16.10.2017

Fizičar kao romanopisac – predavanje Alena Lajtmena, autora Ajnštajnovih snova

Povodom premijere predstave Ajnštajnovi snovi u režiji Slobodana Unkovskog, autor romana Alen Lajtmen je 16. oktobra u 12 časova na Sceni “Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta održao predavanje Fizičar kao romanopisac, o vezi umetnosti i nauke.

Alen Lajtmen je govorio o razlikama i sličnostima u načinu na koji naučnici i umetnici vide svet, oslanjajući se na vlastito iskustvo fizičara i romanopisca. Razlike se tiču imenovanja stvari (u nauci) naspram njihovog neimenovanja (u umetnosti), načina na koji se u nauci pitanja uokviruju odgovorima, a u umetnosti ostaju bez odgovora. Sličnosti se odnose na traganja za lepotom i istinom, kao i na sličnosti u stvaralačkom procesu. Alen Lajtmen će se osvrnuti na dela i ličnosti velikih naučnika kao što su Ajnštajn i Fejnman, i velikih pisaca poput Rilkea i Džojsa.

Alen Lajtmen je američki pisac, fizičar i osnivač Fondacije Harpsvel (Harpswell Foundation), neprofitne organizacije s misijom da „pruži pomoć novoj generaciji žena lidera u jugoistočnoj Aziji“. Rođen je 1948, školovao se na Prinstonu (Princeton) i Kalifornijskom institutu za tehnologiju (California Institute of Technology), na kom je odbranio doktorat iz oblasti teorijske fizike. Ima pet počasnih doktorata. Lajtmen je radio na fakultetima Harvard i na Masačusetskom institutu za tehnologiju (Massachusetts Institut of Technology) i bio prvi koji je dobio dvostruko nameštenje, u oblasti prirodnih i društvenih nauka. Sada je u zvanju istaknutog profesora (professor of the practice) na polju društvenih nauka. Njegova naučna istraživanja u oblasti astrofizike tiču se crnih rupa, teorije relativiteta, procesa radijacije i kretanja zvezdanog sistema. Njegove radove objavljuju časopisi i izdavači Atlantic, Granta, Harper’s, the New Yorker, the New York Review of Books, Salon i mnogi drugi. Često su njegovi radovi među najbolje ocenjenim u godišnjim pregledima New York Times-a. Napisao je šest romana, nekoliko zbirki eseja, memoare, narativnu poemu u formi knjige, kao i nekoliko naučnih knjiga. Roman Ajnštajnovi snovi postao je međunarodni bestseller. Preveden je na više od četrdeset jezika i postao je tekstualni predložak za desetine nezavisnih pozorišnih i muzičkih obrada širom sveta. Roman Dijagnoza (Diagnosis) ušao je među finaliste za nagradu “National Book Award”. Njegove najnovije knjige su Slučajni univerzum (The Accidental Universe) koju je sajt Brain Pickings odabrao među najboljih deset u 2014, i memoari Privatni bioskop  (Screening  Room), koje je Washinton Post odabrao za jednu od najboljih knjiga u 2016. Lajtmen je član Američke akademije umetnosti i nauke.

Ulaz uz kartu koju možete preuzeti na blagajni pozorišta.
Predavanje je na engleskom jeziku uz obezbeđen simultani prevod na srpski.

28.09.2017

Sneg (51Bitef17)

28. septembra 2017. realizovano je gostovanje Talija teatra iz Nemačke u okviru 51 Bitefa 17

Orhan Pamuk
SNEG
Režija: Ersan Mondtag

Scenografija: Paula Wellmann, Kostim: Josa Max, Muzika: Маx Аndrejewski, Dramaturgija: Matthias Günther, Učestvuju: Pascal Houdus, Marie Löcker, Thomas Niehaus, Cathérine Seifert, Steffen Siegmund, Tilo Werner, Sebastian Zimmer, Fotografija: Armin Smailović

