22.09.2015

DISKRETNI ŠARM MARKSIZMA (49BITEF15)

Autor: Bojan Đorđev

Das Arts, Amsterdam, Holandija i TkH (Teorija koja hoda) Beograd, Srbija
Predstava je izvedena 22. i 23. septembra 2015. na Sceni “Studio JDP” u okviru 49 Bitefa 15

večera-performans od šest jela

Istražujući pojam „hrane za dušu”, Diskretni šarm marksizma je scensko uprizorenje marksističkih tekstova o klasnoj borbi i revoluciji u formi obroka sa šest jela. Publika je pozvana da javno konzumira/čita/diskutuje hranu. „Hrana” i celokupna ikonografija večere je predstavljena kroz papir i grafička rešenja, dok su prava hrana i piće posluženi kao „knjige” u biblioteci, tako da niko ne ostaje gladan.

19.09.2015

SMRT IVANA ILJIČA (49BITEF15)

L. N. Tolstoj
Režija: Tomi Janežič

Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, Srbija
Predstava je izvedena na Sceni “Ljuba Tadić” 19. septembra 2015. u okviru 49 Bitefa 15

Uprkos naslovu koji nas navodi na temu smrti, priča otvara pitanje života – kako živeti u skladu sa sobom i šta daje smisao našim životima. Predstava pokušava dotaknuti ovo veliko pitanje na najjednostavniji mogući način, bez nepotrebnih pozorišnih dodataka, sa čistim prisustvom aktera na pozornici.

18.09.2015

Elijahova stolica

Igor Štiks

ELIJAHOVA STOLICA

Režija: Boris Liješević

Dramatizacija: Darko Lukić, Adaptacija dramatizacije: Boris Liješević, Dramaturg: Branko Dimitrijević, Scenograf: Gorčin Stojanović, Kostimograf: Maja Mirković, Kompozitor:Aleksandar Kostić, Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović, Dizajn svetla: Svetislav Calić, 

Evropa, devedesetih godina. Poznati pisac Rihard Rihter, umoran od beznadežnih pokušaja da na pragu šeste decenije života svede račune sa samim sobom, progonjen demonima potpune spisateljske blokade i bračnog brodoloma koji je ostavio iza sebe, napušta Pariz i vraća se u rodni Beč, u kuću u kojoj je odrastao. Tamo će, u želji da preuredi svoju staru sobu, u jednom zidu slučajno pronaći beležnicu svoje majke i u njoj već pola veka duboko zapretenu tajnu o njihovoj porodici. Rihter želi da je odgonetne do kraja i osećajući da je to deo njegove sudbine, kreće na opasan put u opsednuto Sarajevo i na još opasniji, sudbonosni put prema samom sebi…

Predstava Elijahova stolica nastala je na osnovu istoimenog romana Igora Štiksa u dramatizaciji Darka Lukića, a u koprodukciji sa sarajevskim Internacionalnim teatarskim festivalom MESS. Na 45. Bitefu osvojila je prvu nagradu festivala, Grand prix „Mira Trailović“. Na 16. Teatar festu „Petar Kočić“ u Banjaluci osvojila je nagradu za najbolju predstavu.

Dinamika ove potresne priče jedne ličnosti smeštene između ličnih problema i surovih ’klješta istorije’ gradi se i na svedočenju o još svežim sećanjima na potresna zbivanja u Sarajevu u prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka.  (DANAS)

 Što ne mogu deklaracije, može pozorište. (…) Svestan  snage teksta, reditelj Liješević sublimiranim  dodirima  razrešava i intimna pitanja epohe.  (RTS)

Predstava je u više navrata gostovala u Sarajevu, kao i u Beču, Zagrebu, Ljubljani, u Crnoj Gori (Cetinje, Tivat, Podgorica), Rijeci (gde je osvojila pet  nagrada – za najbolju predstavu, režiju, dramaturgiju, mušku i žensku ulogu), u Kopru, Klužu, Banjaluci (gde je dobila nagrade za najbolju glumu i predstavu u celini), Mladenovcu, Vranju, Somboru.

