L-E-V (Tel Aviv, Izrael)

OKP ljubav (L-E-V / Tel Aviv)

Režija: Sharon Eyal, Gai Behar

Muzika, dizajn zvuka: Ori Lichtik, Dizajn svetla: Thierry Dreyfus , Kostim: Odelia Arnold u saradnji sa Sharon Eyal, Gai Behar, Rebecca Hytting, Gon Biran,

14. Beogradski festival igre 

Na repertoaru 11. aprila 2017.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) je vrsta neuroze koja u navratima postavlja izazove u ljubavi i životu. Snažan komad, odigran u ritmu pulsirajuće tehno muzike koju je osmislio di-džej Ori Lihtik, govori o ljubavi koja uvek izostaje, ili o ljubavnicima koji stalno jedno drugome nedostaju. Odsustvo sinhronizacije! Kao kada jedna osoba leže u krevet, a druga ustaje iz njega. Poput nečega što je celo i netaknuto, a ima puno nedostataka u sebi. Ovo delo je posvećeno nedostacima.

Vidim sve u ovom komadu veoma mračno, kao u senkama, ti i tvoj odraz igrate. Najveći deo insipracije, dolazi iz teksta „OKP“, Nila Hilborna. Za mene je ovaj tekst zaista moćan, jer osećam da me pokreće. Nisam mogla da prestanem da čitam. Rečenice su već bile koreografija, kalup u koji možete staviti svoju inspiraciju, ili sebe samog. Po prvi put se zaplet oblikovao u mojoj glavi, mnogo pre nego što smo počeli da radimo. Unapred sam znala osećaj i osetila mirise. Kao kraj sveta, bez milosti. Miris cveća, ali izuzetno težak. Propadanje u rupu, bez mogućnosti povratka. Puno buke, u očajanju za tišinom. Ne radi se o prostoru u kome želim da napravim nešto tužno, već o potrebi da isčupam crni kamen koji nosim u grudima.

Sharon Eyal

Igračica i koreografkinja Šaron Ejal je rođena u Jerusalimu. Igrala je sa Kompanijom Batševa od 1990- 2008. godine, i počela da stvara koreografije u okviru kompanijskog projekta “Batševini igrači kreiraju”. Radila je kao saradnik umetničkog direktora ove trupe, u periodu 2003-2004. godine, i kao stalni koreograf kompanije od 2005-2012. godine. Tokom 2009. godine, počela je da stvara komade za plesne kompanije, širom sveta: “Killer Pig” (2009) i “Corps de Walk” (2011) za Carte Blanche iz Norveške; “Too Beaucoup” (2011) za Hubbard Street Dance iz Čikaga i “Plafona” (2012) za nemačku Plesnu kompaniju Oldenburga. Godine 2013., osniva trupu L-E-V, zajedno sa svojim dugogodišnjim saradnikom Gajom Beharom. Prethodne godine premijerno je izvedena njihova postavka “Crno bez naslova” za Plesnu kompaniju Opere Geteborga. Šaron Ejal je dobitnica mnogih nagrada, uključujući i Nagradu Ministarstva kulture Izraela (2004) za mlade stvaraoce, i Landau nagradu za scenske umetnosti (2009). Godine 2008., ponela je titulu Izabranog umetnika Fondacije za kulturnu izuzetnost Izraela.

Gaj Behar je imao značajnu ulogu u kreiranju noćnog života Tel Aviva, ali  takođe i kao kurator multidisciplinarnih umetničkih događaja, u periodu od 1999-2005. godine.  Sa Ejalovom je prvi put sarađivao na predstavi  “Bertolina”, 2005, i od tada neprekidno deluju zajedno.

Od 2006. godine, saradnici Šaron Ejal i Gaj Behar predstavljaju značajan glas umetničke zajednice, stvarajući originalna i od kritike izuzetno cenjena dela za Kompaniju Batševa i druge ugledne trupe širom sveta. L-E-V je kulminacija dugogodišnje saradnje i jedinstvenih umetničkih trenutaka koje Šaron Ejal i Gaj Behar, praćeni beskrajno originalnom muzikom Orija Lihtika, donose u izvođenju žestoko talentovanih igrača koji se kreću sa izražajnom preciznošću. L-E-V se hrani novim tehnologijama, i integriše ih bez napora i nenametljivo u dela pomešanih umetničkih disciplina, koje podjednako mogu biti izvedene u tehno klubu ili u operi. L-E-V je ušće pokreta, muzike, rasvete, mode, umetnosti i tehnologije – gde svaki činilac nosi jedinstvenu izražajnost i emotivno bogatstvo. Kompanija ispunjava cilj stalnog pomeranja i angažovanja najšireg spektra nove publike i saradnika.

Najvažnije nasleđe Šaron Ejal i Gaja Behara je leksikon pokreta, koji ih razlikuje od svih drugih umetnika. To je njihov lični jezik, prepun strasti, i u isto vreme, predivno delikatan. Igrači se kreću poput ljudi iz druge kulture, telima koja se različito pokreću noseći svet sopstvenih slika i sećanja.

Odštampajte Odštampajte
Scena „Ljuba Tadić“Plan sedenja

Cena karte: PARTER: 1300 RSD za mesta od 4. do 12. reda / 1000 RSD za mesta od 13. do 16. reda; BALKON: 1000 RSD

63’