Mladi berlinski reditelj Ersan Mondtag, poreklom iz turske zajednice, jedna je od vodećih zvezda u usponu pozorišta nemačkog govornog područja. Na Bitefu će biti prikazane dve Mondtagove predstave, čime njegov rad dobija ono što dosada nije imao u većoj meri – najširu međunarodnu vidljivost – dok festival obnavlja i učvršćuje svoju izvornu ulogu spajanja kultura i promovisanja najinventivnijih svetskih umetnika. Predstava u produkciji čuvenog Talijateatra iz Hamburga zasnovana je na epskom materijalu, romanu Sneg turskog nobelovca Orhana Pamuka. NJegov istovremeno glavni junak i narator, kojeg još zovu Ka (jasna aluzija na junaka Procesa), kreće na „epsko” putovanje u zavičaj, vraća se iz Nemačke u Tursku, gde će postati učesnik i svedok oniričnog kolopleta dramatičnih, kafkijanskih događaja u kojima se, na više ravni, prelama sukob između islamističke i sekularne Turske. Od ove građe reditelj pravi ironično političko pozorište, s elementima treš poetike, koje se duhovito poigrava prepoznatljivim elementima turske kulture, u rasponu od derviških plesova do arhitekture parnih kupatila.

O PREDSTAVI

U nameri da napiše reportažu o samoubistvima zabrađenih mladih žena, pesnik Ka se vraća u grad Kars na istoku Anatolije, posle dvanaest godina izgnanstva u Nemačkoj. Sneg koji neprekidno pada tri dana, u potpunosti odseca grad od ostatka sveta. Na gradskim izborima očekuje se pobeda islamističkog kandidata. U jednom pozorištu dolazi do svađe tokom izvođenja didaktičkog komada iz doba Ataturka, kojim se proklamuje skidanje velova. Mogu li žene biti naterane na taj potez? Šta nosi veću težinu: razumna odluka sekularne države ili pravo pojedinca da javno iskazuje svoja verska ubeđenja? Situacija eskalira kada pripadnici sumnjive vojne organizacije zauzmu pozornicu tokom predstave i, pod vođstvom glumca Sunaja Zaima, pretvaraju se da spasavaju državu od islamista. Pesnik Ka pokušava da razotkrije političku zaveru, ali biva upleten u sukob između turskih i kurdskih nacionalista, između vojske i islamskih fundamentalista. Za reditelja Ersana Mondtaga, roman Sneg Orhana Pamuka predstavlja snažno i aktuelno delo. Ovim delom, napisanim pre 11. septembra 2001, Pamuk je imao nameru da putem grada Karsa prikaže stanje u čitavoj Turskoj. Posle napada na Svetski trgovinski centar, Pamuk je shvatio da su problemi Turske problemi sveta. Danas Pamuk apeluje na Zapad: „Molim vas da pravite razliku između islamskog sveta i političkog islama! Molim vas da pravite razliku između političkog islama i radikalnih fundamentalista! Napadi kakav je onaj koji je izvršen na redakciju lista Šarli ebdo pokreću emocije koje brišu te razlike. A to je užasno!”

26.09.2017

Tri zime (gostovanje Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba)

Predstava je izvedena na Sceni “Ljuba Tadić” 29. maja 2017.

Autor: Tena Štivičić

Režija: Ivica Buljan
Scenograf: Aleksandar Denić, Kostimografkinja: Ana Savić Gecan, Kompozitor: Mitja Vrhovnik Smrekar, Dizajn svetla: Sonda4, Video: Toni Soprano, Dramaturg: Mirna Rustemović,

U zimi 1945. godine majka i kći s mužem i tek rođenom djevojčicom po partijskome ključu useljavaju u vilu endehaškoga emigranta. Kuća je naizgled prazna, ali ipak krije jednu preostalu stanarku i majčinu staru poznanicu. U zimi 1990. godine obitelj Kos okuplja se u istoj kući na karminama. Vrijeme je uoči Domovinskoga rata, nova država je još u povojima. Nekadašnje podjele i stare polemike ponovno izlaze na površinu, dok s novim naraštajima izviru nova pitanja. U zimi 2011. godine u kući se priprema vjenčanje i obitelj Kos je ponovno na okupu. U osvit ulaska u Europsku uniju zatvaraju se neka obiteljska poglavlja i prekidaju duge šutnje dok novi moćnici vođeni samo ideologijom kapitala kroje sudbinu kuće u kojoj se i dalje talože godine i sjećanja…

Tena Štivičić je hrabro predstavila prijelomne trenutke svoje osobne i hrvatske povijesti. Drama je s velikim uspjehom praizvedena u Londonu, u New Yorku je osvojila uglednu nagradu Susan Smith Blackburn Prize, dok je izvedbom u zagrebačkome Hrvatskom narodnom kazalištu u režiji Ivice Buljana, doživjela nepodijeljeno oduševljenje, postavši pravim hitom.

Ansambl predstave

2011.