Premijera: 16/10/2010

1h 40min, bez pauze

Evropa, devedesetih godina. Poznati pisac Rihard Rihter, umoran od beznadežnih pokušaja da na pragu šeste decenije života svede račune sa samim sobom, progonjen demonima potpune spisateljske blokade i bračnog brodoloma koji je ostavio iza sebe, napušta Pariz i vraća se u rodni Beč, u kuću u kojoj je odrastao. Tamo će, u želji da preuredi svoju staru sobu, u jednom zidu slučajno pronaći beležnicu svoje majke i u njoj već pola veka duboko zapretenu tajnu o njihovoj porodici.

 

http://www.youtube.com/watch?v=YHuEN_sSejU&feature=player_detailpage

15.09.2015

NARODNA DRAMA (POZORIŠTE “BORA STANKOVIĆ” IZ VRANJA)

Olga Dimitrijević
Režija: Snežana Trišić

Scenografija: Snežana Trišić, Izbor muzike: Olga Dimitrijević i Snežana Trišić, Kostimograf:Ema Bogdanović, Muzičar: Marko Mitrović, Izrada scenografije: Dragoje Vasojević

Gostovanje pozorišta “Bora Stanković” iz Vranja
Predstave je izvedena 15. 09.2015. na Sceni Studio JDP u okviru Nedelje ponosa

Kroz srpsku istoriju kafane su uvek bile nezaobilazne institucije u kojima su se prelamale najveće “Narodne drame”. Na kafanskim stolovima u jednoj od srpskih zabiti u sudaru porodične sreće i slobodne ljubavi, rodiće se pesma. Ova drama se peva i njen vapaj traje dokle god kafanski stoljnjaci, upijaju suze nesrećnih ljubavi a patrijarhat rađa sinove ubice.Probali smo da volimo – pevali smo. Probali mo da ubijamo – pevali smo. Probali smo da pevamo – umrli smo.

Narodna drama pokreće ključne probleme autoritarnosti i  nejednakopravnosti u srpskom društvu. Ovo je pastoralna slika dogme patrijarhata i njegovog nasleđa koje su ustaljene u svim strukturama našeg društva.  Kroz institucionalni i zakonodavni sistem, društveni i porodični život uspostavlja se hijerarhijski profil nacije. Taj profil marginalizuje razne manjinske grupe i organizacije ili još gore, izražava netoleranciju, netrpeljivost i čini nasilje nad njima. Odupreti se tom profilu nacije i napraviti iskorak u borbi za svoju drugačijost, je već, po sebi, drama – naša narodna drama.

Pobuna protiv strogog porodično klišea, nasleđenih bračnih običaja i obaveza i stereotipiziranja srpske žene u sveticu-majku ili kurvu –pevaljku , opevana je u ovoj drami kroz izraz i krik lezbejske ljubavi. Ta ljubav smeštena je u jednu od blatnjavih srpskih varošica u kojoj je zakasnela tranzicija izvitoperila pastoralnost sela u šićardžijsku lokalnu politiku sitnih preduzetnika i mufljuza. Izvorni partijarhat pretvara se u potencijalno preteći ineresni sistem u trci za sitnim i krupnim kapitalom. U njemu je čista , slobodna, neprofitabilna, nekonvencionalna   ljubav nepoželjna i alarmira na potrebu promene položaja žene u društvu  ali i na promenu položaja svih ljudi u tom društvu. U takvom poretkuindividualnost je nepoželjna a pojedinac ne ume ili se boji da proba da promeni svoj položaj.   Ako se to desi, kao u Narodnoj drami, onda je  samo izuzetak, incident ili nesrećan slučaj koji nam obruka celu familiju, krv i poreklo .

Sudbine se odigravaju kao po nekom nesleđenom ‘s kolena na koleno’  prenošenom scenariju dobro poznatih sevdalinki. Kada se takav melodramski zaplet mitologizuje, mitomanizuje i  proširi na tragediju širih razmera o herojstvu, nemoći, ropstvu i slobodi žene i njene ljubavi, videćemo, da li je moguća pobuna protiv sudbine u kafanskoj pesmi zapisane?

