03.05.2016 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

SVEČANOST POVODOM DANA POZORIŠTA

Jugoslovensko dramsko pozorište danas je obeležilo 68 rođendan. Na svečanosti kojoj su prisustvovali članovi kuće, saradnici i prijatelji, direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović osvrnula se na sve ono što se dogodilo od prošlog rođendana do danas posle čega su dodeljene Godišnje nagrade.Pored laureata, proslavi su prisustvovali Dejan Mijač, Branko Cvejić, Nebojša Bradić, Žarko Laušević, Gorica Mojović, Branka Petrić, Branka Veselinović, Vlasta Velisavljević, Srđan Timarov, Nikola Đuričko, Vojin Ćetković, Predrag Ejdus, Anita Mančić, Jovana Gavrilović, Sonja Vukićević i mnogi drugi.

Godišnje nagrade za 2016.

1. Jugoslovensko dramsko pozorište dodeljuje Godišnju nagradu za režiju predstave Uobraženi bolesnik Ž-B.P. Molijera – Jagošu Markoviću

2. Jugoslovensko dramsko pozorište dodeljuje Godišnju nagradu za ulogu Argana u predstavi Uobraženi bolesnik Ž-B.P. Molijera u režiji Jagoša Markovića – Draganu Mićanoviću

3. Jugoslovensko dramsko pozorište dodeljuje Godišnju nagradu za ulogu Beline u predstavi Uobraženi bolesnik Ž-B.P. Molijera u režiji Jagoša Markovića – Radovanu Vujoviću

4. Jugoslovensko dramsko pozorište dodeljuje Godišnju nagradu za ulogu Nore u predstavi Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža ili Stubovi društava Elfride Jelinek u režiji Snežane Trišić – Nataši Tapušković

5. Jugoslovensko dramsko pozorište dodeljuje Godišnju nagradu za ulogu Konzula Vajganga u predstavi Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža ili Stubovi društava Elfride Jelinek u režiji Snežane Trišić – Branislavu Lečiću

6. Jugoslovensko dramsko pozorište dodeljuje Godišnju nagradu za kostimografiju i poseban umetnički doprinos u predstavi Šta sedogodilo nakon što je Nora napustila muža ili Stubovi društava Elfride Jelinek u režiji Snežane Trišić – Maji Mirković

7. Jugoslovensko dramsko pozorište dodeljuje Nagradu za lepotu govora „Dr Branivoj Đorđević“ za ulogu gospođe Linde u predstavi Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža ili Stubovi društava Elfride Jelinek u režiji Snežane Trišić – Anđeliki Simić

8. Jugoslovensko dramsko pozorište dodeljuje Godišnju nagradu za izuzetan doprinos visokim standardima poslovanja naše kuće šefu Službe tehničkog održavanja i nadzora – Ljubiši Blagojeviću

9. Jugoslovensko dramsko pozorište dodeljuje Godišnju nagradu za izuzetan doprinos visokim standardima poslovanja naše kuće u odnosima s javnošću – Svetlani Paroški

10. Jugoslovensko dramsko pozorište dodeljuje Godišnju nagradu za izuzetan doprinos visokim standardima poslovanja naše kuće samostalnom organizatoru – Jovani Petrović

11. Jugoslovensko dramsko pozorište dodeljuje Godišnju nagradu za izuzetan doprinos visokim standardima poslovanja naše kuće šefu Službe održavanja higijene zgrade – Nadi Bojanović

12. Jugoslovensko dramsko pozorište dodeljuje Godišnju nagradu za izuzetan doprinos visokim standardima poslovanja naše kuće zaposlenima u radionicama za izradu dekora – Dejanu Raciću, Miroslavu Korićaninu, Zoranu Jakšiću, Aleksandru Borovcu

13. Fondacija Jugoslovenskog dramskog pozorišta dodeljuje Godišnju nagradu „Branka i Mlađa Veselinović“ za najbolje glumačko ostvarenje na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u 2015.

02.05.2016 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

DAN JUGOSLOVENSKOG DRAMSKOG POZORIŠTA

Trećeg aprila JDP proslavlja Dan pozorišta. To je prilika da se sretnemo sa prijateljima,
saradnicima,

02.05.2016 Uncategorized

AGHET U JDP

U subotu 5. novembra u 20h na Sceni „Ljuba Tadić“ biće izveden koncert pod nazivom Aghet. Reč je o zajedničkom umetničkom poduhvatu No Borders Orchestra i Dresdner Sinfoniker, posvećen pamćenju genocida nad Jermenima i apelovanju na savest savremenog sveta u odnosu na ljude koji su progonjeni danas.

Dirigent je Premil Petrović, solisti Matthias Worm (viola), Araik Bartikian (duduk), Marc Sinan (e-gitara i glas). U koncertu učestvuju hor Dresdner Kammerchor i AuditivVokal.

U nazivu projekta je reč Aghet (u prevodu: velika nesreća / velika katastrofa) kojom Jermeni označavaju tragično iskustvo od pre jednog veka. Nestalo je skoro milion i po života. Kultura sećanja je dug prema žrtvama, a kultura mira i dijaloga obaveza je prema budućim generacijama. Iz tog uverenja, renomirani solisti i ansambli okupili su se oko programa sačinjenog od dela savremenih autora, kompozitorke Zeynep Gedizlioglu iz Turske i njenih kolega Vachea Sharafyana iz Jermenije i Helmuta Oehringa iz Nemačke.

I na prostoru nekadašnje Jugoslavije se još leče rane iz 1990-ih. No Borders Orchestra nastao je s namerom da doprinese procesu pomirenja i čine ga vrsni muzičari iz svih do juče zaraćenih balkanskih nacija. To što je uz vrhunske Drezdenske simfoničare deo Aghet-a, za No Borders Orchestra je prirodan sled stvari.

Beograd će čuti ovaj program posle Drezdena i Berlina, a pre Jerevana i Istanbula. To je muzika koja ne miluje uši. Ona grebe celo biće.

01.05.2016 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

JDP U SEZONI 2015/2016.

U sezoni 2015/2016. Jugoslovensko dramsko pozorište je imalo dve premijere. Na Sceni „Ljuba Tadić” 5. decembra premijerno je izvedena predstava NORA! Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža ili Stubovi društava Elfride Jelinek u režiji SnežaneTrišić. Na Sceni Studio JDP 22. aprila premijeru je imala predstava Slučajna smrt jednog anarhiste Darija Foa u režiji Maje Maletković.