Maša Kos, šezdeset i nešto godina – Ksenija Marinković
Vladimir (Vlado) Kos, njezin muž, oko 70 – Dragan Despot
Alisa Kos, njihova starija kći, 36 – Jadranka Đokić
Lucija Kos, njihova mlađa kći, 31 – Luca Anić
Dunja Kralj, Mašina sestra, šezdeset i nešto – Barbara Vicković
Marko Horvat, susjed, 40 godina – Mislav Čavajda

1990.

Maša Kos (45) – Ksenija Marinković
Dunja Kralj (udana Dolinar) (42) – Barbara Vicković
Vladimir Kos (46) – Dragan Despot
Švabo (Karlo Dolinar) (43), Dunjin muž – Bojan Navojec
Karolina Amruš (92) –  Nina Violić
Igor Marević (44), obiteljski prijatelj – Franjo Kuhar
Aleksandar Kralj (73), Mašin i Dunjin otac – Siniša Popović

1945.

Ruža Kralj (27), Mašina i Dunjina mama – Mada Peršić
Aleksandar Kralj (30), njezin muž – Silvio Vovk
Monika Vinter (45), Ružina mama – Alma Prica
Karolina Amruš (47) – Nina Violić
Marinko (40), službenik – Slavko Juraga

Članovi baleta: Rieka SUZUKI, Simon YOSHIDA

http://www.hnk.hr/predstave/tri-zime-2/

07.09.2017

Faust

Johan Volfgang Gete

FAUST (GOSTOVANJE SNG DRAMA IZ LJUBLJANE)

Režija: Tomaž Pandur

Koproducent : Festival Ljubljana, Prevod: Božo Vodušek, Erika Vouk, Adaptacija: Livija Pandur, Dramaturgija: Livija Pandur, Scenografija: Sven Jonke (Numen), Kostimografija: Felype de Lima, Autor videa: Dorijan Kolundžija, Kompozitor: Silence (Boris Benko, Primož Hladnik), Lektor: Tatjana Stanič, Dizajn svetla: Tomaž Pandur, 

Predstava se izvodi sa titlom na srpskom jeziku.

Reditelj Tomaž Pandur ponovo se bavi jednim od najvećih mitova u Evropi. Iako je priča o Faustu bazirana na srednjovekovnoj legendi o čoveku koji je prodao dušu đavolu, u stvari, govorimo o osećanjima otuđenja modernog čoveka i njegove potrebe za razumevanjem sebe i sveta u širem kontekstu.

Premijera: 21. 09. 2015 Križanke, 30. 10. 2015 SNG Drama Ljubljana

07.09.2017

OKP ljubav

OKP LJUBAV (L-E-V / TEL AVIV)

Režija: Sharon Eyal, Gai Behar

Muzika, dizajn zvuka: Ori Lichtik, Dizajn svetla: Thierry Dreyfus , Kostim: Odelia Arnold u saradnji sa Sharon Eyal, Gai Behar, Rebecca Hytting, Gon Biran, 

14. Beogradski festival igre 

Na repertoaru 11. aprila 2017.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) je vrsta neuroze koja u navratima postavlja izazove u ljubavi i životu. Snažan komad, odigran u ritmu pulsirajuće tehno muzike koju je osmislio di-džej Ori Lihtik, govori o ljubavi koja uvek izostaje, ili o ljubavnicima koji stalno jedno drugome nedostaju. Odsustvo sinhronizacije! Kao kada jedna osoba leže u krevet, a druga ustaje iz njega. Poput nečega što je celo i netaknuto, a ima puno nedostataka u sebi. Ovo delo je posvećeno nedostacima.

Vidim sve u ovom komadu veoma mračno, kao u senkama, ti i tvoj odraz igrate. Najveći deo insipracije, dolazi iz teksta „OKP“, Nila Hilborna. Za mene je ovaj tekst zaista moćan, jer osećam da me pokreće. Nisam mogla da prestanem da čitam. Rečenice su već bile koreografija, kalup u koji možete staviti svoju inspiraciju, ili sebe samog. Po prvi put se zaplet oblikovao u mojoj glavi, mnogo pre nego što smo počeli da radimo. Unapred sam znala osećaj i osetila mirise. Kao kraj sveta, bez milosti. Miris cveća, ali izuzetno težak. Propadanje u rupu, bez mogućnosti povratka. Puno buke, u očajanju za tišinom. Ne radi se o prostoru u kome želim da napravim nešto tužno, već o potrebi da isčupam crni kamen koji nosim u grudima.