Reč reditelja

28.08.2015

1 DA LI STE BILI OVDE? 2 NE, OVO JE PRVI PUT – VEČE SA ROBERTOM VILSONOM

Režija: Predavanje Roberta Vilsona

Trajanje: 3h

Predavanje Roberta Vilsona, u tročasovnom trajanju, pruža nam uvid u njegov impresivni estetski univerzum. Upečatljiv vizuelni opus – na stotine slika koje je Vilson stvorio tokom svoje plodne karijere – predstavlja intiman portret njegovog stvaralačkog procesa. Među priznata dela za operu i pozorište ubrajaju se pre svega scenska rešenja za Pučinijev Madam Bateflaj, Vagnerov Prsten Nibelunga, Mocartovu Čarobnu frulu, Ibzenov Per Gint, ali i ona po kojima ćemo ga pamtiti ceo život, kao što su Pogled gluvonemogPismo za kraljicu ViktorijuAjnštajn na plaži (u saradnji sa kompozitorom Filipom Glasom), Crni jahač, The CIVIL warS... Na kraju predavanja, publika će kroz seriju pitanja i odgovora biti u mogućnosti da nadalje istraži svet Roberta Vilsona.

Predavanje je na engleskom jeziku.

CENTAR VOTERMIL (WATERMILL CENTER)

Votermil je kreativna, ogledna radionica za stvaranje performansa – laboratorija izvođačkih umetnosti – a osnovao ju je Robert Vilson kao jedinstveno utočište namenjeno mladim, perspektivnim umetnicima iz celog sveta – središte rađanja i razvijanja novih ideja. Votermil inspiraciju pronalazi u svim oblastima kako umetnosti i kulture, tako i društvenih i prirodnih nauka. Centar Votermil je globalna zajednica umetnika koja počiva na zajedničkom životu i radu unutar impresivne kolekcije artefakata, svojevrsne Vilsonove umetničke zbirke. Centar nudi stvaralačko utočište nadolazećoj, budućoj generaciji umetnika, promovišući njihov rad posredstvom mreže međunarodnih institucija koje podržavaju nove interdisciplinarne pristupe umetnosti.

Neki od najpoznatijih svetskih umetnika učestvovali su u programima Centra Votermil: Triša Braun, Dejvid Bern, Lusinda Čajlds, Filip Glas, Izabel Iper, Žana Moro, Lu Rid, Miranda Ričardson, Dominik Sanda, Suzan Zontag, kao i sam Robert Vilson. Pozorišta i muzeji širom sveta prihvatili su na desetine projekata koji su prvobitno razvijeni u Centru Votermil.

Po mišljenju Džesi Norman Votermil je svakako najbolje osmišljena umetnička škola, ako ne računamo Pjera Buleza koji je osnovao IRCAM u Parizu. Jedinstveni dar i harizma Roberta Vilsona pružaju snažnu osnovu za stvaranje i promovisanje svega što zapravo mislimo da buduće pozorište donosi – novu viziju i sintezu svih umetnosti.

Fondacija Berd Hofman Voter Mil upravlja Centrom i koordinitor je svih umetničkih programa. Pored toga, Centar je osnovao i mrežu saradnje sa lokalnim ali i međunarodnim kulturnim i obrazovnim institucijama. Umetnički programi Votermila finansirani su uz nesebičnu podršku što pojedinaca, što fondacija, što korporacija i državnih institucija.

Od svečanog otvaranja novih objekata u julu 2006, Votermil centar nudi širok izbor programa i aktivnosti tokom cele godine. Za popularni letnji – InternationalSummer Artsprogram, Vilson poziva 60-80 umetnika koji dolaze iz preko 25 zemalja (zasad 48 zemalja sveta) na 4-5 nedelja intenzivnog kreativnog istraživanja. Preporučujemo dnevne radionice sa gospodinom Vilsonom i njegovim saradnicima, ukoliko želite da prisustvujete razvijanju njihovih novih projekata u svim domenima umetnosti. Centar takođe privlači mnoge mlade, buduće umetnike, kojima Vilson u svojstvu mentora pomaže da stvaraju i usavršavaju sopstvene umetničke projekte. Ambiciozno osmišljen program u Votermilu završava se serijom predavanja čiji je cilj da budućim mladim umetnicima ponudi vreme i prostor kako za stvaranje novih, autentičnih radova u svim umetničkim domenima i srodnim disciplinama, tako i bliži kontakt sa institucijama, umetnicima i kolegama, te podršku u (daljem) umetničkom i profesionalnom razvoju.

