05.11.2015

Braća

PETERBURŠKA POZORIŠNA SEZONA U BEOGRADU
5
. novembar, 19 časova, Scena “Ljuba Tadić”
Državno dramsko pozorište »Prijut komedijanta«

po F. M. Dostojevskom
Režija: Evgenija Safonova

Scenograf: Konstantin Solovjov , Kostimograf: Ilarija Jankina, Dizajner svetla: Denis Solncev, Dizajner zvuka: Andrej Titov, Tehnički direktor: Natalija Naumova 

Predstava traje 4 sata i ima dve pauze.

O predstavi:

Ono osnovno i najvažnije što odlikuje predstavu »Braća« jeste potpuno odsustvo postmodernističke ironije u odnosu na klasični tekst. Režija ne pojednostavljuje roman prevodeći njegovu ideju na savremeni jezik, ne unosi u njega bezbroj modernih šala koje bi predstavu trebalo da učine zabavnijom za gledaoca. Ne, autori su ovu predstavu stvorili potpuno obrnutim principom: naglašeno asketski i strogo, s minimumom rekvizite i gotovo praznom scenom. Ovde bi možda trebalo reći da Safonovu ne interesuje inscenacija romana: autorku »Braće« zanima nešto što je mnogo važnije od prepričavanja svima dobro poznatih zbivanja.

U središtu pažnje reditelja nalazi se delo Dostojevskog i naš odnos prema tekstu: siže  »Braće« jeste pokušaj da se prođe kroz teškoće dugog narativa, da se razume da li je danas moguće prikazati »Karamazove« ne prenoseći ih na scenu u potpunosti, a ipak, bar donekle, uspostaviti odnos između svog sveta i sadržaja romana. Pritom, Safonova više voli da postavlja pitanja nego da na njih odgovara. Nije slučajno što u toku prvog čina protagonisti vrlo često po nekoliko puta ponavljaju potpuno iste fraze, kao da se trude da ih uvežbaju, da ponovo razumeju plastiku njihovog smisla, slušajući reč Dostojevskog, grizući njegovo telo.

O pozorištu:

Državno dramsko pozorište »Prijut komedijanta« (»Utočište komičara«) jedno je od vodećih pozorišta Severne prestonice Rusije. Na repertoaru pozorišta nalazi se više od 25 predstava – od ruske i svetske klasike do savremene drame.

Pozorište je 19. februara 1987. osnovao glumac Jurij Tomoševski. Godine 1995, na čelo pozorišta došao je reditelj Viktor Minkov koji je uveo novi model rada: prvo rusko državno pozorište bez stalnog ansambla – sintezu ruskog repertoarskog i zapadnog pozorišta zasnovanog na ugovorima.

»Prijut komedijanta« često odlazi na gostovanja i svake godine učestvuje na domaćim i međunarodnim pozorišnim festivalima. Pre devet godina, ovaj teatar osmislio je i organizovao kulturni projekat »Peterburške pozorišne sezone«. Do sad je održano osam »sezona« u najvećim evropskim gradovima.

Na repertoaru pozorišta nalaze se svevremena dela ruske klasike, ali i remek-dela svetske dramske baštine iz raznih epoha. Viktor Minkov smatra da je pozorište dostiglo visok nivo koji mora da održi kako ne bi izneverilo senzibilnog, dubokoumnog i pametnog peterburškog gledaoca.

