Vida Ognjenović

Rođena u Dubočkama kraj Nikšića, odrasla i školovala se u Vojvodini i Srbiji. Osnovnu školu završila u Vrbasu, a gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Diplomirala je na Katedri za opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu (1963) i na odseku za režiju beogradske Akademije za pozorište, film i TV (1965). Postdiplomske studije je započela u Parizu na Sorboni, a magistarski rad iz teorije i prakse režije odbranila je na univerzitetu u Minesoti, SAD (1972. godine).
Od 1974. do 1979. radila je kao asistent na FDU u Beogradu.

Za direktora Drame Narodnog pozorišta u Beogradu izabrana je 1977. godine, a po isteku četvorogodišnjeg mandata, ostala je u angažmanu kao stalni reditelj. Kao profesor po pozivu, predavala je na univerzitetima u Los Anđelesu (UCLA), Čikagu (UIC) od 1981–1982, a u okviru predavačkih turneja obišla je u nekoliko mahova, kao gost predavač, sve veće univerzitete SAD-a (1985, 1991, 1997, 1999). Redovni je profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Njen rediteljski opus čini blizu stotinu pozorišnih, kao i velik broj televizijskih i radio režija, od kojih mnoge po sopstvenim tekstovima. Napisala je veliki broj drama,  koje su doživele više postavki i brojna izvođenja, a objavljene su u različitim izdanjima. Kao reditelj gostovala je u mnogim pozorištima širom ranije Jugoslavije (Crna Gora, Slovenija, Hrvatska), a radila je predstave i izvan naše zemlje. Režirala je raznorodan repertoar, kako domaću i stranu klasiku, tako i modernu savremenu dramu i mnoge praizvedbe. Dobitnica je svih značajnijih nagrada za dramu i režiju. To su između ostalih: Oktobarska nagrada grada Beograda za pozorišnu umetnost (1984), Zlatni lovorov vijenac za režiju (Sarajevo, 1985), Vukova nagrada za umetnost (1992), Sterijinu nagradu za najbolju dramu (1991), Nagradu Joakim Vujić za pozorišnu umetnost (2001), Sterijinu nagradu za najbolju dramu (2002), Sterijinu nagradu za najbolju režiju (2002).

Objavljuje prozu i esejistiku. Zbirke pripovedaka:

  • Otrovno mleko maslačka (Prosveta, Beograd, 1994)
  • Stari sat (Prosveta, Beograd, 1996)
  • Najlepše pripovetke Vide Ognjenović (Prosveta, Beograd, 2001)
  • Izabrane i nove pripovetke (DOO: Dnevnik, Novi Sad, 2007)

Romani:

  • Kuća mrtvih mirisa (Prosveta, Beograd, 1995 – The House of Dead Scents)
  • Preljubnici (Stubovi kulture, 2007)

Putopisna proza:

  • Putovanje u putopis (Zrenjaninska biblioteka, 2005).

Knjige drama:

  • Melanholične drame (SKZ, Beograd, 1991)
  • Setne komedije (SKZ, 1994)
  • Kanjoš Macedonović (Oktoih, 1989, ’94, 2004)
  • Devojka modre kose (Ars dramatica, Beograd, 1994)
  • Mileva Ajnštajn (Stubovi kulture, 1988, 2002. – Mileva Einstein)
  • Jegorov put (Oktoih, 2001).

Sabrane drame u tri knjige:

  • Drame I, II, III ( Stubovi kulture, 2000, 2001, 2002).

Dobitnica je mnogih značajnih nagrada za književni rad. Između ostalih: Nagradu Prosvete za knjigu godine (1994), Andrićevu nagradu za pripovetku (1995), Nagradu Branko Ćopić za prozu (1996), Nagradu Laza Kostić za roman (1996), Nagradu Karolj Sirmai za pripovetke (1996), Nagradu Ramonda Serbica za prozu (1998), Nagradu Todor Manojlović za moderni izraz u književnosti, Nagradu Stefan Mitrov Ljubiša za književno delo (1999), Nagradu Narodne biblioteke za knjigu godine (2007).

Proza i drame su joj prevodjene na engleski, madjarski, bugarski, češki, makedonski i nemački jezik.

Živi i radi u Beogradu.