Tokom maja, počeo je rad na dve nove predstave. Šekspirovog Hamleta režira Aleksandar Popovski a predstavu Pod žrvnjem Dragoslava Nenadića Egon Savin. Premijere obe predstave očekuju se početkom sledeće sezone.

400 godina od Šekspirove smrti

Jugoslovensko dramsko pozorište i British Council obeležili su 23. aprila 400 godina od smrti Vilijama Šekspira predstavom Otelo u režiji Miloša Lolića. Pre početka predstave publici su se obratili Direktorka Jugoslovenskog dramskog pozorišta Tamara Vučković Manojlović, Ambasador Velike Britanije Denis Kif, Direktorka British Council-a za Zapadni Balkan Kler Sirs i Sekretar za kulturu grada Beograda Vladan Vukosavljević.

Na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta je od njegovog osnivanja do danas postavljeno osamnaest predstava po Šekspirovim delima: Kralj Lir, Romeo i Đulijeta, Magbet, Ričard III, Vesele žene vindzorske, Troil i Kresida, Oluja, Kako vam drago, Bogojavljenska noć… U ovom trenutku, na repertoaru pozorišta se uz Otela nalazi i Mletački trgovac, a u maju je počeo rad na Hamletu u režiji Aleksandra Popovskog, petom u istoriji Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Festivali i gostovanja

Kao i prethodnih godina, naše predstave su gostovale na brojnim festivalima i scenama u zemlji i inostranstvu: u Pekingu i Šangaju (Kina), Beču (Austrija), Mariboru (Slovenija), Zagrebu i na Brionima (Hrvatska), Tivtu (Crna Gora), Rumi, Novom Sadu, Požarevcu, Užicu, Mladenovcu, Jagodini, Šapcu i Lazarevcu.

Molijerov Uobraženi bolesnik u režiji Jagoša Markovića ove godine je dva puta izveden u Kini. Posle zapaženog učešća na Internacionalnom festivalu Pekinškog narodnog umetničkog pozorišta 14, 15. i 16. avgusta, predstava Uobraženi bolesnik je otvorila i Šangajski međunarodni festival komedije u oktobru (27. i 28. oktobar). Jugoslovensko dramsko pozorište je prvi srpski teatar koji je gostovao u Kini.

Predstava Razbijeni krčag u julu je gostovala u Kazalištu Ulysses na Brionima, a krajem avgusta na Festivalu Mediteranskog teatra Purgatorije u Tivtu. Predstava je učestvovala na Festivalu „Teatar u jednom dejstvu“ u Mladenovcu, Festivalu „Borštnikovo srečanje“ u Mariboru i Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“ u Užicu. U martu, Razbijeni krčag je gostovao u Teatru „Akcent” u Beču, izveden je na 45. Pozorišnom festivalu „Dani komedije” u Jagodini i Festivalu „Pozorišno proleće” u Šapcu.

Predstava Pokojnik Branislava Nušića u režiji Igora Vuka Torbice gostovala je u Folksteatru u Beču u okviru Festivala „Srpski novembar“.

Tokom aprila, predstava Otelo Vilijama Šekspira u režiji Miloša Lolića, učestovala je na 21. Glumačkim svečanostima „Milivoje Živanović” u Požarevcu.

Nagrade

Na 45. Pozorišnom festivalu najboljih komediografskih ostvarenja Srbije „Dani komedije“ u Jagodini predstava Razbijeni krčag Hajnriha fon Klajsta dobila je pet nagrada. Od tri ravnopravne glumačke nagrade Zlatni ćuran za najbolja glumačka ostvarenja, žiri je dve dodelio glumcima iz predstave Razbijeni krčag. Nebojša Glogovac je dobio nagradu za ulogu Adama, a Vladica Milosavljević za ulogu Marte Rul.

Zlatnog ćurana za nabolje rediteljsko ostvarenje žiri je dodelio Igoru Vuku Torbici. Na Festivalu u Jagodini nagrađeni su i kostimografkinja Jelisaveta Tatić Čuturilo i scenograf Branko Hojnik.

Nagradu „Ardalion“ za najboljeg mladog glumca i Nagradu Politike „Avdo Mujčinović“ na 20. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“ u Užicu dobila je Jovana Gavrilović za ulogu Eve u predstavi Razbijeni krčag.

Žiri 10. Festivala Mediteranskog teatra Purgatorije 2015. u Tivtu, Nagradu za glumačku bravuru jednoglasno je dodelio Marku Janketiću za ulogu Ruprehta u predstavi Razbijeni krčag.

Na Prvom pozorišnom festivalu „Pozorišno proleće” u Šapcu, nagrada „Ljubiša Jovanović” za najbolju mušku ulogu pripala je Ljubomiru Bandoviću za uloge u predstavama Razbijeni krčag i Klaustofobična komedija. Nagrada za mladog glumca dodeljena je Marku Janketiću takođe za uloge u predstavama Razbijeni krčag i Klaustofobična komedija.

Nagrade grada Beograda za 2015. godinu uručene su sredinom aprila četrnaesti put. Priznanja najzaslužnijim građanima dodeljena su devetnaest kategorija. U kategoriji za najznačajnije dostignuće u pozorišnom stvaralaštu za 2015. godinu priznanje je dobio Nebojša Glogovac za ulogu u predstavi Razbijeni krčag Hajnriha fon Klajsta u režiji Igora Vuka Torbice.

Na Glumačkim svečanostima „Milivoje Živanović” u Požarevcu stručni žiri je doneo jednoglasnu odluku da je najbolji glumac festivala Vojin Ćetković. On je ovo priznanje dobio za ulogu Otela u istoimenom Šekspirovom komadu u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta i režiji Miloša Lolića.

Gostovanja na scenama JDP-a

Predstava L. N. Tolstoja Smrt Ivana Iljiča SNP-a iz Novog Sada u režiji Tomija Janežiča izvedena je na Sceni „Ljuba Tadić“ u oviru 49. Bitefa. U okviru ovog festivala, na Sceni Studio JDP izvedena je i predstava Diskretni šarm marksizma, autorski projekat Bojana Đorđeva u produkciji DasArtsa iz Amsterdama i TkH iz Beograda.