Umetnički direktor pozorišta je Viktor Minkov.

www.pkteatr.ru

04.11.2015

Baal

PETERBURŠKA POZORIŠNA SEZONA U BEOGRADU
4. novembar, 19 časova, Scena “Ljuba Tadić”
Sanktpeterburško državno akademsko dramsko pozorište »V. F. Komisarževska«

B. Breht
Režija: Aleksandar Morfov

Scenograf: Valentin Svetozarev (Makedonija), Kostimograf: Tita Dimova, Dizajner svetla:Sergej Andrijašin, Pokret: Andrej Noskov, Muzička pratnja: Aleksandar Morfov (Bugarska),Muzički direktor i aranžer: Artur Mkrtčjan

Predstava traje 3 časa ili sata i 30 minuta sa jednom pauzom

O predstavi:

“Baal” je gostovao u Hamburgu (2007), a u okviru »Peterburške pozorišne sezone« i u Drezdenu (2012). To je rok-predstava-koncert koja britko i nemilosrdno krši sva pravila uobičajene pozorišne atmosfere i izaziva vrlo različite emocije kod publike… Priča o poznatom rok-pevaču Baalu sažima priče o sudbinama svih rok-idola koji su nemilosrdno i brzo trošili svoj talenat i život – Džima Morisona, Džimija Hendriksa, Majka Naumenka. Bezbožništvo, poniženje i na posletku poništenje svih osećanja – to je tužan kraj života junaka. Nijedan glumac u ovoj predstavi nije samo dramski umetnik već i član rok-benda koji pesme izvodi »uživo«. Muzičke i glumačke improvizacije na svakom izvođenju predstave stvaraju poseban »drajv«.

O pozorištu:

Sanktpeterburško državno akademsko dramsko pozorište »V. F. Komisarževska«  osnovano je u Lenjingradu 18. oktobra 1942. kao Gradsko pozorište. Od jeseni 1944, pozorište nosi naziv Lenjingradski dramski teatar, a 1959. dobija ime »V. F. Komisarževska«.

Danas ovo pozorište aktivno učestvuje u Novoj evropskoj pozorišnoj akciji (New European Theatre Action – NETA). Spisak zemalja u kojima je »Gradsko pozorište« gostovalo veoma je dugačak.

U najvažnija obeležja rada ovog pozorišta spadaju uzajamna gostovanja i zajednički projekti. Proteklih godina, glumci pozorišta gostovali su u Izraelu, Italiji, Albaniji, Makedoniji, Sloveniji, Nemačkoj i SAD.

Pozorište »V. F. Komisarževska« ima svoju individualnost, svoje  »lice«, kojim se izdvaja ne samo zbog istorije vezane za Veru Komisarževsku (pozorište u Pasažu, Peredvižni teatar Gajdeburova i Skarske, Teatar blokade, pozorište Radlova, Sulimova i Agamirzijana) već i zbog današnjih aktivnosti i dešavanja. Pozorište ima dugu istoriju, ali se odlikuje spojem tradicije i savremenosti i ne želi da ostane u okvirima jednog pravca. Uspostavljanje ravnoteže između tradicije i eksperimenta jedan je od glavnih ciljeva pozorišta. Pozorište je 18. oktobra 2012. proslavilo svoju sedamdesetogodišnjicu.

Umetnički direktor pozorišta je Viktor Novikov.

www.teatrvfk.ru

03.11.2015

Višnjik

PETERBURŠKA POZORIŠNA SEZONA U BEOGRADU
3
. novembar, 19 časova, Scena “Ljuba Tadić”
Sanktpeterburško pozorište Ruska antrepriza »Andrej Mironov«

A. P. Čehov
Režija: Jurij Curkani

Scenograf: zaslužni umetnik Rusije Vladimir Firer, Muzička pratnja: Vladimir Bičkovski,Snimatelj zvuka: Bogdan Zajcev, Majstor svetla: Gilad Šugajev, 

Predstava traje 3 sata sa jednom pauzom.

O predstavi

7. marta 1901, Anton Pavlovič Čehov rekao je svojoj supruzi, glumici Olgi Leonardovnoj Kniper: »Sledeći komad koji ću napisati za Hudožestveni teatar obavezno će biti smešan, veoma smešan, barem ja tako planiram«.

»Moju predstavu treba režirati melodično. Bez grubosti« – govorio je Čehov, misleći na »Višnjik«.