Sharon Eyal

Igračica i koreografkinja Šaron Ejal je rođena u Jerusalimu. Igrala je sa Kompanijom Batševa od 1990- 2008. godine, i počela da stvara koreografije u okviru kompanijskog projekta “Batševini igrači kreiraju”. Radila je kao saradnik umetničkog direktora ove trupe, u periodu 2003-2004. godine, i kao stalni koreograf kompanije od 2005-2012. godine. Tokom 2009. godine, počela je da stvara komade za plesne kompanije, širom sveta: “Killer Pig” (2009) i “Corps de Walk” (2011) za Carte Blanche iz Norveške; “Too Beaucoup” (2011) za Hubbard Street Dance iz Čikaga i “Plafona” (2012) za nemačku Plesnu kompaniju Oldenburga. Godine 2013., osniva trupu L-E-V, zajedno sa svojim dugogodišnjim saradnikom Gajom Beharom. Prethodne godine premijerno je izvedena njihova postavka “Crno bez naslova” za Plesnu kompaniju Opere Geteborga. Šaron Ejal je dobitnica mnogih nagrada, uključujući i Nagradu Ministarstva kulture Izraela (2004) za mlade stvaraoce, i Landau nagradu za scenske umetnosti (2009). Godine 2008., ponela je titulu Izabranog umetnika Fondacije za kulturnu izuzetnost Izraela.

Gaj Behar je imao značajnu ulogu u kreiranju noćnog života Tel Aviva, ali  takođe i kao kurator multidisciplinarnih umetničkih događaja, u periodu od 1999-2005. godine.  Sa Ejalovom je prvi put sarađivao na predstavi  “Bertolina”, 2005, i od tada neprekidno deluju zajedno.

Od 2006. godine, saradnici Šaron Ejal i Gaj Behar predstavljaju značajan glas umetničke zajednice, stvarajući originalna i od kritike izuzetno cenjena dela za Kompaniju Batševa i druge ugledne trupe širom sveta. L-E-V je kulminacija dugogodišnje saradnje i jedinstvenih umetničkih trenutaka koje Šaron Ejal i Gaj Behar, praćeni beskrajno originalnom muzikom Orija Lihtika, donose u izvođenju žestoko talentovanih igrača koji se kreću sa izražajnom preciznošću. L-E-V se hrani novim tehnologijama, i integriše ih bez napora i nenametljivo u dela pomešanih umetničkih disciplina, koje podjednako mogu biti izvedene u tehno klubu ili u operi. L-E-V je ušće pokreta, muzike, rasvete, mode, umetnosti i tehnologije – gde svaki činilac nosi jedinstvenu izražajnost i emotivno bogatstvo. Kompanija ispunjava cilj stalnog pomeranja i angažovanja najšireg spektra nove publike i saradnika.

Najvažnije nasleđe Šaron Ejal i Gaja Behara je leksikon pokreta, koji ih razlikuje od svih drugih umetnika. To je njihov lični jezik, prepun strasti, i u isto vreme, predivno delikatan. Igrači se kreću poput ljudi iz druge kulture, telima koja se različito pokreću noseći svet sopstvenih slika i sećanja.

25.11.2016 ,

POKOJNIK (PRODUKCIJA FDU)

Branislav Nušić
Režija: Igor Vuk Torbica

Premijera: 15/05/2012 (FDU, Scena „Mata Milošević”), 28/09/2012 (Teatar „Bojan Stupica“)
Poslednje izvođenje:

  • Rina Andrijana Oliverić
  • Spasoje Blagojević Dejan Dedić
  • Mile Lazar Đukić
  • Anta Stefan Bundalo
  • Ljubomir Protić Željko Maksimović
  • Milan Novaković Branislav Zeremski
  • Pavle Marić Marko Janketić
  • Mladen Đaković Ivan Mihailović
  • Aljoša Aleksandar Marković
  • gospodin Đurić Bane Jevtić
  • Muzičari Marko Marić, Aleksandar Savić, Nikola Ulemek

Dramaturzi: Tamara Bijelić, Maša Seničić
Organizatori: Pavle Jakičić, Kristijan Šujević
Scenograf: Veljko Stojanović
Kostimograf: Ivana Čemerikić
Kompozitor: Marko Marić
Fotograf: Jelena Veljković
Dizajneri zvuka: Mlađan Matavulj, Srđan Milovanović

Trajanje: 1h 20 min, bez pauze

Produkcija Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu
Projekat je realizovan u saradnji sa Sekretarijatom za kulturu Skupštine grada Beograda.