Na Sceni Studio JDP u septembru je gostovalo Pozorište „Bora Stanković“ iz Vranja sa predstavom Narodna drama Olge Dimitrijević u režiji Snežane Trišić, dok su u martu na Sceni Studio JDP izveli predstavu Tri sestre A. P. Čahova u režiji Trajčeta Georgijeva

U novembru su klavirski koncert na Sceni Studio JDP održali Jeroen & Sandra Van Veen uz goste LP Duo u okviru Festivala „Keyboard days Belgrade“.

Od decembra se na Sceni Studio JDP izvodi predstava What the f..k are we doing here? u produkciji Mikser House-a.

Predstava Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada Duh koji hoda Dejana Dukovskog u režiji Aleksandra Popovskog izvedena je u februaru na Sceni “Ljuba Tadić”, a ovo pozorište je gostovalo u JDP-u i u martu sa predstavom Hamlet Vilijama Šekspira u režiji Nikole Zavišića.

L-E-V iz Tel Aviva je u aprilu gostovao na Sceni “Ljuba Tadić” u okviru Beogradskog festivala igre.

Nagrada „Branka i Mlađa Veselinović“ za 2015.

Dva velika glumačka imena Jugoslovenskog dramskog pozorišta koji su u JDP-u bili od njegovog osnivanja 1947. godine, Branka i Mlađa Veselinović, donirali su Fondaciji JDP sredstva iz kojih se dodeljuje nagrada glumcu ili glumici za najbolju interpretaciju u predstavama koje su premijerno izvedene u toj kalendarskoj godini na scenama Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Nagrada „Branka i Mlađa Veselinović“ dodeljuje se od 2012. godine, a do sada su je dobili Nebojša Glogovac, Aleksandra Janković i Vojin Ćetković.

Žiri, u kome su bili glumci Nikola Đuričko i Srđan Timarov i dramaturg Jugoslovenskog dramskog pozorišta Miloš Krečković, doneo je odluku da Nagrada „Branka i Mlađa Veselinović“ za 2015. godinu bude dodeljena Nataši Tapušković za ulogu Nore u predstavi NORA! Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža ili Stubovi društava.

Obnovljena saradnja HNK iz Zagreba i JDP-a

Posle skoro pune tri decenije, Jugoslovensko dramsko pozorište i Hrvatsko narodno kazalište iz Zagreba uspostavili su saradnju razmenom predstava. Na Sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta u junu je izvedena predstava Vučjak Miroslava Krleže u režiji Ivice Buljana, dok je Molijerov Uobraženi bolesnik u režiji Jagoša Markovića izveden na sceni HNK 22. januara 2016. Ovim se nastavlja uspešna saradnja između Dubravke Vrgoč, upravnice HNK, koja je donedavno bila na čelu Zagrebačkog kazališta mladih, i Tamare Vučković Manojlović, direktorke Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Pre toga, poslednje gostovanje HNK u JDP-u bilo je 1986. sa predstavom Čede Price Ostavka u režiji Georgija Para. Na sceni su se pojavili prvaci Hrvatskog narodnog kazališta: Mustafa Nadarević, Alma Prica, Vanja Drah, Koraljka Hrs, Zlatko Crnković, Špiro Guberina, Ena Begović i dr. Ovom predstavom je zagrebačko pozorište uzvratilo posetu Jugoslovenskom dramskom pozorištu, koje je gostovalo u HNK s Putujućim pozorištem Šopalović Ljubomira Simovića, u režiji Dejana Mijača.

Unija teatara Evrope

Predstavnici Jugoslovenskog dramskog pozorišta učestvovali su na Generalnim skupštinama Unije teatara Evrope koje su održane u novembru u Beču i u aprilu u Bohumu u Nemačkoj. JDP je član ove značajne pozorišne asocijacije već deset godina.

Peterburška pozorišna sezona u Beogradu

Od 3. do 6. novembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu je održan festival Sezona Sankt Peterburga u Beogradu u organizaciji JDP-a i produkcijske kuće Neva Art.

U okviru Festivala, na sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta, izvedene su četiri predstave: Višnjik Antona Pavloviča Čehova u izvođenju Teatra „Rusko preduzeće“ u režiji Jurija Curkanua, BAAL Bertolda Brehta Teatra „Vera Komisarževska“ u režiji Aleksandra Morfova, predstava Braća po romanu Braća Karamazovi F.M. Dostojevskog Teatra „Utočište komičara“ reditelja Jevgenija Safonova i Magbet Vilijama Šekspira Teatra „Baltički dom“ u režiji čuvenog Luka Persevala.

Titlovane predstave

Jugoslovensko dramsko pozorište već četiri godine izvodi predstave titlovane na engleski jezik. Na ovaj način JDP je obogatilo turističku ponudu Beograda i steklo novu publiku. U sezoni 2015/2016. uveli smo i titlove na srpskom jeziku želeći da, koristeći resurse kojima raspolažemo, barem delimično doprinesemo lepšem i humanijem životu osoba sa oštećenjem sluha.

Edukacija u JDP

Jugoslovensko dramsko pozorište od 2012. učestvuje u programu Gradskog veća Beograda Univerzitetska radna praksa – BG PRAKSA, s ciljem da studentima na završetku studija ili upravo diplomiranim mladim i obrazovanim ljudima omogući da učešćem u svakodnevnom životu pozorišta, angažmanom na probama i u umetničkom sektoru JDP u praksi oprobaju znanja stečena tokom školovanja i ovladaju nekim praktičnim znanjima. Povremeno otvaramo vrata i za edukativne obilaske pozorišta u kojima se posetioci upućuju u život iza kulisa, osnove dramske i pozorišne umetnosti, faze rada potrebne za nastanak predstave, a upoznaju i istoriju Jugoslovenskog dramskog pozorišta i njegovih umetnika.

Jugoslovensko drаmsko pozorište i Fondаcijа Jugoslovenskog drаmskog pozorištа 2014. su pokrenuli projekаt „… i jа volim pozorište” da bi učenicima završnih rаzredа gimаnzijа i srednjih školа pružili mogućnost dа se upoznаju s procesom stvаrаnjа i prikаzivаnjа pozorišnih predstаvа u uslovimа visoko profesionаlne produkcije i nа vrhunskom umetničkom nivou. Prošle godine projekat je izveden s velikim uspehom. Tаdа je preko dvesta gimnаzijаlаcа sа svojim profesorimа dobilo priliku dа poseti pozorište, prisustvuje izvođenju predstаvа i rаzgovаrа s glumcimа i predstаvnicimа pozorištа, pa je Ministarstvo kulture i informisanja podržalo projekat i 2015. Krajem prošle godine, u projektu „… i jа volim pozorište”, učestvovalo je preko pet stotina učenika Filološke gimnazije, I beogradske gimnazije, V beogradske gimnazije, XIV beogradske gimnazije, IX beogradske gimnazije, Arhitektonsko-tehničke škole, X beogradske gimnazije, Medicinske škole, Matematičke gimnazije i Muzičke škole „Kosta Manojlović”.

