27.11.2014

THALERHOF

Gostovanje Šaušpilhausa Grac.
Predstava je izvedena na Sceni “Ljuba Tadić” 27. novembra 2014.  

Andžej Stasjuk
Režija: Ana Badora

Putnik Jan Timer
Meštani Stefan SuskeVerena Lerher, Margit JaucFranc Ksaver Cah
Maksim Sandovic Simon Cagerman
Sofija Sejneb Saleh
Na groblju Jan TimerStefan SuskeVerena LerherFranc Ksaver Cah
Vojnik Afanasij Gusjev Laurenc Laufenberg
Vojnik Jusuf Kusturić Kaspar Loher
Vojnik Mendel Brod Sebastijan Klajn
Vojnik Franc Franc Ksaver Cah
Vojnik Murat Jan Gerit Brigeman
Vojnik Ivan Bernhard R. Šmit
Dete na grobu Mihael Kubat
Hor duhova Verena LerherFranc Ksaver Cah
Žandar Ditrih Stefan Suske
Hor žandara Sebastijan KlajnLaurenc LaufenbergKaspar Loher
Putnici u avionu Stefan SuskeMargit JaucJan Timer
Žena Verena Lerher
Car Stefan Suske
Glas Ruzana Ananjan
Ostali Ruzana AnanjanVildan CaticMartin GerdeničAnelize KolhojzerMihael KubatLejla KrutićGabrijele RolerTatjana SandovičBernhard R. ŠmitZorica-Iva SirocićBernd StrojsnigSven TomacLara VukovićBarbara VroblevskiKatažina Vroblevski

Scenografija: Rajmund Orfeo Voigt, Kostimografija: Julija Kornacka, Dizajn svetla: Tamaš Banjai, Video rad: Filip Haupt, Muzika i vođa hora: Dominik Striharski, Dramaturzi: Brita KampertKristijan Majer, Scenski pokret: Jasmin Avisar, Scenski govor: Štefani Grec

Predstava je titlovana na srpski jezik.

Trajanje: 2h 20′sa pauzom

Gostovanje Šaušpilhausa Grac i predstave Talerhof je deo programa obeležavanja Sto godina od početka Prvog svetskog rata u 2014. godini, koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Talerhof je drugo ime aerodroma u Gracu. Godine 1914. odavde je poleteo prvi avion, a te je godine, na istom mestu nastao jedan konclogor. U ovaj logor su s istočnih granica Austrougarske monarhije deportovani teretnim vagonima civili, samo što se sumnjalo da su simpatizeri Rusa. Hiljade žitelja Graca išlo je u Talerhof i zurilo u te strance. Nije postojao sanitetski čvor, a u početku nije bilo ni baraka. Ubrzo je palo 1800 žrtava epidemije. Svi su pokopani u jednu masovnu grobnicu.

Poljskog pisca Andžeja Stasjuka, poznatog po grotesknom humoru, i koji je svojevremeno bio prognan iz svoje domovine, pozvao je Šaušpilhaus da napiše komad u kom će ispričati priču o stradanju tih ljudi. Stasjuk tako u jednom luku povezuje Prvi svetski rat s našom današnjicom, i izvija most od najudaljenijih tačaka u Galiciji do Graca.

Andžej Stasjuk je uticajan savremeni poljski pisac. Njegovi prilozi se redovno pojavljuju u poljskim novinama, ali i u nemačkim glasilima, Ziddojč cajtung (Süddeutschen Zeitung) iFAZ (Frankfurter algemajne cajtung). Njegove pripovetke i romani (Svet iza DukleZid HebronaBela vranaMala knjiga smrti i dr.) poznati su po slikama nasilja datim u grotesknom humoru. Svoj prvi pozorišni komad napisao je 2005. godine za Šaušpilhaus u Diseldorfu. Iste godine dobio je nagrade „Adalbert Štifter“ i „Nike“ (velika književna nagrada koju dodeljuje poljski list Viborča). Stasjuk živi u jednom malom poljskom mestu u Istočnim Karpatima, blizu grance s Ukrajinom.

