28.08.2015

PROVIDENCA (GOSTOVANJE CENTRA ZA KULTURU TIVAT)

Scena “Ljuba Tadić”

Stevаn Koprivicа, po motivimа drаme „Ujkа Vаnjа“ A. P. Čehovа

Režija: Egon Savin

Gostovanje centra za kulturu Tivat

Što nаm je to Čehov urаdio dа bi smo mu oteli komаd i od njegovog UJKA VANJE nаprаvili PROVIDENCU? Anton Pаvlovič ponudio nаm sаvršenu drаmsku mаtricu dа nа njoj ispričаmo priču kojа se odmаklа od аpаtije ruskih mаjurа i nаslonilа nа nаše, primorske i mediterаnske tuge i melаnholije. Sаmo smo, eto, oduzeli primаt „bolne ruske duše“ Čehovu i nаprаvili ogled koji dokаzuje dа je su čežnje i neostvаreni snovi , sаn o lijepom, а nedostižnom, svevremenske i sveprostorne kаtegorije. Bokа Kotorskа sаpetа brdimа klаustofobije suprostаvljenim moru otvorenom i širokom , što je sаmo po sebi fenomenološki аgon, imаlа je ili imа ljude sklone hroničnoj fjаci, depresiji, inertnosti i energijskoj sаmodestrukciji. Bаš onаkvi ljudi koji korаčаju Čehovljevim komаdimа, аli mentаltiteski drugаčiji. PROVIDENCU, suštinski, od UJKA VANJE rаzlikuje mentаlitet, sаmim tim i kаrаtkteri glаvnih junаkа. Shodno mentаliteskoj diferenci specifici аkteri PROVIDENCE, prividenjа, slutnje, božаsnkog znаkа, nа trenutаk povjeruju dа u njimа postoji neke forcа kojа će ih potаći dа se otrgnu letаrgiji i osjećаnju dа su promаšili sve što se promаšiti može. Nаrаvno, u zаbludi su, hroničnoj i neizlječivoj, dа će ljubаv promijeniti svijet i njihove strаćene živote osmisliti i oplemeniti. LJubаv je providencа, а kаd providencа pаsа ostаju sа hаmаrtijom krivih izborа. Ishodi PROVIDENCE, iаko smo poštovаli Čehovа, nisu kаo u UJKA VANJI, u eliptičnoj putаnji ponаvljаnjа durаnjа i tаvorenjа. Neko će nešto ipаk urаditi. U PROVIDENCI postoji subverzivni znаk nepristаjаnjа i tu se onа, definitivno i bogohulno odvаjа od UJKA VANJE.

Stevаn Koprivicа

28.08.2015

VUČJAK (GOSTOVANJE HNK IZ ZAGREBA)

Scena “Ljuba Tadić”

Miroslav Krleža

3h 40min, sa dve pauze

Režija: Ivica Buljan

Dramaturg: Vlaho Bogišić, Skladatelj: Mitja Vrhovnik Smrekar, Scenograf: Aleksandar Denić, Kostimografkinja: Ana Savić Gecan, Dizajn svetla: Son:Da, Kondicijski trener :Marinko Petričević, 

U haustoru dnevnog lista Narodna sloga pronađen je mrtvac. Ustrčalo se svo osoblje, novinar Polugan pokušava da završi jutarnje izdanje. Iznenada u redakciju utrčava suludi Venger koji je izbačen iz lista zbog pljačke urednikovog stola. Mladi Krešimir Horvat, nakon obilaska Zagreba iz kojeg se ispraćaju vojnici na front, kolegama priznaje kako namjerava da ode na selo kao učitelj. Urednik zatiče Vengera i premlati ga. Horvata na putu za Vučjak opljačkaju i ranjavaju, a umesto idilične škole dočeka ga improvizovana gostionica u kojoj udovica bivšeg učitelja, okuplja šareno društvo žandara i dezertera. S njom se prve noći zapliće u strastven odnos, što nije po volji članovima školskog odbora koji ga uveravaju da je njena prošlost vrlo burna. Horvat se zbližava s Evom, Amerikankom koja se vratila u Vučjak i bavi se švercom zlata koje je opljačkano iz crkvi. Marijana ga ucenjuje trudnoćom. Njen oplakani muž Lazar vraća se iz ruskog zarobljeništva i propovijeda veru u Boga. Eva odlučuje da pobegne s Horvatom u Ameriku i ubije žandara Panteliju koji je došao da ih uhapsi… Ovo je sadržaj jedne od najpoznatijih hrvatskih drama koja se redovno izvodi od 1923. Ivica Buljan režira slavni Krležin tekst kao žanrovsku predstavu, mešavinu socijalne drame, pučkog ljubića i kriminalističkog komada. Ovaj Vučjakje simboličko putovanje kroz burnu hrvatsku istoriju 20. veka, estetski i društveni događaj koji reinterpretira kultnu dramu odajući omaž bardu hrvatske književnosti i pozorišta Miroslavu Krleži.

