O nama

JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE, Beograd, osnovano 1947, oduvek je bilo jedno od najvažnijih i najreprezentativnijih teatara u bivšoj Jugoslaviji. JDP je najveće dramsko pozorište u regionu. Od osnivanja ove kuće njeni su radni principi ostali nedirnuti: angažovani su najbolji glumci i najbolji reditelji na predstavama po klasičnim i savremenim delima, kako domaćih tako i stranih autora. Akcenat je na novom čitanju poznatih drama i na inscenaciji smelih novih drama koje se bave aktuelnim temama – od Šekspira do Biljane Srbljanović.

Jugoslovensko dramsko pozorište često gostuje u Južnoj i Severnoj Americi, Evropi i zemljama bivše Jugoslavije.

Član je prestižne Unije teatara Evrope (Union des Théâtres de l’Europe) od 2006. godine.

Višestruko nagrađivano na svim vodećim festivalima u regionu i Srbiji.

*

JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE

Jugoslovensko dramsko pozorište osnovano je 1947. godine, naredbom-dekretom Josipa Broza Tita, kao svejugoslovensko pozorište koje će predstavljati novi početak zajedničke države. Pozvani su najbolji umetnici iz svih krajeva ondašnje Jugoslavije, da pod umetničkim vođstvom poznatog predratnog reditelja Bojana Stupice, uspostave teatar visoke klasike, domaće i strane, u savremenom scenskom ključu.

Prve reči na sceni JDP izgovorio je tada mladi, a kasnije veliki jugoslovenski glumac, Branko Pleša kao Maks Kantor u predstavi slovenačkog klasika Ivana Cankara „Kralj Betajnove“, trećeg aprila 1948.

JDP je od svog početka negovalo modernistički scenski izraz. Izbor klasičnih dela proverene literarne vrednosti, baš kao i savremenih stranih i domaćih komada, bila je osnova za velike, ansambl-predstave, u kojima su dominirale snažne glumačke ličnosti poput Marije Crnobori, Mire Stupice, Milivoja Živanovića, Steve Žigona, Joze Laurenčića, Olgice Spiridonović, Jože Rutića, Irene Kolesar, Nevenke Urbanove, Viktora Starčića, Milenka Ajvaza, kao i reditelja Mate Miloševića, Tomislav Tanhofera, Miroslava Belovića, Bojana Stupice, Branka Gavele.

Jovan Ćirilov, kao upravnik i umetnički direktor,  jarko je obeležio uspehe JDP, naročito u četrnaest sezona kraja dvadesetog veka, kada je osavremenjen scenski izraz, blizak načelima Postmoderne, proizveo neke od ključnih predstava epohe, postavljajući JDP na poziciju jednog od vodećih evropskih teatara. Ćirilov je spojio umetničku zrelost reditelja poput Dejana Mijača, Slobodana Unkovskog ili Paola Maggellija, sa mladalačkom strašću novih imena poput pisaca Biljane Srbljanović i Dejan Dukovskog, i reditelja Harisa Pašovića, Edvarda Milera, Jagoša Markovića, Nikite Milivojevića, Gorčina Stojanovića.

Na načelima otvorenosti, smelosti, eksluzivnosti u izboru tema i dela, kao i u načinu njihove obrade, misiju JDP-a nastavio je tandem Branko Cvejić, kao upravnik, i Gorčin Stojanović, kao umetnički direktor, u prvoj deceniji dvadeset prvog veka.  JDP je u poslednjih deset godina gostovalo u pedesetak gradova Evrope i sveta, učestvujući u međunarodnim sezonama Rima, Beča i Madrida, kao i na festivalima u Strazburu, Bukureštu, Bogoti, Moskvi, Bratislavi, Atini, Solunu, Gvadalahari. Takođe,  JDP je čest učesnik u regionalnim centrima i na festivalima u Zagrebu, Ljubljani, Mariboru, Sarajevu, Rijeci,  Budvi i drugim gradovima bivše Jugoslavije, uvek izazivajući veliku pažnju i gotovo redovno donoseći nagrade predstavama, piscima,  glumcima i rediteljima.

Recentni repertoar Jugoslovenskog dramskog pozorišta obeležen je praizvedbama drama Biljane Srbljanović, Milene Marković, Uglješe Šajtinca, novim čitanjima klasičnih komada, sa naglaskom na ponovno otkrivanje onih retko ili nikad izvođenih, kao i žestinom predstava nastalih po delima vodećih savremenih pisaca poput Sare Kejn, Marka Rejvenhila, Nila Labjuta, Tomasa Bernharda, Šimelpfeniga, Lagarsa, Fon Majenburga, Paravidina.