21.11.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

PALI ANĐEO ISTORIJE 1914/2014

Posle gostovanja predstave Zmajeubice po tekstu Milene Marković u režiji Ive Milošević u Pragu i Gracu, projekat Pali anđeo istorije 1914/2014 nastavlja se Mini festivalom u sklopu koga će na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta biti izvedene tri predstave koje obrađuju temu Prvog svetskog rata.

U subotu 22. novembra,  na programu je predstava 1914 Roberta Vilsona u izvođenju Narodnog pozorišta iz Praga. Posle njegovog ogromnog uspeha s Čapekovom predstavom Makropulos Case u istoj kući, poznati reditelj svu pažnju usmerava na komade koji su izuzetno važni, naročito imajući u vidu godišnjicu početka Prvog svetskog rata. Predstava 1914 je zasnovana na delima Poslednji dani čovečanstva Karla Krausa i Dobri vojnik Švejk Jaroslava Hašeka.

Robert Vilson, mag modernog teatra, ova dela pretvorio je u savremeni kabare. Ova otvorena forma obiluje impresivnim, slikovitim vizijama, muzikom i iznenađujućim humorom, stvarajući ne samo parabolu 1914, nego i sliku našeg života u sadašnjosti. I to sto godina od tog užasnog rata kojim je, zapravo, započeo XX vek. Zadivljujuća predstava o optimistima i pesimistima (pod budnim okom sveprisutnog Vremena), jedinstven je plod saradnje vrhunskih članova češkog ansambla i pozorišnih inovatora svetskih razmera.

Narodno pozorište u Pragu (osnovano 1868) reprezentativna je scena i jedan od simbola češkog nacionalnog identiteta i evropske kulture. Nosilac je nacionalnog kulturnog nasleđa i prostor za slobodnu umetničku aktivnost u isto vreme. Pozorište je živa umetnička organizacija koja tradiciju smatra zadatkom i dužnošću da se neprestano traga za novim interpretacijama, i nastojanjem da se postigne najviši umetnički kvalitet.

Iz kritika

Posmatrajući poznat centralonoevropski prostor i nas same očima američkog modernista je iskustvo koje nam može više reći o nama samima nego što smo spremni da to priznamo.

(Reflex)

Vilson kombinuje duboko ukorenejeno zlo sa toplim trenucima domišljatosti i nežnosti. Često je vrlo malo gestova i reči dovoljno da prikaže surovost rata.

(DrehpunktKultur.at)

Iznenađujući aspekt predstave je Vilsonova estetika ostvarena na sceni: pomoću lemura u ekscentričnim kostimima i sa drečavom šminkom, jednobojnim zidovima koji ispunjavaju scenu i stilizovanim kućama i enterijerom. Ova estetika ne stvara jaz, ona obuzima gledaoce poput noćne more. Vreme se shvata na sledeći način: uvek će doći gore vreme iako misliš da u tom trenutku gore ne može. Ne izvlačimo nikakve pouke iz istorije.

(Süddeutsche Zeitung)

Predstava 1914 koju je Vilson postavio u Narodnom pozorištu u Pragu počiva na suprotnostima: dok se čuje vesela cirkuska muzika, na sceni se vidi rat. Skoro sve je u nijansama sive, tek s vremena na vreme se na sceni na kratko pojavi neko razjareno crveno lice ili zeleni lakat, poput posekotine. Vilson zahteva ogromnu preciznost od svojih glumaca, koji su, bez izuzetka, sjajni. Osoben je govor tela gotovo svakog lika.

(Kronen Zeitung)

U nedelju 23. novembra festival se nastavlja poslednjom produkcijom Jugoslovenskog dramskog pozorišta Zmajeubice a zatvara ga gostovanje Šaušpilhausa iz Graca sa predstavom Talerof Andžeja Stasjuka u režiji Ane Badore.

Talerhof je drugo ime aerodroma u Gracu. Godine 1914. odavde je poleteo prvi avion, a te je godine, na istom mestu nastao jedan konclogor. U ovaj logor su s istočnih granica Austrougarske monarhije deportovani teretnim vagonima civili, samo što se sumnjalo da su simpatizeri Rusa. Hiljade žitelja Graca išlo je u Talerhof i zurilo u te strance. Nije postojao sanitetski čvor, a u početku nije bilo ni baraka. Ubrzo je palo 1800 žrtava epidemije. Svi su pokopani u jednu masovnu grobnicu.