Vučjak je jedna od najvažnijih drama Miroslava Krleže i ona u sebi sadrži gotovo sve karakteristike njegovog dramskog opusa – od ranog ekspresionizma i avangarde, tematskih blokova i ideja do stilske nenadmašnosti kasnijih dela, koja su obeležila veliki deo domaće književnosti  20. veka. Sukob idealizma i sveta kojim upravljaju animalni instinkti učiniće Horvata našim svakidašnjim neurastenikom s kojim možemo da saosećamo, a Vučjak nadasve modernim tekstom koji s lakoćom prepoznajemo i u ovom vremenu.

Hrvatsko narodno kazalište je najznačajnija pozorišna insititucija u Hrvatskoj. Od 1895. do danas, pod istim krovom, na jednoj pozornici, istovremeno deluju tri velika umetnička ansambla, Drama, Opera i Balet.

Ivica Buljan

Rođen je u Sinju. Studirao je političke nauke, a diplomirao francuski jezik i komparativnu književonost na Sveučilištu u Zagrebu. Pisao je pozorišne kritike za Polet, Start, Slobodnu Dalmaciju i Feral Tribjun. Režijom počinje da se bavi 1995. godine a zaokupljaju ga dramatičari-pesnici (Marina Cvetajeva, Pjer Paolo Pazolini, Hajner Miler, Robert Valser, Miroslav Krleža, Danilo Kiš…). U središtu njegovog autorskog zanimanja je Bernar Mari-Koltes (Noć tip pred šumama, Povratak u pustinju, Borba crnaca i pasa, Dan umorstava u priči o Hamletu, Marš, Pijani process, Sallinger…). S Dubravkom Vrgoč u Zagrebu vodi Festival svjetskog kazališta, a nakon splitske, preuzeo je i upravljanje Dramom Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. Suosnivač je Mini teatra u Ljubljani i predavač na francuskom nacionalnim pozorišnim akademijama i u školi Ellen Stewart La MaMa u Umbriji. Njegove predstave nagrađivane su na Kubi i u Slovačkoj, Ljubljani i Zagrebu. Dobitnik je više Borštnikovih nagrada za najbolje predstave u Sloveniji, Sterijine nagrade, Vjesnikove nagrade “Dubravko Dujšin”, nagrada “Branko Gavela”, “Petar Brečić”, medalje grada Havane i najvišeg priznanja Republike Slovenije na području umetnosti (Nagrada Prešernove zaklade 2012). Nosilac je Odlikovanja viteza reda umetnosti i književnosti Vlade Francuske Republike.

Premijera: 30. decembar 2014, HNK

28.08.2015

NORA GREGOR (GOSTOVANJE SNG, NOVA GORICA)

Teatar „Bojan Stupica“

trajanje: 2h sa pauzom

Neda R. Bric

Režija: Neda R. Bric

http://www.sng-ng.si/repertoar/arhiv/predstave/2014061709090735/

Dramaturzi: Tomaž Toporišič, Christian Mayer, Ana Kržišnik, Stručni saradnici: Igor Devetak, Christine Casapicola, Autor videa: Pila Rusjan, Kompozitor: Milko Lazar,Koreograf: Ivan Peternelj, Scenografi: Rene Rusjan, Boštjan Potokar, Kostimograf: Nataša Recer, Dizajner svetla: Samo Oblokar, 