„Ja sam jedan sujeveran Sloven i verujem u duhove. I moja je baka verovala u duhove. Osluškujem šta ona ima da kaže. Na primer, iz mog kraja su nekada odvoženi ljudi, bez suđenja i presude, i zatvoreni u deportacionom logoru u lepom gradu Gracu. Ali takođe osluškujem glas svakog koji je – poslat od cara – poginu u Velikom ratu u mom kraju 1914. i 1915. – pao, usmrćen. Osluškujem. Oni leže pod zemljom. Idem ka njima. Potom pokušavam da vam prenesem  ono što sam čuo.“

Ana Badora, rođena u Čenstohovi u Poljskoj, sarađivala je kao reditelj s Andžejem Stasjukom, postavljajući praizvedbe njegovih dramskih dela u Diseldorfer Šaušpilhausu (Noć, 2005) i Šaušpilhausu u Gracu (Ostmark, 2006). Od 2006, Ana Badora vodi Šaušpilhaus u Gracu. Godine 2011. proglašena je Austrijankom godine kao najuspešnija direktorka u kulturi, a 2012. nagrađena je prestižnom austrijskom državnom nagradom „Nestroj“ za najbolju predstavu. Ana Badora će postati umetnički direktor bečkog Foklsteatera u sezoni 2015/16.

Šaušpilhaus Grac je jedno od vodećih austrijskih pozorišta. To je savremeno repertoarsko pozorište koje na svoje tri scene postavi između petnaest i dvadeset predstava u sezoni. Od 2006, teatar vodi Ana Badora, koja je posebnu pažnju posvetila međunarodnoj saranji i razmeni umetnika. Njihove predstave sve češće gostuju na prestižnim festivalima i osvajaju kako nacionalne tako i internacionalne nagrade.

Šaušpilhaus Grac je postalo dom mnogih glumaca i reditelja iz drugih zemalja i gradova, zbog čega je steklo reputaciju umetničke kuće „u centru Evrope“. Godine 2008, postalo je član Unije teatara Evrope. Šaušpilhaus Grac je nominovano za pozorišnu nagradu „Nestroj“, pozivano je na festivale Salcburger festšpile (Festival u Salcburgu), Berliner teatertrefen (Berlinski pozorišni susreti), i na gostovanja u Parmi, Budimpešti i Moskvi.

Foto: Lupi Spuma

22.11.2014

1914

Gostovanje Narodnog pozorišta u Pragu.
Predstava je izvedena na Sceni “Ljuba Tadić” 22. novembra 2014.  

Režija: Robert Wilson

Vreme Soňa Červená (Sonja Červena)
OptimistaVáclav Postránecký (Vaclav Postranecki)
Pesimista Vladimír Javorský (Vladimir Javorski)
Medicinska sestra, Konobarica Pavla Beretová (Pavla Beretova)
Konobarica Enikő Eszenyi (Eniko Esenji)
Medicinska sestra, Majka Taťjana Medvecká (Tatjana Medvecka)
Doktor Eva Salzmannová (Eva Salcmanova)
Dobri vojnik Filip Rajmont
Regrut-Vojnik-Otac Jan Bidlas
Oficir Milan Stehlík (Milan Stehlik)
Regrut, Oficir Ján Koleník (Jan Kolenjik)
Regrut-Vojnik Radúz Mácha (Raduz Maha)

Režija, scenografija i koncept osvetljenja: Robert Wilson (Robert Vilson), Originalna ideja:Soňa Červená (Sonja Červena), : Aleš Březina (Aleš Bžezina), Dizajn svetla: AJ Weissbard (A.J. Vajsbard), Kostimi: Yashi, Ko-reditelj: Ann-Christin Rommen (An-Kristin Romen),Muzika: Aleš Březina (Aleš Bžezina), Libreto, dramaturg: Marta Ljubková, Dramaturg:Martin Urban, Video projekcija: Tomasz Jeziorski (Tomaš Jeziorski), Asistent scenografa:Karel Kut, Asistent kostimografa: Lucie Loosová (Lucije Losova), Asistent za video projekciju: František Pecháček (František Pehaček)

Trajanje: 1h 45 min, bez pauze

Predstava je titlovana na srpski jezik.

Gostovanje Narodnog pozorišta u Pragu i predstave 1914 je deo programa obeležavanja Sto godina od početka Prvog svetskog rata u 2014. godini, koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

1914 je naslov nove predstave koju Robert Vilson, zvezda svetskog teatra, sa svojim timom pripremio za Narodno pozorište u Pragu.

Posle njegovog ogromnog uspeha s Čapekovom predstavom Makropulos Case u istoj kući, poznati reditelj svu pažnju usmerava na komade koji su izuzetno važni, naročito imajući u vidu godišnjicu početka Prvog svetskog rata. Predstava 1914 je zasnovana na delima Poslednji dani čovečanstva Karla Krausa i Dobri vojnik Švejk Jaroslava Hašeka.