Poljskog pisca Andžeja Stasjuka, poznatog po grotesknom humoru, i koji je svojevremeno bio prognan iz svoje domovine, pozvao je Šaušpilhaus da napiše komad u kom će ispričati priču o stradanju tih ljudi. Stasjuk tako u jednom luku povezuje Prvi svetski rat s našom današnjicom, i izvija most od najudaljenijih tačaka u Galiciji do Graca.

Šaušpilhaus Grac je jedno od vodećih austrijskih pozorišta. To je savremeno repertoarsko pozorište koje na svoje tri scene postavi između petnaest i dvadeset predstava u sezoni.

Projekat Pali anđeo istorije 1914/2014 deo je programa obeležavanja sto godina od početka Prvog svetskog rata u 2014. godini, koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

 

17.11.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

KOMEMORACIJA POVODOM SMRTI JOVANA ĆIRILOVA

Komemoracija povodom smrti Jovana Ćirilova biće održana u četvrtak 20. novembra u 12h na Sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Jovan Ćirilov će biti sahranjen istog dana u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Polazak iz kapele je u 14:30.

16.11.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

PREMINUO JOVAN ĆIRILOV

Danas je u Beogradu, u osamdeset četvrtoj godini života, preminuo Jovan Ćirilov, dugogodišnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, osnivač i umetnički direktor festivala Bitef, dramatrug Ateljea 212, erudita, poliglota, leksikograf, hroničar društva i teatra, modernista u stalnom ratu s konvencijama – jedna od najvećih ličnosti srpske, jugoslovenske i evropske kulture.

Jovan Ćirilov rođen je u Kikindi 30. avgusta 1931. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1955.

Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je 1955, najpre kao asistent režije, dramaturg, pa umetnički direktor, a od 1985. upravnik JDP-a. Bio je umetnički direktor-selektor Bitefa od osnivanja 1967, kada je postao i dramaturg Ateljea 212 (do 1985).

Kao selektor Bitefa proputovao je mnoge zemlje, bio izuzetan poznavalac svetskog teatra i u Beograd dovodio najveće ansamble i reditelje (Bruk, Bergman, Grotovski, Pina Bauš, Robert Vilson, Ronkoni, Nurija Espert, Ljubimov, Dodin, Living teatar), od kojih su mnogi svoju svetsku slavu počeli sticati u Beogradu.

Tokom četrnaest upravničkih sezona u JDP-u, podigao je ovu kuću ponovo na visoki svetski nivo, negujući domaće dramsko stvaralaštvo i postavljajući na repertoar velika svetska dela s naglaskom na ona koja su dotad bila nepoznata beogradskoj sceni.

Jovan Ćirilov bio je pozorišni esejist i kritičar. Pisao je za Student, Politiku (od 1956), Blic (od 1999), NIN, Ludus, Delo i mnoge druge časopise i listove. U novinama je pokretao svoje rubrike (Pozorištarije, Reč nedelje, Moji savremenici, Dnevnici). Bavio se leksikografskim radom i sastavio je nekoliko rečnika. Objavio je roman Neko vreme u Salcburgu (1980), dve zbirke poezije (Putovanje po gramatici i Uzaludna putovanja) i nekoliko filmskih scenarija. Bio je član Srpskog PEN centra.

Ćirilov je preveo mnoga dela dramske književnosti koja su potom izvedena na scenu.

Jovan Ćirilov dobio je dve  Sterijine nagrade, za kritiku i za životno delo, Oktobarsku nagradu grada Beograda za celokupno stvaralaštvo, Nagradu „Joakim Vujić“ za doprinos srpskom pozorištu, a Francuska ga je odlikovala ordenom Viteza umetnosti i književnosti.

Dve sezone bio je i selektor međunarodnog festivala u Nansiju, član žiriju za Veliku evropsku nagradu za pozorište i član uprave Mitelfesta u Čividaleu, Italija.

Predsedavao je nacionalnom komisijom za UNESCO (od 2001).

Mesto i datum komemoracije i sahrane biće naknadno objavljeni.

 

12.11.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

U JDP-U POČELE PROBE RAZBIJENOG KRČAGA

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu su počele probe na predstavi Razbijeni krčag Hajnriha fon Klajsta u režiji Igora Vuka Torbice. U predstavi igraju: Nebojša Glogovac, Svetozar Cvetković, Ljubomir Bandović, Vladica Milosavljević, Jovana Gavrilović, Marko Baćović, Marko Janketić i Lazar Đukić. Scenograf je Branko Hojnik, kostimografkinja Jelisaveta Tatić Čuturilo, dramaturg Tamara Bijelić a kompozitor Marko Marić. Premijera se očekuje u januaru.

