20.03.2016

HAMLET (GOSTOVANJE SNP-A)

Gostovanje Srpskog narodnog pozorišta, koje je u nedelju 20. marta 2016. na Sceni „Ljuba Tadić” trebalo da izvede Šekspirovog Hamleta u režiji Nikole Zavišića, otkazano je zbog bolesti glumca. 

Vilijam Šekspir
Režija: Nikola Zavišić

Dizajn svetla: Nikola Zavišić, Asistenti reditelja: Sonja Petrović i Lidija Kraljić Zavišić,Dramaturzi: Svetislav Jovanov i Vladislava Vojnović, Asistent dramaturga: Kristina Bojanić,Scenograf: Željko Piškorić, Asistent scenografa: Vladimir Savić, Kostimograf: Marina Sremac, Saradnik kostimografa: Senka Ranosavljević, Kompozitor i dizajner zvuka: Goran Simonoski, Vokalna solistkinja: Jaroslava Benka, Scenski govor: dr Dejan Sredojević

Četiri stotine i petnaest godina nakon nastanka Šekspirove najduže drame, jedino što možemo pouzdano o njoj da izjavimo jeste da je lakše utvrditi šta Hamlet (i Hamlet) nije, nego šta jeste. Jer, ovaj misteriozni biser drame i pozorišta , nakon svih razmišljanja, teza, teorija i inscenacija, i dalje izmiče čak i okvirnom definisanju: Hamleta ne možemo svesti niti na voditelja pokolja u “ambasadi smrti” (Vilson Najt), niti na “figuru Nemezisa”/oličenja sudbine (Nortrop Fraj), ali isto tako ni na junaka “povesti opšteg trovanja”(Majnard Mek), ili na “plemenitu dušu, suočenu sa preteškim zadatkom” (Gete). Hamlet, i danas, može biti sve – ali u tome se krije i srž stare klopke: sve ne može biti Hamlet.

Hamletovsko polazište Nikole Zavišića – u čijem smo razvijanju, menjanju i povremenom lutanju (jer, ko pogodi cilj, promašuje sve ostalo) svi učestvovali – može se, barem okvirno, razjasniti već pomalo zaboravljenom izrekom Kad su živi zavideli mrtvima. Naime, u njegovoj postavki, sukob – kako onaj izvan, tako i onaj unutar lika Hamleta – se odvija između sveta iluzorne moralnosti i sveta prizemne realnosti (ponekad se to poklapa sa sudarom Elsinora i Vitenberga, ali ne uvek). Međutim, iza i iznad toga – a što teže da pokažu lavirinti televizijskog nadzora u funkciji neke vrste “političkog trilera” – odvija se sudar iluzije i obmane – tačnije, srozavanje prve (teatar) u drugu (politika). Zavišić se ni time, međutim, ne zadovoljava, već nastoji da hamletovske dileme modernog pojedinca,stavi u kontekst sukoba koji nas vodi do saznanja da je onaj, koji danas teži da dela autonomno i uprkos strahu, osuđen da živi (i umire!) kao avet.

I to je, naravno, samo jedan od (mogućih) Hamleta. Ali, jedino se tako može na nov – naš – način ponovo otkriti kako je Hamlet – da parafraziramo Stivena Buta – ne samo “tragedija publike koja ne može da se odluči”, već i priča o pozorištu i svetu kao nerešivim dilemama koje nas nikada ne napuštaju.

Svetislav Jovanov

Premijera: 29. januar 2016. na sceni “Pera Dobrinović

17.02.2016

(STUDIO JDP) RAZGOVOR S PUBLIKOM: ŠTA SE DOGODILO S ELFRIDOM J.

Razgovor održan 17. februara 2016. sa početkom u 20:30h u Studiju JDP

Jugoslovensko dramsko pozorište, u saradnji s Istraživačkim centrom Elfride Jelinek najavljuje razgovor s publikom povodom predstave NORA! Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža ili Stubovi društava, 17. februara u 20.30 u Studiju JDP.

