresna zbivanja u Sarajevu u prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka.  (DANAS)

 Što ne mogu deklaracije, može pozorište. (…) Svestan  snage teksta, reditelj Liješević sublimiranim  dodirima  razrešava i intimna pitanja epohe.  (RTS)

Predstava je u više navrata gostovala u Sarajevu, kao i u Beču, Zagrebu, Ljubljani, u Crnoj Gori (Cetinje, Tivat, Podgorica), Rijeci (gde je osvojila pet  nagrada – za najbolju predstavu, režiju, dramaturgiju, mušku i žensku ulogu), u Kopru, Klužu, Banjaluci (gde je dobila nagrade za najbolju glumu i predstavu u celini), Mladenovcu, Vranju, Somboru.

Premijera: 16/10/2010

1h 40min, bez pauze

Evropa, devedesetih godina. Poznati pisac Rihard Rihter, umoran od beznadežnih pokušaja da na pragu šeste decenije života svede račune sa samim sobom, progonjen demonima potpune spisateljske blokade i bračnog brodoloma koji je ostavio iza sebe, napušta Pariz i vraća se u rodni Beč, u kuću u kojoj je odrastao. Tamo će, u želji da preuredi svoju staru sobu, u jednom zidu slučajno pronaći beležnicu svoje majke i u njoj već pola veka duboko zapretenu tajnu o njihovoj porodici.

 

http://www.youtube.com/watch?v=YHuEN_sSejU&feature=player_detailpage
Stranica 3 од 512345