U sezoni 2015/2016. Jugoslovensko dramsko pozorište posetili su i studenti slavistike (srpskog jezika) s Jagelonskog univerziteta u Krakovu i studenti američkog koledža Kou iz Ajove a u okviru festivala Peterburška pozorišna sezona (1– 6. novembra 2015) Jugoslovensko dramsko pozorište je u saradnji s Filološkim fakultetom organizovalo prevodilačku praksu za studente ruskog jezika, književnosti i kulture.

Glumci u taksiju

Kampanja Jugoslovenskog dramskog pozorišta „Drama u taksiju“ koju je osmislio i realizovao kreativni tim agencije „McCann Beograd“ izazvala je veliku pažnju javnosti. Kampanja realizovana u vidu viralnog video materijala iz tri dela postigla je veliki uspeh na društvenim mrežama i osvojila brojne nagrade, među kojima su Zlatni i Srebrni bubanj na Festivalu Golden Drum u Portorožu, nagrada „SoMo Borac“ za viralni block buster na Weekend Media Festivalu u Rovinju i nagrada za „Naj viral“ na manifestaciji Noć Reklamoždera. Kampanja je ušla je u finalnih 25 najboljih regionalnih kampanja na reviji BalCannes i osvojila više UEPS godišnjih nagrada. Uspeh kampanje nastavio se i u 2015. godini. „Drama u taksiju“ je osvojila nagradu The Finalist Award u kategoriji Viralni marketing i marketing na društvenim mrežama (Social Media and Viral Marketing) na jednom od najprestižnijih festivala advertajzinga koji se održava u Njujorku (NEWYORK FESTIVALS), Priznanje 2015, koje dodeljuje Društvo Srbije za odnose sa javnošću a posetioci sajta British Council-a proglasili su je najboljim digitalnim rešenjem u kulturi. Krajem 2015. godine kampanja je osvojila i bronzanu medalju na Cresta festivalu u kategoriji Media&Entertainment (online film). Ovo je jedina kampanja iz Jugoistočne Evrope koja je ušla u finale i osvojila neku od nagrada. Cresta festival je jedna od najprestižnijih manifestacija u oblasti advertajzinga koju organizuju njujorška kompanija Creative Standards International, u saradnji sa Međunarodnim udruženjem za oglašavanje (IAA). Žiri, u kojem je više od sto kreativaca iz celoga sveta, prijavljene radove ocenjuje na osnovu samo dva kriterijuma: izvrsnost kreativne ideje i kvalitet njene realizacije. Kao domaća regionalna reklama koja je završila na svetskoj retrospektivnoj turneji Noći reklamoždera i obišla svet, kampanja je dobila priznanje World Tour na ovogodišnjoj Noći reklamoždera.

Na nacionalnom Festivalu integrisanih komunikacija Kaktus 2015 Jugoslovensko dramsko pozorište je proglašeno Oglašivačem godine za „Drama u taksiju“. Kampanja je proglašena i najboljom u kategoriji Viralni video, a dobila je i Gran pri kao najbolja integrisana kampanja godine. Stručni žiri, koji su činili ugledni profesionalci iz kreativnih, PR i digitalnih agencija iz Srbije i regiona, odlučivao je o nagradama u 13 kategorija za 113 prijavljenih radova. U konkurenciji je bilo 27 agencija i preko 50 kompanija.

Zatvorena scena Teatra „Bojan Stupica“

Na osnovu Rešenja MUP-a Republike Srbije – Sektora za vanredne situacije i nalaza Agencije za investicije i stanovanje grada Beograda, Jugoslovensko dramsko pozorište donelo je odluku o privremenom prestanku rada scene Teatar „Bojan Stupica“ iz tehničko-bezbednosnih razloga.

Teatar „Bojan Stupica“ nosi ime jednog od najvećih pozorišnih umetnika naše epohe, slavnog reditelja, arhitekte i osnivača Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Za 46 godina kontinuiranog rada, ova scena iznedrila je neke od najvažnijih i najpoznatijih predstava srpskog i jugoslovenskog teatra – od slavne Bube u uhu sa Nikolom Simićem, Pučine i Ruženja naroda u režiji Dejana Mijača, praizvedbe Balkanskog špijuna sa Batom Stojkovićem, niza značajnih režija vodećih regionalnih reditelja, sve do kultnih predstava kao što su Šine, Skup i Hadersfild.

Predstave s repertoara Teatra „Bojan Stupica“ igraju se na scenama „Ljuba Tadić“ i Studio JDP.

JDP i Mikser House udruženim snagama kreiraju nove umetničke projekte

U ovoj sezoni Jugoslovensko dramsko pozorište i Mikser House uspostavili su saradnju koja podrazumeva rad na zajedničkim umetničkim projektima i programima u cilju pružanja bogatijeg kulturno-umetničkog sadržaja beogradskoj publici. U planu su i edukativni projekti za decu i mlade. Saradnja je uspostavljena u decembru kada je na sceni Studio JDP odigrana predstava u produkciji Mikser House-a What the f..k are we doing here?, mlade rediteljke Maje Maletković.

Ovakvo uvezivanje respektabilne institucije sa dugom tradicijom i iskustvom u produkciji kvalitetnih umetničkih predstava i nezavisne pozorišne scene kakav je savamalski Mikser teatar, predstavlja važan i značajan korak u povezivanju javnog i privatnog sektora, kao i obogaćenju pozorišne umetničke scene Beograda.

Šta se dogodilo sa Elfride J.

Jugoslovensko dramsko pozorište, u saradnji s Istraživačkim centrom Jelinek i podršku Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu, u februaru je održalo razgovor s publikom posle izvođenja predstave NORA! koja je tom prilikom bila titlovana na nemački jezik.