Gostovanje SNG Nova Gorica i SMG Ljubljana, Slovenija
Predstava se izvodi sa titlom na srpskom jeziku

Nora Gregor je doku-drama o jednoj od najpoznatijih i najtraženijih glumica u trećoj dekadi XX veka koju je napisala i režirala Neda R. Bric u Slovenačkom narodnom gledališču iz Nove Gorice. Predstava je koprodukcija između pozorišta iz Nove Gorice, Mladinskog gledališča iz Ljubljane, Šaušpilhausa iz Graca i Il Rosetija – Teatro stabile iz Trsta. Predstava tematizuje Drugi svetski rat i posleratne žrtve, govoreći o blještavoj i potresnoj sudbini dive Nore Gregor, ali i uopšte, o položaju žene u društvu. Predstava je realizovana u koprodukciji  SNG Nova Gorica i SMG Ljubljana, Slovenija

Premijera: 25. 09. 2014, SNG Nova Gorica, druga premijera 02.10. 2014, SMG Ljubljana

11.06.2015 ,

SHOPPING & FUCKING

Mark Rejvenhil
Režija: Iva Milošević

Premijera: 21. februar 2002, Teatar “Bojan Stupica”
Poslednje izvođenje: 11. jun 2015, Scena “Ljuba Tadić”

PREMIJERNA PODELA:

  • Lulu Nataša Marković
  • Robi Bojan Dimitrijević
  • Mark Igor Filipović
  • Brajan Goran Daničić
  • Geri Goran Jevtić

Prevod: Olivera Milenković
Kostim: Jasmina Ignjatović
Scenografija: Gorčin Stojanović
Muzika: Marko Nastić
Dizajn svetla: Svetislav Calić 

Trajanje:  1h 35 min, bez pauze

Shopping & Fucking, prva (i verovatno najbolja) drama danas već legendarnog Marka Rejvenhila, predstavlja noseći stub u građevini koju su svojim pisanjem, krajem prošlog i početkom ovog veka, stvorili autori nove evropske drame. Oni su svoje teme i svoje odgovore potražili u graničnim područjima čovekove duše i ljudskog društva, verujući da se ispod bezbednog, udobnog života zapadnog sveta i privida blagostanja i napretka građanskog društva krije, bubri i previre jedan drugi, manje prijatan ali mnogo istinitiji život ispunjen pervertovanom seksualnošću, potrebom za podređivanjem drugih i podređivanjem drugima, bolešću, nasilnošću, slabošću, žudnjom i ljubavlju.

Iva Milošević kao da nimalo nije fascinirana karakterom pobune Rejvenhilovih dramskih persona, a još manje je spremna da ih pravda ili sažaljeva. Sagledavajući ih iz sopstvene ravni, kao pripadnik iste generacije, rediteljka njihovu pobunu prepoznaje kao pad, ali i svojevrsnu pozu u kojoj oni ne uspevaju da sakriju pozamašnu meru samozadovoljstva zbog vlastite propasti. (GLAS)

Predstava Shopping & Fucking prikazana je na Trećem međunarodnom festivalu komornog teatra „Zlatni lav“ u Umagu, na 48. Sterijinom pozorju u Novom Sadu i na gostovanjima u Podgorici, Smederevu, Pančevu.

FOTOGRAFIJE IZ PREDSTAVE
PLAKAT
PROGRAM

 

11.06.2015

GROUNDING SOIL (PRIZEMLJENJE ZEMLJIŠTA)

Izvedeno na sceni Studio JDP 11. juna 2015. sa početkom u 20:30.

Režija: Saša Pavić
Koncept : Saša Pavić, Koreografija i izvodjači: Edith Buttingsrud Pedersen, Roberta Ricci, Saša Pavić, Muzika : Christian Fennesz & Ryuichi Sakamoto, Alva Noto, Laor Oman Naharin

Reč autora

Grounding soil je plesni performans u potrazi za osećajem “kao kod kuće”. Ovaj termin ima svoju težinu što se može shvatiti u više nivoa – spiritualnom, emotivnom, materijalnom, egzistencionalnom…Na ovom putu takođe ispitujemo našu suštinu i ljudsku svojstvenost. Nakon niza godina provedenih daleko od svoje kuće i porodice ova tema mi je došla kao deo spiritualnog procesa i učenja o misteriji života kao i potraga za sopstvenim identitetom. U predstavi sam akcenat stavio na emotivni proces proizveden kroz pokret u različitim situacijama ljudskog života.