Dobri vojnik Švejk, kultni roman češke književnosti, ironični podsmeh ratu i njegovoj apsurdnosti koja prevazilazi ljudsku glupost, spaja se na nov i kreativan način s antiratnim remek-delom Karla Krausa Poslednji dani čovečanstva. Robert Vilson, mag modernog teatra, ova dela pretvorio je u savremeni kabare. Ova otvorena forma obiluje impresivnim, slikovitim vizijama, muzikom i iznenađujućim humorom, stvarajući ne samo parabolu 1914, nego i sliku našeg života u sadašnjosti. I to sto godina od tog užasnog rata kojim je, zapravo, započeo XX vek. Zadivljujuća predstava o optimistima i pesimistima (pod budnim okom sveprisutnog Vremena), jedinstven je plod saradnje vrhunskih članova češkog ansambla i pozorišnih inovatora svetskih razmera.

Projekat 1914 objedinio je nekoliko zanimljivih aspekata. Na prvom mestu, održava se u godini obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, istorijskog trenutka u kome su se uzdrmali temelji stare Evrope, i godine kada se ona preobrazila u jedan novi kontinent na kom sad živimo.

Ovaj istorijski period su na izvanredan način prikazali dvojica autora: češki pisac i novinar Jaroslav Hašek (1883–1923) i austrijski pesnik, kritičar i esejista, Karl Kraus (1874–1936). Njihova dela su naizgled neuporediva, ali ipak služe kao osnova specifičnog kolaža, koji ne samo što oslikava istoriju, već takođe pokušava da sagleda našu sadašnjost u centralnoj Evropi, koja je većim delom bila Austrougarska carevina.

Narodno pozorište u Pragu (osnovano 1868) – Reprezentativna scena i jedan od simbola češkog nacionalnog identiteta i evropske kulture. Nosilac je nacionalnog kulturnog nasleđa i prostor za slobodnu umetničku aktivnost u isto vreme. Pozorište je živa umetnička organizacija koja tradiciju smatra zadatkom i dužnošću da se neprestano traga za novim interpretacijama, i nastojanjem da se postigne najviši umetnički kvalitet.

Glumački ansambl Narodnog pozorišta čini više od pedeset vodećih čeških glumaca, koji su njegovi stalni članovi. Ansambl izvodi predstave na tri scene: u istorijskoj zgradi Narodnog pozorišta (čiji je kapacitet hiljadu gledalaca), na sceni Stavovske divadlo (kapacitet šeststo gledalaca) i na Novoj sceni (četiristo gledalaca). Narodno pozoršte je repertoarskog karaktera.

Repertoar čine klasična pozorišna dela, moderni klasici i savremena dela. Na sceni se igraju svetske i češke premijere, kao i inovativne interpretacije svetski poznatih drama. Na repertoaru je, na primer, Čehovljev Ujka Vanja GalebŠta se dogodilo nakon što je Nora napustila svog muža Elfride Jelinek (gostovala u Rusiji, Kolumbiji, Poljskoj, Bosni i Hercegovini itd.), Čekajući Godoa Semjuela Beketa (gostovala u Rusiji, Rumuniji itd.), Havelovo Drugarsko veče (gostovala u Slovačkoj).

Iz kritika

Posmatrajući poznat centralonoevropski prostor i nas same očima američkog modernista je iskustvo koje nam može više reći o nama samima nego što smo spremni da to priznamo.

(Reflex)

 Arhitekta Vilson je na svome: konstruisao je svojstven (pozorišni) svet, u kom mašina uništava sebe i u kom čak ni kreatori svetske politike ne mogu reći da bilo šta kontrolišu, da drže uzde u svojim rukama. U 1914 Vilson nas najviše iznenađuje time što je u stanju da se oslobodi sebe samog, da izađe iz okvira sopstvenog rada.

(Hospodarske noviny)

 Vilson kombinuje duboko ukorenejeno zlo sa toplim trenucima domišljatosti i nežnosti. Često je vrlo malo gestova i reči dovoljno da prikaže surovost rata.

(DrehpunktKultur.at)

 Iznenađujući aspekt predstave je Vilsonova estetika ostvarena na sceni: pomoću lemura u ekscentričnim kostimima i sa drečavom šminkom, jednobojnim zidovima koji ispunjavaju scenu i stilizovanim kućama i enterijerom. Ova estetika ne stvara jaz, ona obuzima gledaoce poput noćne more. Vreme se shvata na sledeći način: uvek će doći gore vreme iako misliš da u tom trenutku gore ne može. Ne izvlačimo nikakve pouke iz istorije.