U razgovoru s publikom učestvovali su poznavaoci dela Elfride Jelinek: univerzitetski profesor dr Hilde Hajder, mr Verena Humer (Platforma za istraživanje dela Elfride Jelinek: tekst – kontekst – recepcija, pri Univerzitetu u Beču); dr Jelena Kostić Tomović, Bojana Denić (prevodioci); Snežana Trišić (rediteljka) i Periša Perišić (dramaturg), a moderator razgovora je bila mr Jelena Kovačević. Razgovor je pre svega bio usmeren na zamke i izazove koje njeno delo predstavlja za prevodioce, pozorišne umetnike i publiku, kao i na transmedijalni aspekt, teme roda, politike…

Jugoslovensko dramsko pozorište objavilo je dramu Elfride Jelinek u ediciji Ars Dramatica Nova.

Počela da izlazi Afiša

Jugoslovensko dramsko pozorište je u aprilu, povodom 68. rođendana, izdalo prvi broj mesečnih novina Afiša u kojima ćemo objavljivati repertoar, vesti, intervjue, feljtone i sve važne i zanimljive informacije o našem pozorištu.

Napustili su nas

Glumci Đurđija Cvetić, dugogodišnja članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Marinko Madžgalj i Dragan Nikolić.

I još…

  • I u ovoj sezoni nastavljena je akcija Popust na umetnost
  • Broj naših pratilaca na društvenim mrežama stalno raste pa na twitter-u imamo blizu 5000 pratilaca, našu stranicu na Facebook-u prati više od 10000 ljudi a nedavno smo otvorili i profil na Instagramu

 

U NAREDNOJ SEZONI

  • Predstava Razbijeni krčag Hajnriha fon Klajsta u režiji Igora Vuka Torbice gostovaće početkom avgusta na Tampere pozorišnom festivalu u Finskoj (1-7. avgust), koji se ove godine održava četrdeset osmi put. U glavnom programu Festivala nastupiće dvadeset pozorišta, a tokom sedam dana u glavnom i ostalim programima biće izvedeno više od četrdeset predstava.
  • Na početku sezone očekuju nas premijere predstava Hamlet Vilijama Šekspira u režiji Aleksandra Popovskog i Pod žrvnjem Dragoslava Nenadića u režiji Egona Savina
  • U septembru će na Sceni “Ljuba Tadić” biti organizovano veče posvećeno Vladimiru Visockom pod nazivom „Put uprkos sudbini”.

29.12.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

SREĆNI PRAZNICI

pOsetite JDP i u 2016!

30.05.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

PETERBURŠKA POZORIŠNA SEZONA U BEOGRADU

Od 3. do 6. novembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu će biti održan festival Peterburška pozorišna sezona u Beogradu u organizaciji produkcijske kuće Neva Art iz Sankt Peterburga i JDP-a.

Posle Praga, Marseja, Helsinkija, Berlina, Drezdena, Tel Aviva, Haife i Tbilisija, deveti festival Peterburška pozorišna sezona će biti održan u Beogradu. Za mesto održavanja produkcijska kuća Neva art odabrala je Jugoslovensko dramsko pozorište.

3. novembar, 19 časova

Sanktpeterburško pozorište Ruska antrepriza „Andrej Mironov“

VIŠNJIK

A. P. Čehov

Režija: Jurij Curkanu

7. marta 1901, Anton Pavlovič Čehov rekao je svojoj supruzi, glumici Olgi Leonardovnoj Kniper: „Sledeći komad koji ću napisati za Hudožestveni teatar obavezno će biti smešan, veoma smešan, barem ja tako planiram“.

„Moju predstavu treba režirati melodično. Bez grubosti“ – govorio je Čehov, misleći na Višnjik.

Premijera Višnjika u Moskovskom hudožestvenom teatru održana je 17. januara 1904. Bio je to dan slavlja za Antona Čehova – posle trećeg čina obeležena je i dvadesetpetogodišnjica njegove književne aktivnosti.

Čini se da je „Višnjik“ bio postavljan na scenu u svim pozorištima sveta – da i ne pominjemo Moskvu i Sankt Peterburg. Georgij Tovstonogov je celog života sanjao da režira ovaj komad. Imajući, međutim, na raspolaganju toliko sjajnih glumica kao što su Doronina, Šarko, Makarova, Krjučkova, Tenjakova, Ema Popova, govorio je uzdišući: „Nemam Ranjevsku“.

Najsloženiji i po mnogima najbolji Čehovljev komad, Višnjik i danas predstavlja zagonetku.

Predstava traje 3 sata i ima jednu pauzu.

Igraju: Neli Popova, Svetlana Ščedrina, Olga Semjonova, Dmitrij Vorobjov, Vasilij Ščipicin, Mihail Dragunov, Oleg Kulikovič, Ksenija Katalimova, Arkadij Kovalj, Evgenija Gagarina, Ernst Romanov, Jaroslav Voroncov, Jurij Curkanu, Rostislav Orjol, Konstntin Krasikov

Jurij Curkanu, reditelj

Rodio se 8. februara 1962. u Kišinjevu (Moldavija). Pozorišni i filmski reditelj. Jedan od poslednjih učenika narodnog umetnika SSSR Georgija Aleksandroviča Tovstonogova (godine 1990, s pohvalnicom je završio fakultet LGITMiK „N. K. Čerkasov“, u klasi profesora G. A. Tovstonogova, A. I. Kacmana, I. B. Maločevske). Godine 2000, na poziv Rudolfa Furmanova dolazi u Sankt Peterburg, u pozorište Ruska antrepriza „Andrej Mironov“.

Jurij Cirkanu je izvanredan pozorišni pedagog. Od 2009. predaje u BIIAMSE (viši predavač na kursu glume narodnog umetnika Rusije Rudolfa Furmanova).

Laureat je nagrade „Onežeska maska“ za doprinos razvoju ruske nacionalne pozorišne umetnosti.

O pozorištu

Sanktpeterburško pozorište Ruska antrepriza „Andrej Mironov“ osnovao je 1. novembra 1988. preduzetnik Rudolf Furmanov. To je prvo rusko nedržavno pozorište, osnovano krajem osamdesetih godina XX veka, koje je u svom modelu organizacije spojilo ugovorni radni odnos s glumcima, podsticajni duh preduzetništva (anterprize) i prednosti regularnog ruskog repertoarskog pozorišta.