Premijera »Višnjika« u Moskovskom hudožestvenom teatru održana je 17. januara 1904.  Bio je to dan slavlja za Antona Čehova – posle trećeg čina obeležena je i dvadesetpetogodišnjica  njegove književne aktivnosti.

Čini se da je »Višnjik« bio postavljan na scenu u svim pozorištima sveta – da i ne pominjamo Moskvu i Sankt Peterburg. Georgij Tovstonogov je celog života sanjao da režira ovaj komad. Imajući, međutim, na raspolaganju toliko sjajnih glumica kao što su Doronina, Šarko, Makarova, Krjučkova, Tenjakova, Ema Popova, govorio je uzdišući: »Nemam Ranjevsku«.

Najsloženiji i po mnogima najbolji Čehovljev komad, »Višnjik« i dan-danas predstavlja zagonetku. U takvim pozorištima Sankt Peterburga kao što su Veliko dramsko pozorište i Aleksandrinski teatar, »Višnjik« je već »ocvao«. Ali pozorište »Andrej Mironov«, koje nosi ime glumca koji je s toliko tananosti i dubine odigrao ulogu Lopahina u postavci Valentina Plučeka na sceni Moskovskog teatra satire iz 1984, želi da »Višnjik« živi na njegovoj sceni. Da cveta.

O pozorištu

Sanktpeterburško pozorište Ruska antrepriza »Andrej Mironov« osnovao je 1. novembra 1988.  preduzetnik Rudolf Furmanov.

To je prvo rusko nedržavno pozorište, osnovano krajem osamdesetih godina XX veka, koje je u svom modelu organizacije spojilo ugovorni radni odnos s glumcima, podsticajni duh preduzetništva (anterprize) i prednosti regularnog ruskog repertoarskog pozorišta.

Rudolf Furmanov bio je prvi ruski pozorišni radnik koji je – još od revolucije i ukaza o nacionalizaciji pozorišta iz 1919 –  uspeo da ponovo stvori taj podsticajni duh pozorišnog preduzetništva (antreprize), koji je u razna vremena okupljao najbolje glumce u zemlji – izvođače predstava i koncertnih programa.

U prvih osam sezona, pozorište je stvaralo predstave iako nije imalo sopstveno sedište, te je nastupalo na scenama drugih pozorišta u Sankt Peterburgu, gostujući više puta u raznim gradovima Rusije i drugih zemalja.

Direktor – umetnički rukovodilac pozorišta – narodni umetnik Rusije, laureat državne nagrade Rusije, Rudolf Furmanov.

www.mironov-theatre.ru

22.09.2015

DISKRETNI ŠARM MARKSIZMA (49BITEF15)

Autor: Bojan Đorđev

Das Arts, Amsterdam, Holandija i TkH (Teorija koja hoda) Beograd, Srbija
Predstava je izvedena 22. i 23. septembra 2015. na Sceni “Studio JDP” u okviru 49 Bitefa 15

večera-performans od šest jela

Istražujući pojam „hrane za dušu”, Diskretni šarm marksizma je scensko uprizorenje marksističkih tekstova o klasnoj borbi i revoluciji u formi obroka sa šest jela. Publika je pozvana da javno konzumira/čita/diskutuje hranu. „Hrana” i celokupna ikonografija večere je predstavljena kroz papir i grafička rešenja, dok su prava hrana i piće posluženi kao „knjige” u biblioteci, tako da niko ne ostaje gladan.

19.09.2015

SMRT IVANA ILJIČA (49BITEF15)

L. N. Tolstoj
Režija: Tomi Janežič

Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, Srbija
Predstava je izvedena na Sceni “Ljuba Tadić” 19. septembra 2015. u okviru 49 Bitefa 15

Uprkos naslovu koji nas navodi na temu smrti, priča otvara pitanje života – kako živeti u skladu sa sobom i šta daje smisao našim životima. Predstava pokušava dotaknuti ovo veliko pitanje na najjednostavniji mogući način, bez nepotrebnih pozorišnih dodataka, sa čistim prisustvom aktera na pozornici.