Biografija autora

Saša Pavić (1989) rođen u Novom Sadu gde je završio nižu baletsku školu a potom srednju baletsku školu “Lujo Davičo” u Beogradu u klasi Marije Bajčetić 2008 god. Dobitnik je stipendije “Birgit Keil Tanzstiftung” što mu je omogućilo baletsko usavršavanje na baletskoj akademiji u Mannheimu. Kao profesionalni igrač igrao je u Baletu Srpskog narodnog pozorišta, Novi Sad 2008-2009, Staatstheater Braunschweig, Nemačka 2009-2010, Tanzcompagnie Oldenburg 2010-2012. Radio je sa koreografima Eva Maria Lerchenberg Thöny, Nobert Servos & Jorge Morro, Isztok Kovač, Guy Weizman & Roni Haver, Omar Rajeh, Arco Renz, Marcel Leeman, Sharon Eyal, Anca Huma… Od 2012 god, živi i radi kao samostalni koreograf i performer u Berlinu gde radi svoje koreografije i kolaboracije sa drugim umetnicima. 2014. god. postaje član “collective ONE:THIRD”, grupe igrača koja se bavi instant kompozicijom i live muzikom i predaje savremeni ples.

O 19. Festivalu koreografskih minijatura

05-13. jun 2015.
Narodno pozorište, Dom omladine Beograda, Jugoslovensko dramsko pozorište, Ustanova kulture „Vuk Karadžić“
organizator: Udruženje baletskih umetnika Srbije

19. Festival koreografskih minijatura biće održan od 5. do 13. juna 2015. godine u organizaciji Udruženja baletskih umetnika Srbije u cilju promovisanja koreografskog stvaralaštva u oblasti savremene umetničke igre. Uz podršku Ministarstva kulture i informisanja RS i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, ova manifestacija značajna za plesnu scenu Srbije ponudiće publici takmičarski i revijalni program na scenama Narodnog pozorišta, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Doma Omladine Beograda i Ustanove kulture Vuk Karadžić.

U okviru takmičarskog dela5. i 6. juna na sceni Raša Plaović Narodnog pozorišta u Beogradu, predstaviće se koreografi i igrači iz zemlje i inostranstva sa njihovim premijerno izvedenim desetominutnim koreografijama, a stručna i šira javnost imati prilike da upozna aktuelne i nastupajuće trendove u oblasti umetničke igre.

Stručni međunarodni žiri će odabrati finaliste koji će se takmičiti za tri glavne festivalske nagrade kao i za plaketu Aleksandar Izrailovski za najupečatljiviji segment koreografske minijature. Po odluci žirija kritike biće dodeljena i nagrada kritike a tu je inagrada publike za one takmičare koji poberu najveće simpatije i dobiju najveći aplauz. Udruženje baletskih umetnika Srbije dodeljuje nagradu Ohrabrenje koja predstavlja deo programa podrške domaćim stvaraocima i podrazumeva produkciju premijerne celovečernje predstave.

Po prvi put u okviru festivala biće prikazano čak pet plesnih premijera na više beogradskih scena u koreografiji nagrađivanih umetnika prethodnih festivalskih izdanja. U Narodnom pozorištu 7.juna će svoju predstavu Hai (Boja sive) izvesti prošlogodišnji nosioci prve nagrade, Maiko Hasegava i Mamoru Sakata (Japan). Iste večeri će se predstaviti i trupa MASA dens iz Hrvatske, laureati FKM-a i pobednici alžirskog festivala savremene igre 2014, sa predstavom pod nazivom Ti.