Rudolf Furmanov bio je prvi ruski pozorišni radnik koji je – još od revolucije i ukaza o nacionalizaciji pozorišta iz 1919 – uspeo da ponovo stvori taj podsticajni duh pozorišnog preduzetništva (antreprize), koji je u razna vremena okupljao najbolje glumce u zemlji – izvođače predstava i koncertnih programa.

U prvih osam sezona, pozorište je stvaralo predstave iako nije imalo sopstveno sedište, te je nastupalo na scenama drugih pozorišta u Sankt Peterburgu, gostujući više puta u raznim gradovima Rusije i drugih zemalja.

Direktor – umetnički rukovodilac pozorišta – narodni umetnik Rusije, laureat državne nagrade Rusije, Rudolf Furmanov.

www.mironov-theatre.ru

4. novembar, 19 časova

Sanktpeterburško državno akademsko dramsko pozorište „V. F. Komisarževska“

BAAL

Bertold Breht

Režija: Aleksandar Morfov

Ball je rok-predstava-koncert koja britko i nemilosrdno krši sva pravila uobičajene pozorišne atmosfere i izaziva vrlo različite emocije kod publike… Priča o poznatom rok-pevaču Baalu sažima priče o sudbinama svih rok-idola koji su nemilosrdno i brzo trošili svoj talenat i život – Džima Morisona, Džimija Hendriksa, Majka Naumenka. Bezbožništvo, poniženje i na posletku poništenje svih osećanja – to je tužan kraj života junaka. Nijedan glumac u ovoj predstavi nije samo dramski umetnik već i član rok-benda koji pesme izvodi „uživo“. Muzičke i glumačke improvizacije na svakom izvođenju predstave stvaraju poseban „drajv“.

Predstava traje 3 sata i 30 minuta i ima jednu pauzu.

Igraju: Aleksandar Bargman, Aleksandar Boljšakov, Jelena Simonova, Rodion Prihodko, Aleksandra Sidoruk, Vladimir Krilov, Jelena Andrejeva, Margarita Bičkova,

Kristina Kuzmina, Jegor Bakulin, Ivan Vasilijev, Artur Mkrtčjan, Anatolij Gorin, Evgenij Ivanov, Denis Pjanov, Jegor Bakulin, Ivan Vasiljev, Denis Pjanov, Kristina Kuzmina

Rok-bend Baal: Artur Mkrtčjan, Aleksandar Boljšakov, Jelena Andrejeva, Kristina Kuzmina, Ivan Vasiljev, Jegor Bakulin, Vjačeslav Mihejev, Denis Pjanov, Rodion Prihodko, Margarita Bičkova, Aleksandra Sidoruk

Aleksandar Morfov, reditelj

Bugarski scenarista, filmski glumac i pozorišni reditelj, Aleksandar Morfov je glavni reditelj Sanktpeterburškog državnog akademskog dramskog pozorišta „V. F. Komisarževska“. Godine 1989. završio je Nacionalnu akademiju za pozorište i film u Sofiji (odsek za dramsku režiju), ali je nastavio da studira i 1994, stekao još jednu diplomu (odsek za filmsku režiju).

Osobenost kreativnog pristupa Morfova ogleda se u njegovom posebnom pogledu na književnost. Po mišljenju ovog reditelja, svako književno delo je scenično. Svaki književni tekst predstavlja poseban umetnički svet, u kom može da se nađe beskrajni izvor inspiracije. Pozorišne predstave Aleksandra Morfova uvek su uzbudljive, pune života i slikovite. Mnogo pažnje posvećeno je i publici. Kritičari ponekad zovu rediteljski pristup Morfova nepredvidljivim i nestandardnim, ali zar to nije najveći kompliment?

Među najpoznatije Morfovljeve predstave ubrajaju se San letnje noći, Don Kihot (ova predstava dobila je 1994. nagradu Asker za najbolju predstavu godine, za najbolju režiju, te nagradu pozorišnih kritičara), Dekameron, Na dnu (još jedna nagrada Asker, 1997, i još jedna nagrada za najbolju režiju – Bugarska nagrada glumaca). Aleksandar Morfov uspešno radi širom Evrope, režirajući predstave u pozorištima Makedonije, Švedske, Francuske. Neki od njegovih radova bili su nominovani za nagradu „Zlatna maska“ (među njima i predstave Kralj Ibi i Bura).

O pozorištu

Sanktpeterburško državno akademsko dramsko pozorište „V. F. Komisarževska“ osnovano je u Lenjingradu 18. oktobra 1942. kao Gradsko pozorište. Od jeseni 1944, pozorište nosi naziv Lenjingradski dramski teatar, a 1959. dobija ime „V. F. Komisarževska“.

Danas ovo pozorište aktivno učestvuje u Novoj evropskoj pozorišnoj akciji (New European Theatre Action – NETA). Spisak zemalja u kojima je „Gradsko pozorište“ gostovalo veoma je dugačak.

U najvažnija obeležja rada ovog pozorišta spadaju uzajamna gostovanja i zajednički projekti. Proteklih godina, glumci pozorišta gostovali su u Izraelu, Italiji, Albaniji, Makedoniji, Sloveniji, Nemačkoj i SAD.

Pozorište „V. F. Komisarževska“ ima svoju individualnost, svoje „lice“, kojim se izdvaja ne samo zbog istorije vezane za Veru Komisarževsku (pozorište u Pasažu, Peredvižni teatar Gajdeburova i Skarske, Teatar blokade, pozorište Radlova, Sulimova i Agamirzijana) već i zbog današnjih aktivnosti i dešavanja. Pozorište ima dugu istoriju, ali se odlikuje spojem tradicije i savremenosti i ne želi da ostane u okvirima jednog pravca. Uspostavljanje ravnoteže između tradicije i eksperimenta jedan je od glavnih ciljeva pozorišta. Pozorište je 18. oktobra 2012. proslavilo svoju sedamdesetogodišnjicu.

