Jovan Hristić

(26. avgust 1933, Beograd – 20. jun 2002, Sremska Kamenica)

Sin beogradskog inženjera Pavla i Bisenije Hristić, maturirao je u Drugoj muškoj gimnaziji, zajedno sa Slobodanom Selenićem. Studirao je arhitekturu i filozofiju. Na Filozofskom fakultetu diplomirao je 1958.

Ohrabrenje da objavi prve pesme dao mu je pesnik Dušan Matić (u čas. Književnost).

Zbirka pesama Dnevnik o Ulisu pojavila se 1954.

Druge zbirke:

  • Aleksandrijska škola
  • Stare i nove pesme
  • Nove i najnovije pesme
  • Sabrane pesme i posthumno, Sabrane pesme (izd. Rad)
  • U tavni čas (prir. Leon Kojen)

Bio je dugogodišnji urednik časopisa Književnost, te u izdavačkoj kući »Nolit«, član Udruženja književnika Srbije i predsednik PEN kluba za Jugoslaviju.

Jovan Vava Hristić se bavio esejistikom i objavio niz radova u periodici, domaćoj i inostranoj. Izašle su knjige eseja:

  • Poezija i kritika poezije
  • Poezija i filozofija
  • Pozorište, pozorište I i II
  • Pozorišni referati I i II
  • kao i važne studije: Čehov – dramski pisac, Oblici moderne književnosti, O tragediji, U traganju za pozorištem (posthumno).

Kao urednik i priredjivač knjiga, Jovan Hristić je plasirao značajne književnike i filozofe našoj čitalačkoj publici: Dž. Konrada, A. Vilsona, B. Rasela, T.S. Eliota.

Objavio je pet drama; sve su izvedene i često nagradjivane:

  • Čiste ruke
  • Orest (radio-igra)
  • Savonarola i njegovi prijatelji
  • Sedmorica: kako bismo ih danas igrali
  • Terasa.

Bio je redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, i predavao dramaturgiju svim generacijama od 1967.