(Süddeutsche Zeitung)

 Predstava 1914 koju je Vilson postavio u Narodnom pozorištu u Pragu počiva na suprotnostima: dok se čuje vesela cirkuska muzika, na sceni se vidi rat. Skoro sve je u nijansama sive, tek s vremena na vreme se na sceni na kratko pojavi neko razjareno crveno lice ili zeleni lakat, poput posekotine. Vilson zahteva ogromnu preciznost od svojih glumaca, koji su, bez izuzetka, sjajni. Osoben je govor tela gotovo svakog lika.

(Kronen Zeitung)

 Impresivni ansambl sačinjen od dvanaestoro ljudi u sivim ratničkim odelima, sa belom i blještavom šminkom, ponekad igra burlesku, ili, kao na usporenom snimku, spartansku scenu užasa.

(Neues Volksblatt Linz)

Američki pozorišni mag, Robert Vilson, stvorio je svojom predstavom 1914, koja prikazuje Prvi svetski rat, očaravajuću priču u slikama zasnovanu na dva značajna dela XX veka. Vilson stvara ingeniozno sveveremeno umetničko delo od brižljivo odabranih odlomaka teksta, skoro radosnim pristupom užasu, šaljivim opaskama i veštačkim slikama koje dočaravaju rat a da ga skoro i ne prikazuju.

(OÖ Nachrichten)

Foto: Lucie Jansch

http://www.youtube.com/watch?v=OWtuOG_5pSU

19.01.2014

BUBA U UHU

Žorž Fejdo
Režija: Ljubiša Ristić

 

Gospodin Šandebiz je direktor uglednog međunarodnog osiguravajućeg društva. Gospođa Šandebiz, međutim, pogrešno veruje da je njegova impotencija posledica neverstva i priprema mu zamku: lažno ljubavno pismo anonimne dame i poziv na randevu u hotelu „Kod vragolaste mace“ na kom će se sama pojaviti i tako ga raskrinkati. Kako on ne bi prepoznao njen rukopis, zamolila je svoju najbolju prijateljicu, gospođu Omenides, da ga ona napiše svojom rukom. Gospodin Šandebiz, međutim, zaključi da je misteriozna obožavateljka pismo njemu poslala greškom i da je ono zapravo namenjeno njegovom mladom i zgodnom saradniku Turnelu, i nagovori ga da on umesto njega pođe na tajni sastanak. Turnel pristaje i polazi, ne sluteći da će ga tamo čekati niko drugi do gospođa Šandebiz, u koju je inače zaljubljen. Kao za inat, pismo tada nepažnjom dospe u ruke i patološki ljubomornom gospodinu Omenidesu i on, prepoznavši ženin rukopis, odjuri u pomenuti sumnjivi hotel s pištoljem u ruci. Kada čuje za to, Šandebiz  se tamo i sam hitno uputi ne bi li spasio Turnela…

Buba u uhu je verovatno najčuveniji vodvilj u istoriji pozorišta i najznačajnije delo Žorža Fejdoa, kralja ovog žanra. Na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta nalazi se preko četrdeset godina i doživeo je blizu dve hiljade repriza. U svakoj od njih, predvodeći generacije glumaca koji su dali svoj doprinos dugom životu i uspehu predstave, pojavio se Nikola Simić, u svojoj dvostrukoj, neponovljivoj, životnoj ulozi.

***

Prva podela (1971): Viktor Emanuel Šandebiz / Poš NIKOLA SIMIĆ; Kamij Šandebiz MILAN GUTOVIĆ; Romen Turnel VOJISLAV BRAJOVIĆ; Doktor Finaš MORIS LEVI; Karlos Omenides De Istangva MARKO TODOROVIĆ; Ogisten Ferajon VLASTA VELISAVLJEVIĆ; Etijen BORO STJEPANOVIĆ; Ragbi MORIS LEVI; Batisten BRANKO MILENKOVIĆ; Rejmond Šandebiz RADA ĐURIČIN; Lisjen Omenides De Istangva BRANKA PETRIĆ; Antoaneta ZORICA ŠUMADINAC; Eženi VESNA LATINGER.

Premijera: 7.6. 1971.