Jugoslovensko dramsko pozorište, u saradnji Istraživačkim centrom Elfride Jelinek organizuje otvoreni razgovor s publikom posle predstave NORA! (predstava će biti titlovana na nemački jezik) s ciljem da se na neposredan način domaća javnost upozna s delom nobelovke i jedne od najvećih spisateljica današnjice Elfride Jelinek. Autorka Elfride Jelinek je beskompromisna kritičarka društva, a inscenacije njenog dela često izazivaju otpor javnosti. Razgovor s publikom namenjen je gledaocima koji su videli predstavu, kao i svima koji žele da se upoznaju s fenomenom Jelinek.

U razgovoru s publikom učestvuju poznavaoci dela Elfride Jelinek: univerzitetski profesor dr Hilde Hajder, mr Verena Humer (Platforma za istraživanje dela Elfride Jelinek: tekst – kontekst – recepcija, pri Univerzitetu u Beču); dr Jelena Kostić Tomović, Bojana Denić (prevodioci); Snežana Trišić (rediteljka) i Periša Perišić (dramaturg), a moderator razgovora je mr Jelena Kovačević. Razgovor je pre svega usmeren na zamke i izazove koje njeno delo predstavlja za prevodioce, pozorišne umetnike i publiku, kao i na transmedijalni aspekt, teme roda, politike…

Predstava NORA! 17. februara biće titlovana na nemački jezik.

Za razgovor po završetku predstave obezbeđen je konsekutivni prevod na srpski i nemački, a ulaz je slobodan.

Program je realizovan uz podršku Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu.

13.02.2016

DUH KOJI HODA (PROMETEJEV PUT) (SNP, NOVI SAD)

Gostovanje Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada
Predstava je izvedena na sceni “Ljuba Tadić” 13. 02. 2016. godine

Dejan Dukovski
Režija: Aleksandar Popovski

www.snp.org.rs

Prevod: Vera Vasilić, Muzika: Bariš Manisa (Bariş Manisa), Song: Srđan Stojnović,Scenografi: Tadžiser Sevinć (Taciser Sevinç) i Saša Senković, Kostimograf: Marina Sremac, Scenski pokret: Ista Stepanov, Asistent režije: Momčilo Miljković

Koprodukcija Srpskog narodnog pozorišta i Centra za razvoj vizuelne kulture

Predstava se izvodi sa titlom na engleskom jeziku. 

Reč pisca

„Rešenje nam je pred nosom, ali ga ne vidimo. – Kakvo rešenje? – Rešenje za ovo sranje. - Mislite na ovo naše sranje ili na ovo naše – naše sranje?”
Tako počinje ova drama i lična epopeja glavnog lika Mara, inicirana prilično usranom situacijom u kojoj se nalazi. Njemu je sistematski činjena nepravda i on rešava da krene u borbu za svoja prava. Kreće u iracionalan pohod protiv korumpiranog sistema. U rat, sam protiv svih. Njegovo glavno oružje je hipnotička moć ubeđivanja, a njegov metod je ubijanje. Krvavo gazi sve i svakog što mu stoji na putu, hodajući kao nosorog svojom stazom pravde, put slobode. Ko je Mara? Heroj? Ubica? Običan čovek doveden do elementarne opstrukcije zdravog razuma? Duh sa sekirom ili vihor revolucije koji
kidiše na glavu režima… Možda samo ideja koju ima puno obespravljenih danas.

Dejan Dukovski

Premijera: Srpsko narodno pozorište, 15. septembar 2015, scena „Pera Dobrinović“

23.11.2015

Festival “Keyboard Days Belgrade 2″

LP Duo predstavlja
Keyboard Days Belgrade 2
Festival klavijaturne muzike

Nakon veoma uspešnog prvog izdanja festivala Keyboard Days Belgrade koji je održan 2014. godine i na kome su nastupili muzičari iz Kolumbije, Velike Britanije, Srbije i Japana, LP Duo sada najavljuje i drugu ediciju festivala koji će biti održan od 18-24. novembra u prostorijama UK Parobrod, Mikser Hausu i JDP-u. Pored sada već tradicionalne izložbe sintisajzera koju će voditi kustos Nenad Antanasijević Antanas, nastupiće izvanredni muzičari iz Holandije i Srbije: Mike del Ferro (džez klavir), Jerun i Sandra Van Vin (dva klavira, “ležeći koncert”) sa gostima LP Duo – Sonja Lončar i Andrija Pavlović (analogni sintisajzeri), mlade nade klavirske muzike Vuk Božilović i Dušan Grozdanović (klavir, 4 ruke), DJ Željko Kerleta i DJ Bojan Džumbus Mitrović koji će predstaviti klavirsku muziku za ples.