Umetnički direktor pozorišta je Viktor Novikov.

www.teatrvfk.ru

5. novembar, 19 časova

Državno dramsko pozorište „Prijut komedijanta“

BRAĆA

po F. M. Dostojevskom

Režija: Evgenija Safonova

Ono osnovno i najvažnije što odlikuje predstavu Braća jeste potpuno odsustvo postmodernističke ironije u odnosu na klasični tekst. Režija ne pojednostavljuje roman prevodeći njegovu ideju na savremeni jezik, ne unosi u njega bezbroj modernih šala koje bi predstavu trebalo da učine zabavnijom za gledaoca. Ne, autori su ovu predstavu stvorili potpuno obrnutim principom: naglašeno asketski i strogo, s minimumom rekvizite i gotovo praznom scenom. Ovde bi možda trebalo reći da Safonovu ne interesuje inscenacija romana: autorku Braće zanima nešto što je mnogo važnije od prepričavanja svima dobro poznatih zbivanja.

U središtu pažnje reditelja nalazi se delo Dostojevskog i naš odnos prema tekstu: siže Braće jeste pokušaj da se prođe kroz teškoće dugog narativa, da se razume da li je danas moguće prikazati „Karamazove“ ne prenoseći ih na scenu u potpunosti, a ipak, bar donekle, uspostaviti odnos između svog sveta i sadržaja romana. Pritom, Safonova više voli da postavlja pitanja nego da na njih odgovara. Nije slučajno što u toku prvog čina protagonisti vrlo često po nekoliko puta ponavljaju potpuno iste fraze, kao da se trude da ih uvežbaju, da ponovo razumeju njihov smisao, slušajući reč Dostojevskog, grizući njegovo telo.

Predstava traje 4 sata i ima dve pauze.

Igraju: Filip Djačkov, Sergej Volkov, Vjačeslav Korobicin, Vera Paraničeva, Evgenij Perevalov, Nadežda Tolubejeva

Evgenija Safonova, rediteljka

Rodila se 7. aprila u Tomsku. Godine 2007. završila je SPbGATI (u klasi J. M. Krsovskog i zaslužne umetnice Rusije G. I. Filimonove), odsek za pozorišnu režiju i pozorišnu i filmsku glumu. Njen rad obuhvata režiju predstave Pagani A. Jablonske (Pozorište omladine, Tomsk, 2013); učešće u pozorišnoj laboratoriji Linkoln centra, (Njujork, 2012), učešće u pozorišnoj laboratoriji u Petropavlovsk-Kamčatskom pozorištu drame i komedije Petropavlovsk-Kamčatska skica za predstavu Ples Deli Ivana Viripajeva (2012), režiju predstave Dva siromašna Rumuna koja govore poljski D. Maslovske (Teatar-etida, zajedno sa pozorišnom laboratorijom ON.Teatar, 2012). Ova predstava nominovana je za sanktpeterburšku omladinsku nagradu „Proriv“ u kategorijama mladi reditelj i glavna ženska uloga, i dobila premiju „Kiril Varaks“ za glavnu mušku ulogu). Bila je učesnik pozorišne laboratorije TPAM-2010 (Teatarski prostor Andreja Mogučeg, 2010). Iste godine: Carevi H. Kortasara (Aleksandrinski teatar). I ova predstava bila je u nominaciji za sanktpeterburšku omladinsku nagradu „Proriv“ u kategoriji mladi reditelj, a glumica Marija Zimina osvojila je posebnu nagrada žirija za ulogu Horevte. Od 2008. do 2010. radila je u Aleksandrinskom pozorištu. U predstavi Ksenija. Priča o ljubavi V. Levanova bila je asistent reditelja Valerija Fokina. Godine 2008, u varšavskom pozorištu Teatr Collegium Nobilium režirala je Višnjik A. P. Čehova.

O pozorištu

Državno dramsko pozorište „Prijut komedijanta“ („Utočište komičara“) jedno je od vodećih pozorišta Severne prestonice Rusije. Na repertoaru pozorišta nalazi se više od 25 predstava – od ruske i svetske klasike do savremene drame.

Pozorište je 19. februara 1987. osnovao glumac Jurij Tomoševski. Godine 1995, na čelo pozorišta došao je reditelj Viktor Minkov koji je uveo novi model rada: prvo rusko državno pozorište bez stalnog ansambla – sintezu ruskog repertoarskog i zapadnog pozorišta zasnovanog na ugovorima.

„Prijut komedijanta“ često odlazi na gostovanja i svake godine učestvuje na domaćim i međunarodnim pozorišnim festivalima. Pre devet godina, ovaj teatar osmislio je i organizovao kulturni projekat „Peterburške pozorišne sezone“. Do sad je održano osam „sezona“ u najvećim evropskim gradovima.

Na repertoaru pozorišta nalaze se svevremena dela ruske klasike, ali i remek-dela svetske dramske baštine iz raznih epoha. Viktor Minkov smatra da je pozorište dostiglo visok nivo koji mora da održi kako ne bi izneverilo senzibilnog, dubokoumnog i pametnog peterburškog gledaoca.

Umetnički direktor pozorišta je Viktor Minkov.

www.pkteatr.ru

6. novembar, 19 časova

Sanktpeterburško državno pozorište-festival „Baltički dom“

MAGBET

Vilijam Šekspir

Režija: Luk Perseval

Tragedija Magbet Vilijama Šekspira prva je predstava poznatog evropskog reditelja Luka Persevala u Rusiji. Za svoju „rusku premijeru“ reditelj nije slučajno izabrao „Baltički dom“ sa kojim sarađuje više od deset godina i koji je više puta nazvao svojim „rodnim ruskim domom“.

Magbeta reditelj ne posmatra sa uobičajene tačke gledišta. Glavna tema tragedije za njega je ono najskrivenije: intimni odnosi između Muškarca i Žene. Odnosi, koji na početku rađaju ljubav, mogu lako i da je unište.

Magbet je za Persevala određena dogma u odnosu između muškarca, žene i vlasti. Strasna želja za vlašću nastaje u pokušaju da se praznina nečim zameni, tačnije pokušajem da se ispuni ta praznina, koja se otvara kada odnosima dođe kraj. Čovek se trudi da zameni jedno, za njega jedinstveno biće, kroz proces potčinjavanja miliona drugih. U tom slučaju njegova sudbina je beznadežna.

Predstava je realizovana uz podršku Ministarstva za kulturu Rusije i Instituta „Gete“ u Sankt Peterburgu.

Predstava traje 1 sat i 30 minuta, bez pauze.