„Pokojnik je smešten u kasne sedamdesete godine – period u kome je komunistička partija, na čelu sa drugom Titom, vršila velike čistke liberala i tehnomenadžera, nakon čega je ponovo uspostavila i učvrstila nove strukture podobnih i pogodnih partijskih ljudi. Naš Pokojnik upire prstom upravo u taj fenomen, koji je socijalistički sistem u toku perioda Jugoslavije ustoličio (a koji u Srbiji i dalje živimo), a to je da vladaju nepotizam i protekcija štićenika po porodičnoj i partijskoj liniji, ili prostije rečeno: da se sve može – „preko veze““.

 

 

05.11.2016

AGHET (KONCERT / NO BORDERS ORCHESTRA I DRESDNER SINFONIKER)

Koncert je izveden na Sceni “Ljuba Tadić” 5. novembra 2016. u 20h

No Borders Orchestra i Dresdner Sinfoniker
Dirigent: Premil Petrović
Solisti: Matthias Worm (viola), Araik Bartikian (duduk), Marc Sinan (e-gitara i glas)
Dresdner Kammerchor i AuditivVokal

Aghet je zajednički umetnički poduhvat No Borders Orchestra i Dresdner Sinfoniker, posvećen pamćenju genocida nad Jermenima i apelovanju na savest savremenog sveta u  odnosu na ljude koji su progonjeni danas.

U nazivu projekta je reč Aghet (u prevodu: velika nesreća / velika katastrofa) kojom Jermeni označavaju tragično iskustvo od pre jednog veka. Nestalo je skoro milion i po života. Kultura sećanja je dug prema žrtvama, a kultura mira i dijaloga obaveza je prema budućim generacijama. Iz tog uverenja, renomirani solisti i ansambli okupili su se oko programa sačinjenog od dela savremenih autora: Turčina Zeynepa Gedizlioglua, Jermenina Vachea Sharafyana i Nemca Helmuta Oehringa.

I na prostoru nekadašnje Jugoslavije se još leče rane iz 1990-ih. No Borders Orchestra nastao je s namerom da doprinese procesu pomirenja i čine ga vrsni muzičari iz svih do juče zaraćenih balkanskih nacija. To što je uz vrhunske Drezdenske simfoničare deo Aghet-a, za No Borders Orchestra je prirodan sled stvari.

Beograd će čuti ovaj program posle Drezdena i Berlina, a pre Jerevana i Istanbula. To je muzika koja ne miluje uši. Ona grebe celo biće. Ali, pomaže.

02.11.2016

HAJMATBUH (NARODNO POZORIŠTE SOMBOR)

Predstava je izvedena na Sceni “Ljuba Tadić” 2. novembra 2016. u 20h
Prvobitno je bilo predviđeno da se predstava izvede na Sceni “Ljuba Tadić” 24. 02. 2016. u 20h, ali je izvođenje otkazano zbog bolesti glumca.

Kaća Čelan
Režija: Gorčin Stojanović

Scenografija i izbor muzike: Gorčin Stojanović, Kostimografija: Lana Cvijanović

Gostovanje Narodnog pozorišta Sombor

Reč reditelja

„Strancem se može biti samo u zavičaju“, kaže Slobodan Šnajder. „Dom je gde je srce/ dom je tako daleko/, dom je samo osećanje / dom je – zaboravih“, peva Lena Lovič. Između zaborava i stranstvovanja „u zemlji svoji, na baštini tuždi“ valja se život u ovoj drami, u ovoj predstavi, ovde oko nas. Valja se teško, s mukom, u stalnom traženju smisla, pa ipak – to je život. U životu učestvuju oni koji mogu podneti intenzitet besmisla, protivstavljajući mu ljubav, nežnost, uzajamnost, solidarnost, milosrđe. Život je stvar srca. O tome hoće govoriti ova naša predstava, o tome je reč kod Kaće Čelan, iz Ratkova kraj Odžaka, kraj Sombora, kraj Novog Sada, kraj Dunava, kraj Balkana, kraj Evrope, kraj Atlantika. Kaća sada gleda u vodu Tihog okeana. Šta tamo vidi? Sve ravno, bokte, k’o Bačka.

Stranica 3 од 812345...Poslednja »