Ovo je prva režija Igora Vuka Torbice u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Pokojnik, njegova ispitna predstava III godine režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, sa velikim uspehom se već treću sezonu igra na sceni Teatra „Bojan Stupica“.

12.11.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

NAGRADE ZA JDP U UŽICU

Na 19. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu (5-11. novembar), Jugoslovensko dramsko pozorište je dobilo dve nagrade. Ardalion za najbolju režiju dobio je Egon Savin za predstavu Unosno mesto, autora Aleksandra Nikolajevića Ostrovskog. U obrazloženju žirija se navodi: „U režiji predstave Unosno mesto, Egon Savin je probranim rediteljskim sredstvima i preciznim radom sa glumcima oživeo i učinio aktuelnim gotovo zaboravljeni komad Ostrovskog. Izuzetno kvalitetan ansambl JDP-a, vođen znalačkom rediteljskom rukom, ostvario je predstavu visokog  kvaliteta.“

Ardalion za najbolju kostimografiju dodeljen je Lani Cvijanović takođe za predstavu Unosno mesto sa obrazloženjem: „Kostimom u predstavi Unosno mesto Lana Cvijanović studiozno promišlja epohu i značajno doprinosi kompleksnosti likova i izrazitoj funkcionalnosti u stvaranju  vizuelnog identiteta predstave.“

11.11.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

KOMEMORACIJA I SAHRANA POVODOM SMRTI NIKOLE SIMIĆA

Komemoracija povodom smrti Nikole Simića biće održana u petak 14. novembra u 12h na Sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Nikola Simić će biti sahranjen istog dana u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Opelo počinje u 14h.

09.11.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

PREMINUO NIKOLA SIMIĆ

Danas je u Beogradu preminuo dramski umetnik Nikola Simić.

Nikola Simić je rođen 18. maja 1934. godine u Beogradu.

Član je Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1959.  godine u kome je igrao do januara 2014. godine.

Na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta je igrao brojne likove iz komičnog i dramskog repertoara: Guverner i Trgovac (“Kandid ili Optimizam”); Lakej Ivan (“Pseći valcer”); Poco (“Čekajući Godoa”); Arkadije Arkadijevič (“Punjene tikvice”); Amori de Šatel Taro (“Velika auto trka”); Bopčinski (“Revizor”); Vića i Jerotije (“Sumnjivo lice” iz 1969. i 1990); Pomet (“Dundo Maroje”); Pukovnik, Ljudmila Brandahlistova, Islednik (“Veseli dani ili Tarelkinova smrt”); Grobar (“Hamlet”); Vitvud (“Takav je svet”); Sava Savić (“Protekcija”); Mita (“Zunzara”); Nikola (“Rat i mir u kafani Snefl”); Čovek koji se najviše boji (“Otkriće”); Gospodin Simić (“Skakavci”).

U najdugovečnijoj predstavi u repertoarskim pozorištima „Buba u uhu“ Žorža Fejdoa, Nikola Simić je tumačio uloge Viktor-Emanuela Šandebiza i Poša.

Predstava “Buba  u uhu” prvi put je izvedena 7. juna 1971. godine na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta nalazila se preko četrdeset godina, imala blizu dve hiljade repriza. Svaku od njih, sa generacijama glumaca  koji su dali svoj doprinos dugom životu i uspehu predstave,  predvodio je Nikola Simić u svojoj dvostrukoj, neponovljivoj, životnoj ulozi.

Dobitnik je Sterijine nagrade i tri godišnje nagrade JDP-a.

Ostvario je brojne zapažene uloge  na televiziji i filmu.

Dobitnik je Srebrne arene u Puli i nagrade za zivotno delo na filmu, “Pavle Vuisić”.

07.11.2014 Vesti / Saopštenja, Vesti/Aplikacija

ZMAJEUBICE ZAVRŠILE MINI TURNEJU

Posle velikog uspeha u Narodnom pozorištu u Pragu, Zmajeubice su nastavile mini turneju u okviru koje su sinoć izvedene na sceni Šaušpilhausa u Gracu. Ansambl  je, kao i pre nekoliko večeri u Pragu, doživeo ovacije.

Gostovanja su deo programa „Pali anđeo istorije“ u okviru obeležavanja sto godina od početka Prvog svetskog rata koje su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Unija teatara Evrope.

Stranica 42 од 44« Prva...102030...4041424344