Festival su podržali UK Parobord, Mikser Haus, JDP, Ministarstvo kulture i informisanja, Grad Beograd, Erste Banka, Piano Land, Centar za novu umetnost CENU.

Keyboard Days Belgrade festival je nastao kao neophodna potreba da se široj publici prezentuju značajni internacionalni izvođači na polju klavijaturne i nove muzika.

Kompletan program festivala možete naći na www.keyboarddays.com i www.facebook.com/keyboarddays/

Jeroen i Sandra Van Veen, klaviri (Holandija)

*(specijalni gosti koncerta LP Duo – Sonja Lončar i Andrija Pavlović, analogni sintisajzeri)

Sandra Mol i Jeroen Van Veen upoznali su se na konzervatorijumu u Utrehtu 1987. godine. Od tada nastupaju zajedno i dele strast prema muzici za dva i više klavira. Njihov prvi live CD predstavlja kompoziciju “Canto Ostinato” čuvenog Holandskog minimaliste Simeona Ten Holta. Ovaj CD je prodat u više od 40 zemalja. Koncerti vode Sandru i Jeruna od Mijamija do Novosibirska. Oni su inicijatori mnogih koncertnih serija, među kojima se najznačajnije održavaju u Concertgebouw Amsterdam i Lek Art Festivalu, Culemborg (Holandija). U poslednjih 10 godina snimili su više od 40 CD-ova. Pored sviranja, oni predaju, komponuju i produciraju različite programe u koncertnim dvoranama ili nestandardnim lokacijama poput železničkih stanica.

www.pianoduo.orgwww.lpduo.com

Na koncertu u JDP-u moći će da se leži, zato ponesite svoju prostriku ili slično. Broj karata za leženje ograničen na 40. Pogeldajte kako to izgleda u sledećem videu:

https://www.youtube.com/watch?v=hpxW6_joifI

06.11.2015

Magbet

PETERBURŠKA POZORIŠNA SEZONA U BEOGRADU
6. novembar, 19 časova
Sanktpeterburško državno pozorište-festival »Baltički dom«

Vilijam Šekspir
Režija: Lik Perseval

Slikar: Anet Kurc (Nemačka), Kostimograf: Irina Rjabov (Nemačka), Majstor svetla: Mark van Denese (Belgija), Scenski pokret: Ted Stofer (SAD), Muzička pratnja: Lotar Miler (Nemačka), Pavel Mihejev (Rusija)

Predstava traje 1 sat i 30 minuta, bez pauze.

O predstavi

Tragedija »Magbet« Vilijama Šekspira prva je predstava poznatog evropskog reditelja Luka Persevala u Rusiji. Za svoju »rusku premijeru« reditelj nije slučajno izabrao »Baltički dom« sa kojim sarađuje više od deset godina i koji je više puta nazvao svojim »rodnim ruskim domom«.

»Magbeta« reditelj ne posmatra sa uobičajene tačke gledišta. Glavna tema tragedije za njega je ono najskrivenije: intimni odnosi između Muškarca i Žene. Odnosi, koji na početku rađaju ljubav, mogu lako i da je unište.

»Magbet« je za Persevala određena dogma u odnosu između muškarca, žene i vlasti. Strasna želja za vlašću nastaje u pokušaju da se praznina nečim zameni, tačnije pokušajem da se ispuni ta praznina, koja se otvara kada odnosima dođe kraj. Čovek se trudi da zameni jedno, za njega jedinstveno biće, kroz proces potčinjavanja miliona drugih. U tom slučaju njegova sudbina je beznadežna.