Nosioci nagrade Ohrabrenje 2013, Miloš Kecman i Milan Bačkulja, izvešće premijerno svoj komad Mesto za nas  9.juna u Domu omladine. Naš mladi umetnik Saša Pavić koji stvara u Nemačkoj, nagrađen Ohrabrenjem 2014, prvi put će se predstaviti beogradskoj publici11.juna u Jugoslovenskom dramskom pozorištu sa celovečernjim predstavom Grounding Soil (Prizemljenje zemljišta) u produkciji Udruženja baletskih umetnika Srbije.

Na završnoj večeri festivala, 13.juna na sceni Ustanove kulture Vuk Karadžić, odigraće se predstava Search of the invisible (Istraživanje nevidljivog) u kojoj će nastupati igrači beogradske plesne scene, a u koreografiji  Portugalca Rikarda Freirea kome su prošle godine posetioci festivala dodelili nagradu publike.

Prateći program festivala će imati i ove godine ozbiljan osvrt na jednu od gorućih tema iz oblasti umetičke igre  – plesnu i baletsku kritiku. Obeležavanjem 60 godina profesionalnog rada Milice Zajcev, kritičarke umetničke igre i publiciste, 28.maja započeće seminar koji čine niz predavanja, razgovora i radionica sa stručnjacima pod  zajedničkim nazivomKritičke prakse u oblasti umetničke igre 2.

U okviru pratećeg programa, biće organizovana i edukativana plesna radionica koju će voditi Maćej Kuzminski, igrač i koreograf iz Poljske, poznat širom Evrope.

07.06.2015 ,

VIŠNJIK

Anton Pavlovič Čehov
Režija: Dejan Mijač

Premijera: 17. jula 2011, na Svetom Stefanu u koprodukciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta i festivala Grad teatar Budva / 04. oktobra 2011. na Sceni “Ljuba Tadić”
Poslednje izvođenje: 07. jun 2015, Scena “Ljuba Tadić”

PREMIJERNA PODELA:

Ranjevska Jasna Đuričić
Gajev Svetozar Cvetković
Dunjaša Hana Selimović
Epihodov Nikola Vujović
Jaša Nebojša Milovanović
Varja Jelena Đokić
Anja Jelena Petrović
Šarlota Nada Šargin
Lopahin Boris Isaković
Trofimov Bojan Dimitrijević
Piščik Branko Cvejić
Firs Vlasta Velisavljević
Prolaznik Andrej Nosov

 

Prevod: Zorаn Božović
Scenograf: Darko Nedeljković
Kostimograf: Leo Kulaš
Muzički saradnik: Vladimir Pejković
Scenski govor: Ljiljаnа Mrkić Popović
Dizajn svetla: Svetislav Calić

Trajanje: 2h 10min, bez pauze

Višnjik  je poslednje delo najvećeg ruskog dramskog pisca, napisano na vrhuncu njegove umetničke moći. Ono ne samo što stoji na međi dva veka – i dva doba – već velikim delom i govori o bolnim promenama koje njihova smena sa sobom nosi. Ono takođe stoji na kraju jednog razdoblja u istoriji dramskog pozorišta, građanske drame devetnaestog veka, za kojom će zatvoriti vrata – i na početku novog, kao koren iz kog će nići moderna drama dvadesetog veka.

Višnjik je i oproštajna predstava velikog srpskog reditelja Dejana Mijača, koji je odlučio da će to biti njegova poslednja režija. Ona se oslanja na najveće kvalitete ovog veličanstvenog komada: duboko poznavanje ljudske prirode, blistavu veštinu da se najvažnije istine o odnosima među ljudima saopšte najjednostavnijim sredstvima, kroz scene ogromne snage, s hladnokrvnom preciznošću a s velikom nežnošću, sa mnogo sete a sa toliko humora, u gustoj atmosferi tragičnog iščekivanja onoga što će neumitno doći.