18.09.2015

Elijahova stolica

Igor Štiks

ELIJAHOVA STOLICA

Režija: Boris Liješević

Dramatizacija: Darko Lukić, Adaptacija dramatizacije: Boris Liješević, Dramaturg: Branko Dimitrijević, Scenograf: Gorčin Stojanović, Kostimograf: Maja Mirković, Kompozitor:Aleksandar Kostić, Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović, Dizajn svetla: Svetislav Calić, 

Evropa, devedesetih godina. Poznati pisac Rihard Rihter, umoran od beznadežnih pokušaja da na pragu šeste decenije života svede račune sa samim sobom, progonjen demonima potpune spisateljske blokade i bračnog brodoloma koji je ostavio iza sebe, napušta Pariz i vraća se u rodni Beč, u kuću u kojoj je odrastao. Tamo će, u želji da preuredi svoju staru sobu, u jednom zidu slučajno pronaći beležnicu svoje majke i u njoj već pola veka duboko zapretenu tajnu o njihovoj porodici. Rihter želi da je odgonetne do kraja i osećajući da je to deo njegove sudbine, kreće na opasan put u opsednuto Sarajevo i na još opasniji, sudbonosni put prema samom sebi…

Predstava Elijahova stolica nastala je na osnovu istoimenog romana Igora Štiksa u dramatizaciji Darka Lukića, a u koprodukciji sa sarajevskim Internacionalnim teatarskim festivalom MESS. Na 45. Bitefu osvojila je prvu nagradu festivala, Grand prix „Mira Trailović“. Na 16. Teatar festu „Petar Kočić“ u Banjaluci osvojila je nagradu za najbolju predstavu.

Dinamika ove potresne priče jedne ličnosti smeštene između ličnih problema i surovih ’klješta istorije’ gradi se i na svedočenju o još svežim sećanjima na potresna zbivanja u Sarajevu u prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka.  (DANAS)

 Što ne mogu deklaracije, može pozorište. (…) Svestan  snage teksta, reditelj Liješević sublimiranim  dodirima  razrešava i intimna pitanja epohe.  (RTS)

Predstava je u više navrata gostovala u Sarajevu, kao i u Beču, Zagrebu, Ljubljani, u Crnoj Gori (Cetinje, Tivat, Podgorica), Rijeci (gde je osvojila pet  nagrada – za najbolju predstavu, režiju, dramaturgiju, mušku i žensku ulogu), u Kopru, Klužu, Banjaluci (gde je dobila nagrade za najbolju glumu i predstavu u celini), Mladenovcu, Vranju, Somboru.

Premijera: 16/10/2010

1h 40min, bez pauze

Evropa, devedesetih godina. Poznati pisac Rihard Rihter, umoran od beznadežnih pokušaja da na pragu šeste decenije života svede račune sa samim sobom, progonjen demonima potpune spisateljske blokade i bračnog brodoloma koji je ostavio iza sebe, napušta Pariz i vraća se u rodni Beč, u kuću u kojoj je odrastao. Tamo će, u želji da preuredi svoju staru sobu, u jednom zidu slučajno pronaći beležnicu svoje majke i u njoj već pola veka duboko zapretenu tajnu o njihovoj porodici.