Predstava je realizovana uz podršku Ministarstva za kulturu Rusije i Instituta «Gete»  u Sankt Peterburgu.

O pozorištu

Pozorište-festival »Baltički dom« predstavlja veliki teatarski sistem, čija je istorija počela 1935, otvaranjem Lenjingradskog državnog pozorišta »Lenjinski komsomol« (danas je to – Pozorište-festival »Baltički dom«).

»Baltički dom« nasledio je tradiciju svog poznatog prethodnika, ali je postao jedno od najprogresivnijih pozorišta u gradu. Ovde je osnovan prvi ruski međunarodni pozorišni festival »Baltički dom«, koji se održava svake godine, zatim festival – prvi u Rusiji – rusofonih pozorišta iz zemalja SND i Baltije »Sastanci u Rusiji«, kao i festival monodrame  »Monokl«.

Ovde su počeli da stvaraju pisci koji su danas vodeća imena u ruskoj novoj drami: braća Presnjakov, M. Ugarov, V. Sigarev, I. Virapajev i drugi. Tu su stvorene prve predstave, adaptacije poznatih književnih dela: »Sahranite me ispod letvice« P. Sanajeva, »Samoća na internetu« J. L. Višnjevskog, »Zeleni šator« L. Ulicke itd.

Pozorišni repertoar sastoji se od zadivljujuće raznovrsnih predstava. Pozorište-festival »Baltički dom« uvek se kritički oštro bavi idejama svog vremena; nije slučajno što se baš ovde rodio projekat »Peterburška dokumentarna scena«, namenjen pre svega mladoj publici. Prva predstava tog projekta bio je komad »Antitela«,  dobitnik Nacionalne pozorišne nagrade »Zlatan sofit«.

Generalni direktor pozorišta je zaslužni umetnik Rusije Sergej Šub.

www.baltic-house.ru

05.11.2015

Braća

PETERBURŠKA POZORIŠNA SEZONA U BEOGRADU
5
. novembar, 19 časova, Scena “Ljuba Tadić”
Državno dramsko pozorište »Prijut komedijanta«

po F. M. Dostojevskom
Režija: Evgenija Safonova

Scenograf: Konstantin Solovjov , Kostimograf: Ilarija Jankina, Dizajner svetla: Denis Solncev, Dizajner zvuka: Andrej Titov, Tehnički direktor: Natalija Naumova 

Predstava traje 4 sata i ima dve pauze.

O predstavi:

Ono osnovno i najvažnije što odlikuje predstavu »Braća« jeste potpuno odsustvo postmodernističke ironije u odnosu na klasični tekst. Režija ne pojednostavljuje roman prevodeći njegovu ideju na savremeni jezik, ne unosi u njega bezbroj modernih šala koje bi predstavu trebalo da učine zabavnijom za gledaoca. Ne, autori su ovu predstavu stvorili potpuno obrnutim principom: naglašeno asketski i strogo, s minimumom rekvizite i gotovo praznom scenom. Ovde bi možda trebalo reći da Safonovu ne interesuje inscenacija romana: autorku »Braće« zanima nešto što je mnogo važnije od prepričavanja svima dobro poznatih zbivanja.

U središtu pažnje reditelja nalazi se delo Dostojevskog i naš odnos prema tekstu: siže  »Braće« jeste pokušaj da se prođe kroz teškoće dugog narativa, da se razume da li je danas moguće prikazati »Karamazove« ne prenoseći ih na scenu u potpunosti, a ipak, bar donekle, uspostaviti odnos između svog sveta i sadržaja romana. Pritom, Safonova više voli da postavlja pitanja nego da na njih odgovara. Nije slučajno što u toku prvog čina protagonisti vrlo često po nekoliko puta ponavljaju potpuno iste fraze, kao da se trude da ih uvežbaju, da ponovo razumeju plastiku njihovog smisla, slušajući reč Dostojevskog, grizući njegovo telo.

O pozorištu:

Državno dramsko pozorište »Prijut komedijanta« (»Utočište komičara«) jedno je od vodećih pozorišta Severne prestonice Rusije. Na repertoaru pozorišta nalazi se više od 25 predstava – od ruske i svetske klasike do savremene drame.