Jesenji i prolećni program (Fall/Spring Residency Programs) podrazumeva boravak umetnika u Centru, traje od septembra do juna i visokog je profila, pošto uključuje rad sa timom istaknutih predavača-praktičara u oblasti umetnosti i kulture kao što su: Robert Vilson, Marina Abramović, Alana Hajs, Albert Mejzels, Žerar Mortije, Džon Rokvel, Džonatan Safran For, Ričard Senet, Najk Vagner itd. Pomenuti tim vrši selekciju u okviru 15 grupa i odatle bira pojedince – umetnike, istraživače i predavače koji bi tokom boravka u Centru sarađivali u okviru Votermilovih radionica. Rezidenture u Votermilu umetnicima nude i dodatne obrazovne programe sa školama i drugim institucijama; javne događaje poput otvorenih proba i predavanja, seminare i simpozijume; kao i obilazak zgrade i okruženja.

Londonska umetnica, poznata po svojim performansima i video radovima, Darija Martin piše o svom iskustvu u Centru: Bodrili su nas da koristimo prostor kad god nam i kako god nam odgovara… Takođe, uživali smo, pošto smo bez bojazni mogli da razgledamo Vilsonovu neverovatnu umetničku kolekciju, artefakte koji nisu bili zaštićeni staklom…  Svojom provokativnom teksturom, ove skulpture budile su našu inspiraciju i kreativnost… Mir, spokoj kojim Votermil odiše zaista je dragocen. Mogli smo da posmatramo kako nam vlastite misli lutaju uokolo kao pri meditaciji.

Webpage www.watermillcenter.org

 

ROBERT VILSON
Zvanična biografija (kraća verzija)

List Njujork tajms proglasio je Roberta Vilsona za “predvodnika u svetu eksperimentalnog teatra i istraživača koji suvereno vlada scenskim vremenom i prostorom.”

Rođen u gradu Vako, u Teksasu, Vilson spada među najistaknutije stvaraoce u svetu vizuelnih i izvođačkih umetnosti. Njegovi pozorišni radovi obuhvataju širok izbor i nekonvencionalan spoj umetničkih medija – ples, pokret, dizajn svetla, skulpturu, muziku i tekst. Njegov vizuelni scenski opus estetski je upečatljiv i pun emocionalnog naboja; otud i ne čudi što su njegovi radovi naišli na odobravanje publike i kritike širom sveta.

Nakon školovanja na Univerzitetu u Teksasu i Pret Institutu u Bruklinu, Vilson je osnovao performans-kolektiv sa sedištem u Njujorku Škola za ptice Berd Hofman sredinom 1960-ih, i razvio prepoznatljiv autorski rukopis.

Na listi Vilsonovih umetničkih saradnika nalaze se i mnogi drugi umetnici i muzičari, kao što su: Hajner Miler, Tom Vejts, Suzan Zontag, Lori Anderson, Vilijem Barouz, Lu Rid i Džesi Norman. Vilson je takođe obeležio naše doba inscenirajući remek-dela svetske klasike kao što su: Beketov komad Posljednja Krapova traka ili Bihnerov Vojcek, Pučinijeva operaMadam Baterflaj, Debisijeva Peleas i Melisanda ili Brehtova/Vajlova Opera za tri groša, La Fontenove Basne, Homerova Odiseja

Vilsonovi crteži, slike i skulpture predstavljeni su širom sveta na brojnim samostalnim i grupnim izložbama, a njegovi se radovi mogu videti kako u okviru privatnih kolekcija, tako i u muzejima širom sveta.

Vilson je nominovan za Pulicerovu nagradu, a dobitnik je brojnih prestižnih priznanja, kao što su: Primo Ibi (dvaput), Zlatni lav venecijanskog Bijenala, nagradaLorensOlivije… Vilson je takođe izabran za člana Američke akademije umetnosti i književnosti, a Francuska ga je imenovala odlikovanjem Commandeur des Arts et des Lettres.

Vilson je osnivač i umetnički direktor Centra Votermil, ogledne radionice (laboratorije) za scenske i izvođačke umetnosti u Votermilu, u državi Njujork.