„Višnjik je odličan komad, sadržajna i idejna postavka Dejana Mijača je besprekorna,  mizanscen, glumačka igra i dekor su savršeno uklopljeni sa minimalističkom scenografijom (…), a manjak scenskih efekata stavlja u prvi plan psihologiju likova i odličnu glumačku igru.“ (CITY MAGAZINE)

„Veliki glumci i velikа predstаvа.“ (POBJEDA, Crna Gora)

„Režiju Dejаnа Mijаčа kаrаkteriše izuzetno suptilаn i studiozаn poetski pristup, efektаn minimаlizаm koji predstаvljа plodno tle (…) zа uzbudljivo glumаčko rаzigrаvаnje.“ (POLITIKA)

FOTOGRAFIJE IZ PREDSTAVE
PLAKAT
PROGRAM
VIDEO

15.05.2015

MAJSTORSKO PISMO: VEČE SA SLOBODANOM UNKOVSKIM

Studio JDP, 15. 05. 2015. u 19:30h

Serija predavanja Majstorsko pismo: veče sa… nastavlja se predavanjem makedonskog reditelja Slobodana Unkovskog, večeras u 19:30 na sceni Studio JDP . Unkovski je diplomirao režiju 1971. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu u klasi prof. Vjekoslava Afrića. U periodu 1971–1981. bio je reditelj i umetnički direktor Dramskog teatra u Skoplju a docent na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju od 1983–1987. Predavao je režiju na Univerzitetu u Njujorku (1987/88), a sledeće školske godine predavao je glumu i režiju na Harvardu. Tokom 1990. prema programu „Artist-in-Residence“ bio je u Američkom repertoarskom pozorištu u Kembridžu u Masačusecu i u Narodnom pozorištu u Atini. U periodu 1996–1998. bio je ministar za kulturu u Vladi Republike Makedonije. Sada je profesor glume i režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju i vodi postdiplomske studije režije.

Slobodan Unkovski je jedan od najznačajnijih reditelja bivše Jugoslavije, a sa piscem Goranom Stefanovskim (čijih je čak deset komada postavio na scenu), predstavljao je autorski tandem koji je uspeo da izrazi pozorišna shvatanja cele jedne generacije umetnika. Iako se počeci njegove karijere podudaraju sa periodom cvetanja takozvanog rediteljskog teatra (već jedna od njegovih prvih predstava, Ništa – prema tekstu Artura Kopita, bila je radikalan eksperiment i pobedila na sarajevskom MESS-u), Unkovski je ostao privržen dramskom tekstu. U njegovim predstavama su sve teatarske komponente optimalno razvijene (od scenografije i kostima do zvuka, scenskog pokreta, muzike i dizajna svetla), ali su uvek u nekoj vrsti savršene ravnoteže sa dramskim tekstom i glumačkom igrom; svaki dramski pisac može samo da poželi da praizvedbu njegovog dela radi Unkovski (a lista pisaca je značajna, od Gorana Stefanovskog, Milice Novković, Rudija Šeliga, Dejana Dukovskog… do Milene Marković i Biljane Srbljanović). Ali njegovo rediteljsko umeće se pre svega ispoljava u saradnji sa glumcima; čitav niz neponovljivih glumačkih kreacija ostvaren je upravo u predstavama Slobodana Unkovskog.

Unkovski je svetski poznat umetnik čije predstave često predstavljaju prekretnicu ne samo u radu pojedinih umetnika, nego i teatara u kojima je radio. Kritičar Kevin Keli je u „Boston globu“ takvom „prekretnicom“ nazvao njegovu režiju Brehtovog Kavkaskog kruga kredom u Američkom repertoarskom pozorištu u Kembridžu, SAD (pozorištu u kojem je, pored mnogih svetski značajnih umetnika, režirao i Robert Vilson). Takve datume u istoriji predstavljaju njegovo Divlje meso Stefanovskog za Dramski teatar iz Skoplja, Lepa Vida Šeliga za Kamerni teatar 55 iz Sarajeva, i Hrvatski Faust Šnajdera i Pozorišne iluzije Korneja za Jugoslovensko dramsko pozorište i druge.