Igraju: Anatolij Dubanov, Leonid Alimov, Marija Šuljga, Roman Drjablov, Jurij Jelagin, Aleksandar Muravicki, Julija Gorbatenko, Ana Budanova, Natalija Kolesničenko, Julija Gorbatenko, Evgenija Četvertkova, Taja Savina, Katarina Kubareva, Julija Rodina

Luk Perseval, reditelj

Rodio se 1957, a 1980. je završio konzervatorijum Koninklijk u Antverpenu, odsek za glumu i počeo da radi u Nacionalnom teatru u Antverpenu. Od 1984, profesionalno se bavi režijom. Zajedno sa Gajem Jostenom, osnovao je trupu Blue Monday Company. Godine 1998, Perseval se vratio u Nacionalni teatar u Antverpenu kao direktor, a kasnije – kao umetnički direktor.

Od 2005, stalno sarađuje sa pozorištem „Šaubine“ iz Berlina, a od 2009. radi kao direktor pozorišta Talija u Hamburgu. Perseval je režirao nekoliko opera u pozorištima Štutgarta, Hanovera i Berlina. Njegove predstave dobile su bezbroj nagrada i prikazane su na najvažnijim festivalima u Evropi. Godine 2014, Luk Perseval dobio je nagradu „Zlatna maska“ za najbolju stranu predstavu u Rusiji.

O pozorištu

Pozorište-festival „Baltički dom“ predstavlja veliki teatarski sistem, čija je istorija počela 1935, otvaranjem Lenjingradskog državnog pozorišta „Lenjinski komsomol“ (danas je to – Pozorište-festival „Baltički dom“).

„Baltički dom“ nasledio je tradiciju svog poznatog prethodnika, ali je postao jedno od najprogresivnijih pozorišta u gradu. Ovde je osnovan prvi ruski međunarodni pozorišni festival „Baltički dom“, koji se održava svake godine, zatim festival – prvi u Rusiji – rusofonih pozorišta iz zemalja SND i Baltije „Sastanci u Rusiji“, kao i festival monodrame „Monokl“.

Ovde su počeli da stvaraju pisci koji su danas vodeća imena u ruskoj novoj drami: braća Presnjakov, M. Ugarov, V. Sigarev, I. Virapajev i drugi. Tu su stvorene prve predstave, adaptacije poznatih književnih dela: Sahranite me ispod letvice P. Sanajeva, Samoća na internetu J. L. Višnjevskog, Zeleni šator L. Ulicke itd.

Pozorišni repertoar sastoji se od zadivljujuće raznovrsnih predstava. Pozorište-festival „Baltički dom“ uvek se kritički oštro bavi idejama svog vremena; nije slučajno što se baš ovde rodio projekat „Peterburška dokumentarna scena“, namenjen pre svega mladoj publici. Prva predstava tog projekta bio je komad „Antitela“, dobitnik Nacionalne pozorišne nagrade „Zlatan sofit“.

Generalni direktor pozorišta je zaslužni umetnik Rusije Sergej Šub.

www.baltic-house.ru

Od 3. do 6. novembra

Interaktivna izložba

ČAROBNI SVET PETERBURŠKIH MARIONETA

Sanktpeterburško državno pozorište marioneta „E. S. Demeni“

Na izložbi će biti predstavljene marionete, među kojima su i prve lutke pozorišta, originalna lutka iz narodnog uličnog pozorišta i lik iz pozorišnog komada Evgenija Demenija. Posetioci će se upoznati ne samo s izvanrednim kvalitetom izrade i životnošću marioneta u rukama profesionalnih glumaca već i sa širokim spektrom kreativne aktivnosti pozorišta.

O pozorištu

Sanktpeterburško državno pozorište marioneta „E. S. Demeni“ prvo je profesionalno državno lutkarsko pozorište u Rusiji, osnovano 1. decembra 1918. Na sceni pozorišta su, tokom godina, izvođene predstave po delima Šekspira, Molijera, Svifta, Servantesa, Puškina, Gogolja, Čehova, Majakovskog i drugih velikih pisaca, ali i adaptacije ruskih i evropskih bajki. Vrhunski kvalitet izrade i umetnička ekspresivnost drvenih glumaca dobili su visoku ocenu na međunarodnim izložbama u Parizu, Briselu, Pragu, Berlinu, Tel Avivu, Helsinkiju, Beču, Milanu i Frajburgu.

U radionicama pozorišta i danas rade umetnici koji su posvećeni zanatu građenja lutaka na žicama. Poznavanje tajni zanata i autorske metode omogućavaju im da stvaraju i najkomplikovanije lutke velike umetničke izražajnosti.

30.05.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

PRVA REŽIJA SNEŽANE TRIŠIĆ U JDP-U

Danas su počele probe predstave Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža ili Stubovi društ(a)va Elfride Jelinek. Predstavu režira Snežana Trišić kojoj je ovo prva saradnja sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem.

U predstavi igraju: Nataša Tapušković, Branislav Lečić, Vojin Ćetković, Nataša Ninković, Nebojša Milovanović, Bojan Dimitrijević, Anđelika Simić, Goran Daničić, Branko Cvejić, Branka Petrić, Marko Janketić, Vesna Stanković i Andrijana Oliverić.

Dramu je prevela Jelena Kostić Tomović, dramaturg je Periša Perišić, scenograf Darko Nedeljković, kostimograf Maja Mirković, kompozitor Irena Popović, a koreograf Sonja Vukićević.

Komad Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža ili Stubovi društ(a)va austrijske nobelovke Elfride Jelinek, svojevrsni je nastavak ali i parafraza dveju Ibzenovih drama Nora (Lutkina kuća) i Stubovi društva, koji prati “razvojni put” Nore Helmer, nakon što je ostavila muža, kroz pozorišni kaleidoskop muških projekcija/fantazama o ženi u ulozi: supruge, majke, radnice, umetnice, ljubavnice, prostitutke, konkubine, domino-dame i konačno, poslovne žene.

Hoće li Nora uspeti da ostvari svoju želju i žudnju za samoostvarenjem, ili će morati da prihvati sudbinu koju joj je odredila istorija dramskog teatra.

30.05.2015 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

ZBOG TEHNIČKIH SMETNJI APLIKACIJA NIJE U FUNKCIJI

Usled tehničkih problema aplikacija za mobilne telefone, putem koje je moguće informisati se o aktuelnostima u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, trenutno nije u funkciji. Molimo vas za strpljenje dok ne rešimo problem. Do tada se o novostima iz JDP-a informišite putem sajta, facebook profila,

Stranica 29 од 44« Prva...1020...2728293031...40...Poslednja »