Predavanje finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

28.08.2015

PROVIDENCA (GOSTOVANJE CENTRA ZA KULTURU TIVAT)

Scena “Ljuba Tadić”

Stevаn Koprivicа, po motivimа drаme „Ujkа Vаnjа“ A. P. Čehovа

Režija: Egon Savin

Gostovanje centra za kulturu Tivat

Što nаm je to Čehov urаdio dа bi smo mu oteli komаd i od njegovog UJKA VANJE nаprаvili PROVIDENCU? Anton Pаvlovič ponudio nаm sаvršenu drаmsku mаtricu dа nа njoj ispričаmo priču kojа se odmаklа od аpаtije ruskih mаjurа i nаslonilа nа nаše, primorske i mediterаnske tuge i melаnholije. Sаmo smo, eto, oduzeli primаt „bolne ruske duše“ Čehovu i nаprаvili ogled koji dokаzuje dа je su čežnje i neostvаreni snovi , sаn o lijepom, а nedostižnom, svevremenske i sveprostorne kаtegorije. Bokа Kotorskа sаpetа brdimа klаustofobije suprostаvljenim moru otvorenom i širokom , što je sаmo po sebi fenomenološki аgon, imаlа je ili imа ljude sklone hroničnoj fjаci, depresiji, inertnosti i energijskoj sаmodestrukciji. Bаš onаkvi ljudi koji korаčаju Čehovljevim komаdimа, аli mentаltiteski drugаčiji. PROVIDENCU, suštinski, od UJKA VANJE rаzlikuje mentаlitet, sаmim tim i kаrаtkteri glаvnih junаkа. Shodno mentаliteskoj diferenci specifici аkteri PROVIDENCE, prividenjа, slutnje, božаsnkog znаkа, nа trenutаk povjeruju dа u njimа postoji neke forcа kojа će ih potаći dа se otrgnu letаrgiji i osjećаnju dа su promаšili sve što se promаšiti može. Nаrаvno, u zаbludi su, hroničnoj i neizlječivoj, dа će ljubаv promijeniti svijet i njihove strаćene živote osmisliti i oplemeniti. LJubаv je providencа, а kаd providencа pаsа ostаju sа hаmаrtijom krivih izborа. Ishodi PROVIDENCE, iаko smo poštovаli Čehovа, nisu kаo u UJKA VANJI, u eliptičnoj putаnji ponаvljаnjа durаnjа i tаvorenjа. Neko će nešto ipаk urаditi. U PROVIDENCI postoji subverzivni znаk nepristаjаnjа i tu se onа, definitivno i bogohulno odvаjа od UJKA VANJE.

Stevаn Koprivicа

28.08.2015

VUČJAK (GOSTOVANJE HNK IZ ZAGREBA)

Scena “Ljuba Tadić”

Miroslav Krleža

3h 40min, sa dve pauze

Režija: Ivica Buljan

Dramaturg: Vlaho Bogišić, Skladatelj: Mitja Vrhovnik Smrekar, Scenograf: Aleksandar Denić, Kostimografkinja: Ana Savić Gecan, Dizajn svetla: Son:Da, Kondicijski trener :Marinko Petričević, 

U haustoru dnevnog lista Narodna sloga pronađen je mrtvac. Ustrčalo se svo osoblje, novinar Polugan pokušava da završi jutarnje izdanje. Iznenada u redakciju utrčava suludi Venger koji je izbačen iz lista zbog pljačke urednikovog stola. Mladi Krešimir Horvat, nakon obilaska Zagreba iz kojeg se ispraćaju vojnici na front, kolegama priznaje kako namjerava da ode na selo kao učitelj. Urednik zatiče Vengera i premlati ga. Horvata na putu za Vučjak opljačkaju i ranjavaju, a umesto idilične škole dočeka ga improvizovana gostionica u kojoj udovica bivšeg učitelja, okuplja šareno društvo žandara i dezertera. S njom se prve noći zapliće u strastven odnos, što nije po volji članovima školskog odbora koji ga uveravaju da je njena prošlost vrlo burna. Horvat se zbližava s Evom, Amerikankom koja se vratila u Vučjak i bavi se švercom zlata koje je opljačkano iz crkvi. Marijana ga ucenjuje trudnoćom. Njen oplakani muž Lazar vraća se iz ruskog zarobljeništva i propovijeda veru u Boga. Eva odlučuje da pobegne s Horvatom u Ameriku i ubije žandara Panteliju koji je došao da ih uhapsi… Ovo je sadržaj jedne od najpoznatijih hrvatskih drama koja se redovno izvodi od 1923. Ivica Buljan režira slavni Krležin tekst kao žanrovsku predstavu, mešavinu socijalne drame, pučkog ljubića i kriminalističkog komada. Ovaj Vučjakje simboličko putovanje kroz burnu hrvatsku istoriju 20. veka, estetski i društveni događaj koji reinterpretira kultnu dramu odajući omaž bardu hrvatske književnosti i pozorišta Miroslavu Krleži.