Pozorište je 19. februara 1987. osnovao glumac Jurij Tomoševski. Godine 1995, na čelo pozorišta došao je reditelj Viktor Minkov koji je uveo novi model rada: prvo rusko državno pozorište bez stalnog ansambla – sintezu ruskog repertoarskog i zapadnog pozorišta zasnovanog na ugovorima.

»Prijut komedijanta« često odlazi na gostovanja i svake godine učestvuje na domaćim i međunarodnim pozorišnim festivalima. Pre devet godina, ovaj teatar osmislio je i organizovao kulturni projekat »Peterburške pozorišne sezone«. Do sad je održano osam »sezona« u najvećim evropskim gradovima.

Na repertoaru pozorišta nalaze se svevremena dela ruske klasike, ali i remek-dela svetske dramske baštine iz raznih epoha. Viktor Minkov smatra da je pozorište dostiglo visok nivo koji mora da održi kako ne bi izneverilo senzibilnog, dubokoumnog i pametnog peterburškog gledaoca.

Umetnički direktor pozorišta je Viktor Minkov.

www.pkteatr.ru

04.11.2015

Baal

PETERBURŠKA POZORIŠNA SEZONA U BEOGRADU
4. novembar, 19 časova, Scena “Ljuba Tadić”
Sanktpeterburško državno akademsko dramsko pozorište »V. F. Komisarževska«

B. Breht
Režija: Aleksandar Morfov

Scenograf: Valentin Svetozarev (Makedonija), Kostimograf: Tita Dimova, Dizajner svetla:Sergej Andrijašin, Pokret: Andrej Noskov, Muzička pratnja: Aleksandar Morfov (Bugarska),Muzički direktor i aranžer: Artur Mkrtčjan

Predstava traje 3 časa ili sata i 30 minuta sa jednom pauzom

O predstavi:

“Baal” je gostovao u Hamburgu (2007), a u okviru »Peterburške pozorišne sezone« i u Drezdenu (2012). To je rok-predstava-koncert koja britko i nemilosrdno krši sva pravila uobičajene pozorišne atmosfere i izaziva vrlo različite emocije kod publike… Priča o poznatom rok-pevaču Baalu sažima priče o sudbinama svih rok-idola koji su nemilosrdno i brzo trošili svoj talenat i život – Džima Morisona, Džimija Hendriksa, Majka Naumenka. Bezbožništvo, poniženje i na posletku poništenje svih osećanja – to je tužan kraj života junaka. Nijedan glumac u ovoj predstavi nije samo dramski umetnik već i član rok-benda koji pesme izvodi »uživo«. Muzičke i glumačke improvizacije na svakom izvođenju predstave stvaraju poseban »drajv«.

O pozorištu:

Sanktpeterburško državno akademsko dramsko pozorište »V. F. Komisarževska«  osnovano je u Lenjingradu 18. oktobra 1942. kao Gradsko pozorište. Od jeseni 1944, pozorište nosi naziv Lenjingradski dramski teatar, a 1959. dobija ime »V. F. Komisarževska«.

Danas ovo pozorište aktivno učestvuje u Novoj evropskoj pozorišnoj akciji (New European Theatre Action – NETA). Spisak zemalja u kojima je »Gradsko pozorište« gostovalo veoma je dugačak.

U najvažnija obeležja rada ovog pozorišta spadaju uzajamna gostovanja i zajednički projekti. Proteklih godina, glumci pozorišta gostovali su u Izraelu, Italiji, Albaniji, Makedoniji, Sloveniji, Nemačkoj i SAD.

Pozorište »V. F. Komisarževska« ima svoju individualnost, svoje  »lice«, kojim se izdvaja ne samo zbog istorije vezane za Veru Komisarževsku (pozorište u Pasažu, Peredvižni teatar Gajdeburova i Skarske, Teatar blokade, pozorište Radlova, Sulimova i Agamirzijana) već i zbog današnjih aktivnosti i dešavanja. Pozorište ima dugu istoriju, ali se odlikuje spojem tradicije i savremenosti i ne želi da ostane u okvirima jednog pravca. Uspostavljanje ravnoteže između tradicije i eksperimenta jedan je od glavnih ciljeva pozorišta. Pozorište je 18. oktobra 2012. proslavilo svoju sedamdesetogodišnjicu.