 

http://www.youtube.com/watch?v=YHuEN_sSejU&feature=player_detailpage

15.09.2015

NARODNA DRAMA (POZORIŠTE “BORA STANKOVIĆ” IZ VRANJA)

Olga Dimitrijević
Režija: Snežana Trišić

Scenografija: Snežana Trišić, Izbor muzike: Olga Dimitrijević i Snežana Trišić, Kostimograf:Ema Bogdanović, Muzičar: Marko Mitrović, Izrada scenografije: Dragoje Vasojević

Gostovanje pozorišta “Bora Stanković” iz Vranja
Predstave je izvedena 15. 09.2015. na Sceni Studio JDP u okviru Nedelje ponosa

Kroz srpsku istoriju kafane su uvek bile nezaobilazne institucije u kojima su se prelamale najveće “Narodne drame”. Na kafanskim stolovima u jednoj od srpskih zabiti u sudaru porodične sreće i slobodne ljubavi, rodiće se pesma. Ova drama se peva i njen vapaj traje dokle god kafanski stoljnjaci, upijaju suze nesrećnih ljubavi a patrijarhat rađa sinove ubice.Probali smo da volimo – pevali smo. Probali mo da ubijamo – pevali smo. Probali smo da pevamo – umrli smo.

Narodna drama pokreće ključne probleme autoritarnosti i  nejednakopravnosti u srpskom društvu. Ovo je pastoralna slika dogme patrijarhata i njegovog nasleđa koje su ustaljene u svim strukturama našeg društva.  Kroz institucionalni i zakonodavni sistem, društveni i porodični život uspostavlja se hijerarhijski profil nacije. Taj profil marginalizuje razne manjinske grupe i organizacije ili još gore, izražava netoleranciju, netrpeljivost i čini nasilje nad njima. Odupreti se tom profilu nacije i napraviti iskorak u borbi za svoju drugačijost, je već, po sebi, drama – naša narodna drama.

Pobuna protiv strogog porodično klišea, nasleđenih bračnih običaja i obaveza i stereotipiziranja srpske žene u sveticu-majku ili kurvu –pevaljku , opevana je u ovoj drami kroz izraz i krik lezbejske ljubavi. Ta ljubav smeštena je u jednu od blatnjavih srpskih varošica u kojoj je zakasnela tranzicija izvitoperila pastoralnost sela u šićardžijsku lokalnu politiku sitnih preduzetnika i mufljuza. Izvorni partijarhat pretvara se u potencijalno preteći ineresni sistem u trci za sitnim i krupnim kapitalom. U njemu je čista , slobodna, neprofitabilna, nekonvencionalna   ljubav nepoželjna i alarmira na potrebu promene položaja žene u društvu  ali i na promenu položaja svih ljudi u tom društvu. U takvom poretkuindividualnost je nepoželjna a pojedinac ne ume ili se boji da proba da promeni svoj položaj.   Ako se to desi, kao u Narodnoj drami, onda je  samo izuzetak, incident ili nesrećan slučaj koji nam obruka celu familiju, krv i poreklo .

Sudbine se odigravaju kao po nekom nesleđenom ‘s kolena na koleno’  prenošenom scenariju dobro poznatih sevdalinki. Kada se takav melodramski zaplet mitologizuje, mitomanizuje i  proširi na tragediju širih razmera o herojstvu, nemoći, ropstvu i slobodi žene i njene ljubavi, videćemo, da li je moguća pobuna protiv sudbine u kafanskoj pesmi zapisane?

Reč reditelja

28.08.2015

1 DA LI STE BILI OVDE? 2 NE, OVO JE PRVI PUT – VEČE SA ROBERTOM VILSONOM

Režija: Predavanje Roberta Vilsona

Trajanje: 3h

Predavanje Roberta Vilsona, u tročasovnom trajanju, pruža nam uvid u njegov impresivni estetski univerzum. Upečatljiv vizuelni opus – na stotine slika koje je Vilson stvorio tokom svoje plodne karijere – predstavlja intiman portret njegovog stvaralačkog procesa. Među priznata dela za operu i pozorište ubrajaju se pre svega scenska rešenja za Pučinijev Madam Bateflaj, Vagnerov Prsten Nibelunga, Mocartovu Čarobnu frulu, Ibzenov Per Gint, ali i ona po kojima ćemo ga pamtiti ceo život, kao što su Pogled gluvonemogPismo za kraljicu ViktorijuAjnštajn na plaži (u saradnji sa kompozitorom Filipom Glasom), Crni jahač, The CIVIL warS... Na kraju predavanja, publika će kroz seriju pitanja i odgovora biti u mogućnosti da nadalje istraži svet Roberta Vilsona.