Vučjak je jedna od najvažnijih drama Miroslava Krleže i ona u sebi sadrži gotovo sve karakteristike njegovog dramskog opusa – od ranog ekspresionizma i avangarde, tematskih blokova i ideja do stilske nenadmašnosti kasnijih dela, koja su obeležila veliki deo domaće književnosti  20. veka. Sukob idealizma i sveta kojim upravljaju animalni instinkti učiniće Horvata našim svakidašnjim neurastenikom s kojim možemo da saosećamo, a Vučjak nadasve modernim tekstom koji s lakoćom prepoznajemo i u ovom vremenu.

Hrvatsko narodno kazalište je najznačajnija pozorišna insititucija u Hrvatskoj. Od 1895. do danas, pod istim krovom, na jednoj pozornici, istovremeno deluju tri velika umetnička ansambla, Drama, Opera i Balet.

Ivica Buljan

Rođen je u Sinju. Studirao je političke nauke, a diplomirao francuski jezik i komparativnu književonost na Sveučilištu u Zagrebu. Pisao je pozorišne kritike za Polet, Start, Slobodnu Dalmaciju i Feral Tribjun. Režijom počinje da se bavi 1995. godine a zaokupljaju ga dramatičari-pesnici (Marina Cvetajeva, Pjer Paolo Pazolini, Hajner Miler, Robert Valser, Miroslav Krleža, Danilo Kiš…). U središtu njegovog autorskog zanimanja je Bernar Mari-Koltes (Noć tip pred šumama, Povratak u pustinju, Borba crnaca i pasa, Dan umorstava u priči o Hamletu, Marš, Pijani process, Sallinger…). S Dubravkom Vrgoč u Zagrebu vodi Festival svjetskog kazališta, a nakon splitske, preuzeo je i upravljanje Dramom Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. Suosnivač je Mini teatra u Ljubljani i predavač na francuskom nacionalnim pozorišnim akademijama i u školi Ellen Stewart La MaMa u Umbriji. Njegove predstave nagrađivane su na Kubi i u Slovačkoj, Ljubljani i Zagrebu. Dobitnik je više Borštnikovih nagrada za najbolje predstave u Sloveniji, Sterijine nagrade, Vjesnikove nagrade “Dubravko Dujšin”, nagrada “Branko Gavela”, “Petar Brečić”, medalje grada Havane i najvišeg priznanja Republike Slovenije na području umetnosti (Nagrada Prešernove zaklade 2012). Nosilac je Odlikovanja viteza reda umetnosti i književnosti Vlade Francuske Republike.

Premijera: 30. decembar 2014, HNK

28.08.2015

NORA GREGOR (GOSTOVANJE SNG, NOVA GORICA)

Teatar „Bojan Stupica“

trajanje: 2h sa pauzom

Neda R. Bric

Režija: Neda R. Bric

http://www.sng-ng.si/repertoar/arhiv/predstave/2014061709090735/

Dramaturzi: Tomaž Toporišič, Christian Mayer, Ana Kržišnik, Stručni saradnici: Igor Devetak, Christine Casapicola, Autor videa: Pila Rusjan, Kompozitor: Milko Lazar,Koreograf: Ivan Peternelj, Scenografi: Rene Rusjan, Boštjan Potokar, Kostimograf: Nataša Recer, Dizajner svetla: Samo Oblokar, 

Gostovanje SNG Nova Gorica i SMG Ljubljana, Slovenija
Predstava se izvodi sa titlom na srpskom jeziku

Nora Gregor je doku-drama o jednoj od najpoznatijih i najtraženijih glumica u trećoj dekadi XX veka koju je napisala i režirala Neda R. Bric u Slovenačkom narodnom gledališču iz Nove Gorice. Predstava je koprodukcija između pozorišta iz Nove Gorice, Mladinskog gledališča iz Ljubljane, Šaušpilhausa iz Graca i Il Rosetija – Teatro stabile iz Trsta. Predstava tematizuje Drugi svetski rat i posleratne žrtve, govoreći o blještavoj i potresnoj sudbini dive Nore Gregor, ali i uopšte, o položaju žene u društvu. Predstava je realizovana u koprodukciji  SNG Nova Gorica i SMG Ljubljana, Slovenija

Premijera: 25. 09. 2014, SNG Nova Gorica, druga premijera 02.10. 2014, SMG Ljubljana

Stranica 6 од 8« Prva...45678