Umetnički direktor pozorišta je Viktor Novikov.

www.teatrvfk.ru

03.11.2015

Višnjik

PETERBURŠKA POZORIŠNA SEZONA U BEOGRADU
3
. novembar, 19 časova, Scena “Ljuba Tadić”
Sanktpeterburško pozorište Ruska antrepriza »Andrej Mironov«

A. P. Čehov
Režija: Jurij Curkani

Scenograf: zaslužni umetnik Rusije Vladimir Firer, Muzička pratnja: Vladimir Bičkovski,Snimatelj zvuka: Bogdan Zajcev, Majstor svetla: Gilad Šugajev, 

Predstava traje 3 sata sa jednom pauzom.

O predstavi

7. marta 1901, Anton Pavlovič Čehov rekao je svojoj supruzi, glumici Olgi Leonardovnoj Kniper: »Sledeći komad koji ću napisati za Hudožestveni teatar obavezno će biti smešan, veoma smešan, barem ja tako planiram«.

»Moju predstavu treba režirati melodično. Bez grubosti« – govorio je Čehov, misleći na »Višnjik«.

Premijera »Višnjika« u Moskovskom hudožestvenom teatru održana je 17. januara 1904.  Bio je to dan slavlja za Antona Čehova – posle trećeg čina obeležena je i dvadesetpetogodišnjica  njegove književne aktivnosti.

Čini se da je »Višnjik« bio postavljan na scenu u svim pozorištima sveta – da i ne pominjamo Moskvu i Sankt Peterburg. Georgij Tovstonogov je celog života sanjao da režira ovaj komad. Imajući, međutim, na raspolaganju toliko sjajnih glumica kao što su Doronina, Šarko, Makarova, Krjučkova, Tenjakova, Ema Popova, govorio je uzdišući: »Nemam Ranjevsku«.

Najsloženiji i po mnogima najbolji Čehovljev komad, »Višnjik« i dan-danas predstavlja zagonetku. U takvim pozorištima Sankt Peterburga kao što su Veliko dramsko pozorište i Aleksandrinski teatar, »Višnjik« je već »ocvao«. Ali pozorište »Andrej Mironov«, koje nosi ime glumca koji je s toliko tananosti i dubine odigrao ulogu Lopahina u postavci Valentina Plučeka na sceni Moskovskog teatra satire iz 1984, želi da »Višnjik« živi na njegovoj sceni. Da cveta.

O pozorištu

Sanktpeterburško pozorište Ruska antrepriza »Andrej Mironov« osnovao je 1. novembra 1988.  preduzetnik Rudolf Furmanov.

To je prvo rusko nedržavno pozorište, osnovano krajem osamdesetih godina XX veka, koje je u svom modelu organizacije spojilo ugovorni radni odnos s glumcima, podsticajni duh preduzetništva (anterprize) i prednosti regularnog ruskog repertoarskog pozorišta.

Rudolf Furmanov bio je prvi ruski pozorišni radnik koji je – još od revolucije i ukaza o nacionalizaciji pozorišta iz 1919 –  uspeo da ponovo stvori taj podsticajni duh pozorišnog preduzetništva (antreprize), koji je u razna vremena okupljao najbolje glumce u zemlji – izvođače predstava i koncertnih programa.

U prvih osam sezona, pozorište je stvaralo predstave iako nije imalo sopstveno sedište, te je nastupalo na scenama drugih pozorišta u Sankt Peterburgu, gostujući više puta u raznim gradovima Rusije i drugih zemalja.

Direktor – umetnički rukovodilac pozorišta – narodni umetnik Rusije, laureat državne nagrade Rusije, Rudolf Furmanov.

www.mironov-theatre.ru

Stranica 5 од 8« Prva...34567...Poslednja »