Predavanje je na engleskom jeziku.

CENTAR VOTERMIL (WATERMILL CENTER)

Votermil je kreativna, ogledna radionica za stvaranje performansa – laboratorija izvođačkih umetnosti – a osnovao ju je Robert Vilson kao jedinstveno utočište namenjeno mladim, perspektivnim umetnicima iz celog sveta – središte rađanja i razvijanja novih ideja. Votermil inspiraciju pronalazi u svim oblastima kako umetnosti i kulture, tako i društvenih i prirodnih nauka. Centar Votermil je globalna zajednica umetnika koja počiva na zajedničkom životu i radu unutar impresivne kolekcije artefakata, svojevrsne Vilsonove umetničke zbirke. Centar nudi stvaralačko utočište nadolazećoj, budućoj generaciji umetnika, promovišući njihov rad posredstvom mreže međunarodnih institucija koje podržavaju nove interdisciplinarne pristupe umetnosti.

Neki od najpoznatijih svetskih umetnika učestvovali su u programima Centra Votermil: Triša Braun, Dejvid Bern, Lusinda Čajlds, Filip Glas, Izabel Iper, Žana Moro, Lu Rid, Miranda Ričardson, Dominik Sanda, Suzan Zontag, kao i sam Robert Vilson. Pozorišta i muzeji širom sveta prihvatili su na desetine projekata koji su prvobitno razvijeni u Centru Votermil.

Po mišljenju Džesi Norman Votermil je svakako najbolje osmišljena umetnička škola, ako ne računamo Pjera Buleza koji je osnovao IRCAM u Parizu. Jedinstveni dar i harizma Roberta Vilsona pružaju snažnu osnovu za stvaranje i promovisanje svega što zapravo mislimo da buduće pozorište donosi – novu viziju i sintezu svih umetnosti.

Fondacija Berd Hofman Voter Mil upravlja Centrom i koordinitor je svih umetničkih programa. Pored toga, Centar je osnovao i mrežu saradnje sa lokalnim ali i međunarodnim kulturnim i obrazovnim institucijama. Umetnički programi Votermila finansirani su uz nesebičnu podršku što pojedinaca, što fondacija, što korporacija i državnih institucija.

Od svečanog otvaranja novih objekata u julu 2006, Votermil centar nudi širok izbor programa i aktivnosti tokom cele godine. Za popularni letnji – InternationalSummer Artsprogram, Vilson poziva 60-80 umetnika koji dolaze iz preko 25 zemalja (zasad 48 zemalja sveta) na 4-5 nedelja intenzivnog kreativnog istraživanja. Preporučujemo dnevne radionice sa gospodinom Vilsonom i njegovim saradnicima, ukoliko želite da prisustvujete razvijanju njihovih novih projekata u svim domenima umetnosti. Centar takođe privlači mnoge mlade, buduće umetnike, kojima Vilson u svojstvu mentora pomaže da stvaraju i usavršavaju sopstvene umetničke projekte. Ambiciozno osmišljen program u Votermilu završava se serijom predavanja čiji je cilj da budućim mladim umetnicima ponudi vreme i prostor kako za stvaranje novih, autentičnih radova u svim umetničkim domenima i srodnim disciplinama, tako i bliži kontakt sa institucijama, umetnicima i kolegama, te podršku u (daljem) umetničkom i profesionalnom razvoju.