Predstave u režiji Slobodana Unkovskog učestvovale su na brojnim evropskim pozorišnim festivalima: Hrvatski Faust S. Šnajdera na Teatru nacija u Nansiju 1984, Bure baruta D. Dukovskog na Bonskom bijenalu 1996, Šine Milene Marković na Bijenalu u Visbadenu 2004, tri puta učestvovao na Bitefu (1975, 1980, 1991), na međunarodnim pozorišnim festivalima u Karakasu (Venecuela), Bogoti (Kolumbija), Ćividaleu (Italija), Londonu (Velika Britanija), Letnjem festivalu u Hamburgu, Dubrovačkim ljetnim igrama, Splitskom ljetu. Na Sterijinom pozorju je gostovao 11 puta i osvojio pet Sterijinih nagrada.

Važnije predstave Slobodana Unkovskog su Jane Zadrogaz, Divlje meso (G. Stefanovskog, Dramski teatar, Skoplje), Tetovirane duše (G. Stefanovskog, Teatar na Maloj Broni, Moskva),
Kavkaski krug kredom (B. Brehta, Američko repertoarsko pozorište, Kembridž, USA),
Četvrta sestra (Januša Glovackog, Narodno pozorište, Atina), Zimska bajka (V. Šekspira, Američko repertoarsko pozorište, Kembridž, USA), Per Gint (H. Ibzena, Slovensko narodno gledališče, Ljubljana), Sarajevo (G. Stefanovskog, međunarodna koprodukcija – Švedska, Belgija, Nemačka), Pozorišne iluzije (P. Korneja, JDP, Beograd), Bure baruta (D. Dukovskog, JDP Beograd), Mizantrop (Ž. B. P. Molijera, SNG Ljubljana), Orest (Euripida, Nacionalni teatar Severne Grčke, Solun / Epidaurus).

Pored predstava Pozorišne iluzije i Bure baruta, u JDP-u je Unkovski postavio i predstave Hrvatski faust (S. Šnajder, 1982), Šine (M. Marković, 2002), Galeb (A.P. Čehov, 2003), Brod za lutke (M. Marković, 2006), Kako vam drago (V. Šekspir, 2009) i Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu) (B. Srbljanović, 2011).

14.05.2015

MAJSTORSKO PISMO: VEČE SA DUŠANOM JOVANOVIĆEM

Studio JDP, 14. 05. 2015. u 19:30h

Serija predavanja Majstorsko pismo: Veče sa…, koju je otvorio Robert Vilson, nastavljena je predavanjem Dušana Jovanovića, profesora režije na Akademiji pozorišne umetnosti u Ljubljani. Jovanović je rođen u Beogradu. Diplomirao je francuski i engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Ljubljani i pozorišnu režiju na Akademiji pozorišne umetnosti u Ljubljani.

Drame Dušana Jovanovića izvođene su u pozorištima širom nekadašnje Jugoslavije a prevedene su na desetak stranih jezika (poljski, nemački, mađarski, češki, italijanski, francuski, makedonski, slovački…).

Objavljeno je i na scenu postavljeno više desetina njegovih pozorišnih komada: Ludaci, Život provincijskih plejboja posle II svetskog rata, Žrtve mode, Igrajmo tumor u glavi, Oslobođenje Skoplja, Karamazovi, Vojna tajna, Vikor ili Dan Mladosti, Zid, jezero, Don Žuan u agoniji, Antigona, Ko to peva Sizifa?, Egzibicionista (potpisan kao J.O. Traven)

Jovanović je režirao preko 80 pozorišnih predstava jugoslovenskih i inostranih autora (Cankar, Krleža, Nušić, Smole, Kovačević, Hing, Svetina, Šeligo, Jonesko, Vitrak, Šiler, Šekspir, Bihner, Strindberg, Gorki, Čehov, Gombrović, Havel, Šepard, Olbi, O’Nil, Molijer, Mise, Bulgakov…).

Dobitnik je svih najznačajnijih pozorišnih nagrada za dramski tekst i režiju na ovim prostorima, kao i brojnih međunarodnih priznanja.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu je režirao tri predstave od kojih je svaka izazvala veliku pažnju javnosti. Balkanski špijun Dušana Kovačevića je prvi put postavljen na sceni JDP, glavnu ulogu je igrao Bata Stojković. Usledile su predstave Molijer – još jedan život (Bulgakov, Molijer, Jovanović, 2003) i Hamlet (Šekspir, 2005).

Stranica 4 од 512345