18.12.2013

ROĐENI U YU

Režija: Dino Mustafić

 

 

Scenski pokret i koreografija: Sonja Vukićević, Dramaturški tim: Milena Bogavac, Maja Pelević, Filip Vujošević, Božo Koprivica i Miloš Krečković, Scenograf: Dragutin Broz,Kostimografi: Maja Mirković i Biljana Tegeltija, Kompozitor: Vladimir Pejković,Pijanista: Stanislava Jeftić, Dizajner svetla: Svetislav Calić,

Šta vam se dogodilo kada je zemlja u kojoj ste se rodili, odrasli i živeli prestala da postoji?

Surova, nežna, zabavna, tužna, bolna, lekovita predstava o zanosima koji se nisu ispunili i uspomenama koje se ne mogu zaboraviti, o iskrenoj veri i manipulaciji, o mržnji i ljubavi, nastala na ličnim ispovestima glumaca koji u njoj sudeluju: Branke Petrić, Predraga Ejdusa, Mirjane Karanović, Anite Mančić, Slobodana Beštića, Gorana Jevtića, Radovana Vujovića, Milene Vasić, Marka Baćovića, Anđelike Simić.

„Glavni junak (ove) predstave su, dakle, naša sećanja i iskustva iznesena sa dosta sentimenata, malo melanholije i  prilično nostalgije prema zemlji koje više nema …“ (BLIC)

„Treba imati svest o umetničkom značaju ovakvog tragalačkog projekta u kontekstu našeg institucionalnog pozorišta, kao i emocionalnom i psihološkom značaju koje ima preispitivanje bolnog pitanja šta svakom od nas danas znači jugoslovenski identitet.“
(NIN)

„Važna i odvažna predstava.“ (VREME)

Predstava Rođeni u Yu osvojila je dve Sterijine nagrade (Branka Petrić, Anita Mančić) i nagradu novosadskog Dnevnika (Radovan Vujović). Prikazana je i na festivalima u Tivtu, Mariboru i Brčkom i na gostovanjima u Pančevu, Zagrebu i Ljubljani.

Premijera: 12/10/2010.

Poslednja predstava: 18/12/2013.

14.12.2013

DON KRSTO

Vida Ognjenović

DON KRSTO

Režija: Vida Ognjenović

scenograf: Juraj Fabry, kostimograf: Ljiljana Dragović, kompozitor: Zoran Erić,dramaturg: Božo Koprivica, scenski pokret: Ferid Karajica, lektor: Radovan Knežević,dizajner svetla: Svetislav Calić, dizajner tona: Dušan Radovanović,

„U drami Don Krsto prepoznajemo Vidu Ognjenović dramskog pisca na granici komediografije, kakva je bila kad je pisala i postavljala svoje komade Maj nejm iz Mitar, Kako zasmejati gospodara ili Da li je bilo kneževe večere…“ (POLITIKA)

„Don Krsto Ivanović, plemićki sin, kanonik i gradski učitelj, rođen je u Budvi u prvoj polovini XVII veka. Sa 25 godina odlazi u Italiju, i dok gradi uspešnu naučničku karijeru, paralelno piše poeziju i postaje izuzetno cenjen autor operskih libreta. Koristeći ovaj stvarni lik tadašnjeg velikog intelektualca, Vida Ognjenović ispisuje sudbinu mislećeg čoveka u svakom mogućem vremenu, čoveka osuđenog na dvojstvo, dileme i večito opredeljivanje.“ (NOVOSTI)

„Predstava Don Krsto Vide Ognjenović epski strpljivo i melodramski uzbudljivo prikazuje život jedne složene ličnosti, u kojem je sublimiran niz univerzalno značajnih problema, ljubavi, strasti, morala, vere i nacionalnog identiteta, objedinjenih u Krstovoj antropološkoj potrazi za esencijom življenja.“ (POLITIKA)

 

Premijera predstave Don Krsto izvedena ja na festivalu Grad teatar u Budvi.

Na Prvom crnogorskom pozorišnom festivalu u Podgorici, Igor Đorđević osvojio je nagradu za najbolju mušku ulogu, a Đurđija Cvetić nagradu za najbolju žensku epizodnu ulogu, dok je na Danima Zorana Radmilovića, glumac Ivan Bosiljčić nagrađen „Zoranovim brkom“. Vojin Ćetković nagrađen je za ulogu Don Krsta nagradom „Miloš Žutić“ koju dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije.

Premijera: 6/10/2007.

Poslednja predstava: 14/12/2013.

Stranica 5 од 512345