Jesenji i prolećni program (Fall/Spring Residency Programs) podrazumeva boravak umetnika u Centru, traje od septembra do juna i visokog je profila, pošto uključuje rad sa timom istaknutih predavača-praktičara u oblasti umetnosti i kulture kao što su: Robert Vilson, Marina Abramović, Alana Hajs, Albert Mejzels, Žerar Mortije, Džon Rokvel, Džonatan Safran For, Ričard Senet, Najk Vagner itd. Pomenuti tim vrši selekciju u okviru 15 grupa i odatle bira pojedince – umetnike, istraživače i predavače koji bi tokom boravka u Centru sarađivali u okviru Votermilovih radionica. Rezidenture u Votermilu umetnicima nude i dodatne obrazovne programe sa školama i drugim institucijama; javne događaje poput otvorenih proba i predavanja, seminare i simpozijume; kao i obilazak zgrade i okruženja.

Londonska umetnica, poznata po svojim performansima i video radovima, Darija Martin piše o svom iskustvu u Centru: Bodrili su nas da koristimo prostor kad god nam i kako god nam odgovara… Takođe, uživali smo, pošto smo bez bojazni mogli da razgledamo Vilsonovu neverovatnu umetničku kolekciju, artefakte koji nisu bili zaštićeni staklom…  Svojom provokativnom teksturom, ove skulpture budile su našu inspiraciju i kreativnost… Mir, spokoj kojim Votermil odiše zaista je dragocen. Mogli smo da posmatramo kako nam vlastite misli lutaju uokolo kao pri meditaciji.

Webpage www.watermillcenter.org

 

ROBERT VILSON
Zvanična biografija (kraća verzija)

List Njujork tajms proglasio je Roberta Vilsona za “predvodnika u svetu eksperimentalnog teatra i istraživača koji suvereno vlada scenskim vremenom i prostorom.”

Rođen u gradu Vako, u Teksasu, Vilson spada među najistaknutije stvaraoce u svetu vizuelnih i izvođačkih umetnosti. Njegovi pozorišni radovi obuhvataju širok izbor i nekonvencionalan spoj umetničkih medija – ples, pokret, dizajn svetla, skulpturu, muziku i tekst. Njegov vizuelni scenski opus estetski je upečatljiv i pun emocionalnog naboja; otud i ne čudi što su njegovi radovi naišli na odobravanje publike i kritike širom sveta.

Nakon školovanja na Univerzitetu u Teksasu i Pret Institutu u Bruklinu, Vilson je osnovao performans-kolektiv sa sedištem u Njujorku Škola za ptice Berd Hofman sredinom 1960-ih, i razvio prepoznatljiv autorski rukopis.

Na listi Vilsonovih umetničkih saradnika nalaze se i mnogi drugi umetnici i muzičari, kao što su: Hajner Miler, Tom Vejts, Suzan Zontag, Lori Anderson, Vilijem Barouz, Lu Rid i Džesi Norman. Vilson je takođe obeležio naše doba inscenirajući remek-dela svetske klasike kao što su: Beketov komad Posljednja Krapova traka ili Bihnerov Vojcek, Pučinijeva operaMadam Baterflaj, Debisijeva Peleas i Melisanda ili Brehtova/Vajlova Opera za tri groša, La Fontenove Basne, Homerova Odiseja

Vilsonovi crteži, slike i skulpture predstavljeni su širom sveta na brojnim samostalnim i grupnim izložbama, a njegovi se radovi mogu videti kako u okviru privatnih kolekcija, tako i u muzejima širom sveta.

Vilson je nominovan za Pulicerovu nagradu, a dobitnik je brojnih prestižnih priznanja, kao što su: Primo Ibi (dvaput), Zlatni lav venecijanskog Bijenala, nagradaLorensOlivije… Vilson je takođe izabran za člana Američke akademije umetnosti i književnosti, a Francuska ga je imenovala odlikovanjem Commandeur des Arts et des Lettres.

Vilson je osnivač i umetnički direktor Centra Votermil, ogledne radionice (laboratorije) za scenske i izvođačke umetnosti u Votermilu, u državi Njujork.

Predavanje finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Stranica 3 од 512345